Evroparlamentarci kod Vučića, dometi dijaloga pod lupom

Evroparlamentarci stižu na Andrićev venac u susret trećoj rundi međustranačkog dijaloga, koji se uz posredovanje EP odvija u Skupštini Srbije.

Vučić se sastao sa članovima delegacije Evropskog parlamenta polovinom novembra, kada je sa njima razgovarao, kako je saopšteno, o svim važnim pitanjima i primedbama dela vanparlamentarne opozicije na izborne uslove i procedure u Srbiji. U delegaciji EP bili su  tada Vladimir Bilčik i šefica Delegacije za odnose sa Srbijom Tanja Fajon.

Mekalister je inače inicijator dijaloga, koji se održava ove godine u tri runde. Okosnicu Mekalisterovog predloga, koji su prihvatili Maja Gojković i većina opozicionih stranaka, čini „uspostavljanje međustranačkog dijaloga pod okriljem predsednice parlamenta, kako bi se poboljšala parlamentarna kultura u Narodnoj skupštini“. Mekalister je u inicijalnom pismu koje je tada uputio Maji Gojković objasnio da će razgovori  biti vođeni u dve faze. Kako je napomenuo, prva faza, „imajući u vidu činjenicu da se bliže izbori 2020, fokusirala bi se na politički dijalog većine parlamentarnih stranaka o ključnim uslovima, potrebnim za unapređenje izbornog okruženja pred izbore“. Ta prva faza organizovana je u tri međustranačka dijaloga, dok bi  druga podrazumevala nastavak razgovora i nakon izbora i fokusirala se “ na međustranački dijalog i izgradnju poverenja u procedurama i praksama Narodne skupštine, kao što je Etički kodeks“. Mekalister smatra da bi navedena faza trebalo da počne u septembru naredne godine.

Na poslednje, novembarske razgovore gotovo da je su  senku bacila dešavanja van samog parlamentarnog zdanja. Naime, evroparlamentarci su upriličili poseban sastanak u jednom beogradskom restoranu sa čelnicima Saveza za Srbiju koji inače bojkotuju institucionalni dijalog, što je izazvalo negodovanje ne samo  vlasti, već i drugih opozicionara. Poslanik SMS Vladimir Đurić bio je među onima koji su oštro reagovali na društvenoj mreži Tviter :“ Dok se mi sa evropskim posrednicima sastajemo javno i grupno, oni koji se sa istim tim evropskim predstavnicima sastaju tajno i zasebno, nas će zbog sastajanja sa tim istim evropskim posrednicima nazivati raznim imenima, vređati. Bivša vlasti, arogantna si i licemerna “. Reagujući na tadašnje saopštenje SzS–a, da su dobili obećanje da će format dijaloga biti promenjen, Đurić je poručio :“Ako su evropski posrednici zaista ipak odlučili da format dijaloga promene po želji Saveza, ne bi li ih i time za što priveli, onda su time poslali poruku svakome ko u dijalogu od početka učestvuje i trpi vređanja zbog toga “.

Ulje na vatru je dolila i nedavna poruka jednog  od posrednika  EU Knuta Flekenštajna, koji je poručio da “ne vidi mogućnost za razvoj dijaloga ako najvažniji deo opozicije ne bude učestvovao u razgovorima, a većina vladajuće partije ostane nefleksibilna“ .

Poslednji nadzorni odbor bio je formiran pre gotovo dve decenije, za praćenje parlamentarnih decembarskih izbora 2000. godine, a njegov predsednik je bila tadašnja članica SRS Elena Božić –Talijan. Odbor se oglašavao više puta sa upozorenjima da mediji krše izborna pravila, „izbornu tišinu”, da se „ne obaziru na zakonske obaveze, ni na elementarni moral”, a podnosio je i prekršajne prijave. No, treba napomenuti, da se “ vlast ” nadzornog odbora svodi na to da ukazuje na nepravilnosti i podnosi inicijativu za pokretanje postupka, dok je konačna odluka ipak u rukama drugih nadležnih organa, pa su tako i te njihove primedbe ostale tada ođeka.

I pored šumova u političkom etru, vlast nastavlja da najpre kroz Vladine zaključke, potom i kroz parlament normativno rešava sporne tačke koje su locirane kroz dijalog. Osim što je  nedavno upriličeno javno slušanje koje se ticalo REM – a i javnih elektronskih servisa, predsednica skupštine Maja Gojković otpočela je proceduru za izbor članova Nadzornog odbora parlamenta.

Vlada Srbije i poslaničke grupe imaju rok da do 5. decembra predlože članove tog odbora, koji će pratiti postupke kandidata, kao i izveštavanje medija tokom izborne kampanje. Iako postoji u Zakonu o izboru narodnih poslanika, Nadzorni odbor je poslednji put „radio„ 2000. godine. Prema zakonskim pravilima, na pet mesta ima pravo Vlada, dok isto toliko pozicija treba da bude popunjeno na osnovu predloga poslaničkih grupa. Svi oni moraju doći iz reda „istaknutih javnih radnika pod uslovom da nisu članovi organa partija koje učestvuju u izborima”. U zakonu se precizira da nadzorni odbor sprovodi “opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti”. 

Sam Bilčik je nakon proteklog susreta susreta sa predsednikom Srbije izjavio da je „na produktivnom sastanku sa predsednikom Vučićem, dogovoreno da se izaberu „3 1“ nova člana REM, da se usvoji novi propis zasnovan na najboljoj evropskoj praksi za javne emitere kako bi se obezbedio fer pristup i izveštavanje tokom izborne kampanje i da se uspostavi Nadzorni odbor u Narodnoj skupštini koji bi pratio sprovođenje svih obaveza koje se odnose na izbore“.

S. Stanković