Fabrici: Srbija već deo EU kada je u pitanju obrazovanje

Fabrici, koji se obratio putem video linka zbog korona virusa, kazao je da je jako mnogo mladih ljudi iz Srbije prošlo kroz program Erazmus , zbog čega je on značajan i istakao da taj program predstavlja i deo puta Srbije ka EU.

„Srbija je deo različitih obrazovnih programa i u Srbiji postoji generacija koja je imala koristi od ovog projekta i to je značajan element zajedničkog faktora u Evropi“, kazao je Farici i dodao da je 10.000 mladih ljudi, studenata, prosvetnih radnika iz Srbije bio deo programa mobilnosti kroz Erazmus od 2019. godine.

To što je Srbija postala partnerska zemlja u programu, kako je rekao Fabrici, bio je signal da je naša zemlja "porasla do mature u obrazovanju".

„U tom smislu, Srbija je već deo EU“, kazao je Fabrici i naveo da je u programu učestvovalo 1.220 obrazovnih institucija, a da je za to izdvojeno više od 70 miliona evra.

Takođe, kroz program je od 2019. prošlo 300 stuednata i profesora koji su iz EU došli u Srbiju.

Fabrici je ocenio da je nastavljanje finansiranja Erazmus programa snažna politička poruka EU i dodao da će biti pokrenut i novi program u okviru novog budžeta, ali da će se i sa 100 miliona evra pokriti period na koji je pandemija virusa korona negativno uticala, za šta je krajnji rok za prijavu na poziv 29. oktobar.

Kaže i da EU želi više da učini da projekte i rad učini dostupnijim i da se još više „ozeleni“, odnosno uzeće se u obzir ekološka održivost.

Fabrici je snažno ohrabrio Srbiju i podsakao da nastavi da učestvuje u punom kapacitetu, kao ravnomerni partner u programu Erazmus i u budućem periodu.

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kazala je da je program Evropske komisije doneo pogodnosti beogradskom Univerzitetu i navela da su strukturni projekti, jačanje kapaciteta, ne samo u materijalnom smislu, već i sticanje veština, pomogli članovima akademske zajednice da se prijavljuju i za druge programe EK.

Kako je navela, na taj način članovi akademske zajednice Srbije doprinose radu sopstvenih fakulteta, a otvaranjem studentske mobilnosti i mobilnosti nastavnika kroz program Erazmus , stvorena je mogućnost da se uživo steknu iskustva na drugim univerzitetima u Evropi.

„To sve osnažuje našu akademsku zajednicu i naše mlade ljude, buduće stručnjake. Mislim da su to velika dostignuća i da smo spremni da u nastavku programa učestvujemo sa druge pozicije. Od kada je Srbija postala partnerska zemlja u programu, Univerzitet u BG nastupa drugačije“, kazala je Popović.

Dodala je da to jesu i dalje strateška partnerstva koja jačaju nase kapacijete, ali da sa druge strane i Srbija nastupa kao ekspert koji će pomagati drugim univerzitetima na globalnom nivou.

„To je jako bitno za pozicioniranje Univerziteta u Beogradu i povećanje njegove vidljivosti“, zaključila je rektorka.

Pomoćnik ministra prosvete Aleksandar Jović istakao je da je Erazmus program veoma doprineo razvoju obrazovanja u Srbiji i to pre svega njegovoj internacionalizaciji.

Kako je kazao, od početka programa 2014. godine, iako je Srbija imala ograničen pristup fondovima, uspela je da bude lider Zapadnog Balkana u broju odobrenih projekata koje su naše institucije koordinirale i sredstava koja su za to dobijena.

Istakao je da ta sredstva nisu krediti, već su donacije koje EU daje za razvoj obrazovanje i dodao da je Srbija od 2014. do 2018. godine uspela da dobije oko 140 miliona evra pomoći za razvoj obrazovanja i to na svim nivoima - od predškolskog do visokog obrazovanja.

Naveo je da je Srbija 2019. uspela da postane partnerska zemlja i istakao da je to bitno jer samo šest zemalja koje nisu članice EU su programske zemlje sa potpunim pristupom fondovima.

„Teško je izdvojiti projekat koji bi bio održaj celog ovog programa, ali bitno je istaći da smo zahvaljujući svim projektima uspeli da pomerimo sistem, na primer Zakon o dualnom obrazovanju, posebno na visokom obrazovanju proistekao je iz jednog projekta Erazmus programa“, kazao je Jović.