EU spremna za nastavak dijaloga, na stolu važne teme
BEOGRAD: Evropska unija spremna je za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku uoči zvaničnog nastavka pregovora u Briselu i izražava nadu da će doći do napretka iako, kako kaže, u dijalogu ne učestvuje najjača politička figura iz Prištine.
Grubješić ističe da treba razgovarati i da Beograd, kao i do sada, treba da pokaže dobru volju da učestvuje u pregovorima ne samo zato što evropska perspektiva Srbije zavisi od dijaloga, već i bezbednost celog regiona.
"A da ne govorimo o Srbima na KiM za koje je važno da je Beograd u dijalogu i da idemo ka sporazumu", ističe Grubješić za Tanjug.
Kako kaže, dijaloga nije bilo sve dok EU nije bila spremna za dijalog, a uslovi za nastavak pregovora stvorili su se kada je Miroslav Lajčak imenovan za specijalnog izaslanika za pregovore, a Priština, uz angažman Vašingtona, ukinula takse.
Kada je reč o temama kojima će se posle skoro dve godine odblokirati pregovori, Grubješić navodi da su problem nestalih i raseljenih sa KiM i ekonomija važna pitanja koja nisu bila "pokrivena" Briselskim sporazumom, a koja bi, smatra, trebalo da budu nesporna za razgovor i da se nađu na pregovaračkom stolu.
Napominje da je oko 240.000 Srba prognano sa KiM, kao i da je šef Misije Euleksa na KiM Lars Gunar Vigemark saopštio da se 1.640 lica vode kao nestali i da je to "važno pitanje".
"Takođe, nije problem samo povratak, bez obzira što se samo jedan odsto Srba vratilo na KiM, već uslovi za povratak koji ne postoje. To su teme koje nisu bile pokrivene Briselskim sporazumom kao prvim dokumentom o normalizaciji odnosa, tako da ima još tema o kojima treba razgovarati", kaže Grubješić.
Smatra i da su ekonomske teme važne jer mogu da doprinesu poboljšanju odnosa između Beograda i Prištine i boljitku čitavog regiona ukoliko se budu oslanjale na teme iz Grenelove "konektiviti" agende i sporazume o drumskom, železničkom i avio saobraćaju.
"Sve to može da u kasnijoj fazi dovede do ozbiljnijih političkih razgovora, a ovo su teme kojima treba posvetiti pažnju što ranije nije bio slučaj", navodi Grubješić.
Ističe da sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine treba da bude sveobuhvatan, ali i višeslojan i da treba razgovarati o svim spornim pitanjima sa ciljem postizanja konsenzusa.
Komentarišući inicijativu EU da ubrza nastavak dijaloga, Grubješić ocenjuje da se bez zajedničke koordinirane "akcije" EU i SAD smanjuju šanse za uspeh dijaloga i postizanje sporazuma o KiM.
Ona postavlja pitanje da li dva meseca pred početak kampanje za predsedničke izbore u SAD ima prostora za dodatno angažovanje Vašingtona oko rešavanja kosovskog pitanja, ali ne spori da je sinergija EU i SAD neophodna za uspeh.
"To vidimo iz iskustva svih prethodnih velikih regionalnih sporazuma, počev od Dejtonskog sporazuma do Prespanskog sporazuma između Severne Makedonije i Grčke", navodi Grubješić.
