Galijašević: Formiranje Saveta ministara ometa odgovoran za zločine
BANJALUKA: Stručnjak za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević smatra da Šefik Džaferović, koga optužuje za "brutalne zločine", ometa formiranje Saveta ministara i imenovanja više od 60 agencija.
Galijašević u autorskom tekstu za "Pečat", a koji prenosi RTRS, postavlja pitanje kako je moguće da Džaferović ometa formiranje SM.
"No, iznad pitanja trenutnih političkih šumova stoji jedno veće - da li akciju sprečavanje provođenja volje građana na izborima, konstituisanje Saveta ministara i imenovanja u više od 60 agencija može sprovoditi čovek koga preporučuju brutalni zločini počinjeni na Ozrenu", piše Galijašević.
Galijašević smatra da Džaferović "uživa punu podršku" za osmišljavanje akcija hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića i odvlačenja pažnje od procesa radikalne islamizacije zemlje i onoga "što je lično činio i što je spreman opet da učini".
Navodi da je Galijašević zločine na Ozrenu činio kao načelnik Centra Službi bezbednosti, te da je u tom svojstvu "imao saznanja o tome šta se dešava u odredu El Mudžahedin", što je, kako kaže, u vreme rata bio aktivno praćeni objekat u kome su se nalazili mudžahedini.
Za zločine El mudžahedina, inače, komandant Glavnog štaba Armije RBiH Rasim Delić osuđen je na tri godine zatvora u Hagu, ali nijedan nižerangirani komandant, mudžahedin i ubica iz Armije nisu procesuirani, navodi Galijašević.
U evidenciji Tužilaštva BiH, po nalogu iz Haškog tribunala, predmet "Vozuća-Sakib Mahmuljin i drugi" zaveden je od 2012. godine pod pravnom kvalifikacijom "Ratni zločin genocid", a danas se slučaj vodi pred sudom BiH, "polujavno i traljavo", navodi Galijašević.
Galijašević navodi da su zločine na Ozrenu počinili islamski fanatici mudžahedini i teroristi, a da su oni uglavnom rasvetljeni u Haskom tribunalu i dokazani u sudskim procesima koje je Tužilaštvo vodilo protiv komandanta tzv. Armije RBiH generala Rasima Delića i načelnika Generalštaba generala Hadžihasanović Envera i komandanta Sedme muslimanske brigade pukovnika Amira Kubure, piše Galijašević.
Objašnjava da je u ova dva predmeta dokazano ubistvo 92 lica a razmatrano je ubijanje 187 vojnika i civila, te 132 nestala lica, silovanje tri žene, mučenja i zlostavljanja u Muzičkoj školi u Zenici, u podbrežju objekta "Vatrostalna" u Kazneno popravnom domu Zenica, u Tešnju u Osnovnoj školi Jablanica, Orašcu - te ritualna odsijecanja glava ratnim zarobljenicima na Ozrenu i Srednjoj Bosni.
Navodi da je takvim zločinima i politikom, Stranka demokratske akcije iz Sarajeva "ugrađivala kamenčiće u građevinu prve, islamske države na Balkanu i Evropi", pod firmom "funkcionalne BiH" ili "BiH - jedna adresa", odnosno, kako kaže Galijašević, bez unitarne zemlje i bez vidljive uloge Srba i Hrvata u njoj.
On poručuje da je ključno pitanje može li bilo šta što radi Džaferović da bude u duhu bilo kog interesa srpskog naroda i Republike Srpske i postavlja pitanje zbog čega RS stalno mora da podseća druge na "sramnu činjenicu da je takav čovek član Predsedništva BiH i da još uvek nije kažnjen za ratne zločine".
