Evropski sud naložio uklanjanje pravoslavne crkve u Srpskoj
STRAZBUR: Evropski sud za ljudska prava naložio je Bosni i Hercegovini da u roku od tri meseca od pravosnažnosti ove odluke osigura uklanjanje crkve sa poseda porodice Orlović u Konjević Polju, koja je izgrađena 1998. godine nakon što su oni izbegli tokom rata sa svog poseda, i procesa eksproprijacije koja je usledila u korist parohije Drinjača Srpske pravoslavne crkve.
Takođe je naložio BIH da podnosiocu predstavke Fati Orlović isplati 5.000 evra na ime materijalne štete i po 2.000 eura svakom od 13 ostalih podnosilaca, objavljeno je danas na sajtu ovog suda.
U ovom slučaju sedmočlano sudsko veće je jednoglasno zaključilo da je BIH povredila pravo na zaštitu imovine, iz Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, zbog propusta javnih vlasti da sprovedu dve izvršne odluke kojima je u procesu restitucije ovoj porodici vraćena kompletna imovina.
Ova odluka suda nije konačna jer stranke u postupku mogu da zahtevaju u roku od tri meseca da se slučaj iznese pred Veliko veće Evropskog suda od 17 sudija, što praktično znači da imaju pravo žalbe.
Porodica od 14 državljana BIH, tužila je svoju državu zbog neizvršenja dve odluke kojima im je vraćen kompletan posed 1999. godine u skladu sa protokolima o restituciji uz Dejtonski sporazum.
Imovina o kojoj je reč pripadala je prvom mužu podnosilje predstavke i njegovom bratu i sastojala se od nekoliko ličnih i poljoprivrednih zgrada, polja i livada.
Crkva je izgrađena 1998. godine, nakon procesa eksproprijacije u korist parohije Drinjača SPC, a podnosioci predstavke su tvrdili da nikada nisu bili obavešteni o tom postupku.
Rat u BIH je okončan Dejtonskim sporazumom, a Aneksom 7 tog sporazuma garantovan je slobodan povratak izbeglica u svoje domove i restituciju njihove imovine, pa je Republika Srpska, jedan od entiteta u BIH, 1998. donela Zakon o restituciji.
Podnosiocima predstavke je odobrena potpuni povraćaj imovine odlukom Komisije za imovinske zahteve raseljenih osoba i izbeglica 1999. godine, a zatim je usledila druga odluka Ministarstva za izbeglice i raseljena lica 2001.
Zemljište je nakon toga vraćeno podnosiocima predstavke, izuzev parcele na kojoj je sagrađena crkva.
Podnosioci predstavke su nakon toga, bezuspešno tražili potpuni povraćaj imovine, a pokrenuli su i parnični postupak protiv SPC tražeći povraćaj zemljišta i uklanjanje crkve.
Oni su 2010. godine preinačili svoju tužbu tražeći od suda da prizna valjanost vansudske nagodbe. Niži sudovi su odbacili tužbu nalazeći da nikakv sporazum nije bio zaključen između strana, a tu odluku je potvrdio 2014. godine Vrhovni sud, a potom i Ustavni sud 2017.
Nakon toga, podneli su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava 30. marta 2018. godine.
U današnjioj odluci Evropski sud kaže da je ustanovio da je pravo podnosilaca predstavke na povraćaj imovine utvrđeno odlukama iz 1999. i 2001. godine, te da su javne vlasti bile dužne da preduzemu praktične korake kako bi osigurali njihovo sprovođenje.
One su, međutim, uradile upravo suprotno, tako što su odobrili ostanak crkve na imovini podnosilaca predstavke, koji su i dalje sprečeni, 17 godina nakon što je BIH ratifikovala Konvenciju i njene protokole, da vrate u posed celokupnu imovinu.
"Vlada nije ponudila nikakvo opravdanje za neaktivnost nadležnih organa. Zbog propusta javnih vlasti da izvrše konačne i obavezujuće odluke, podnosioci su morali da podnesu nesrazmeran i preteran teret, i da trpe ozbiljno narušavanje svojih imovinskih prava", zaključio je Evropski sud.
