DVA BEČEJA NA MUKAMA Poklonjeni most stigao na naplatu

Na najteži način vratio se bumerang bačen još 2002. godine, kada se neko dosetio da bi poklonjeni most mogao spojiti dva Bečeja, da bi zatim završio dvadesetak kilometara uzvodno, kod Ade.

Umesto da spoji, most postaje razdor Bečejaca s banatske i bačke strane. Jer, kad treba po presudi platiti više od 60 miliona dinara, onda prestaju da važe stari usmeni i pismeni dogovori.

Troškovi demontaže mosta u Fishofenu i prevoza do Bečeja iznosili su 300.000 evra. Posao su obavili „Hidroinvest DTD“ iz Novog Sada i JRB Beograd, a pošto Bečejci nisu imali tadašnjih 18 miliona dinara, dobijena je pozajmica iz pokrajinske kase, uz obavezu da se vrati od novca dobijenog prodajom kapitala u postupku privatizacije bečejskih preduzeća. O sposobnosti tadašnjih rukovodstava dvaju Bečeja i Pokrajine dovoljno kazuje činjenica da most nije postavljen preko Tise na planiranom potesu kod Ljutova, čime bi dva Bečeja, koji su sada udaljeni 15 kilometara, bila povezana najkraćom maršrutom na svega četiri kilometra.

Ni danas nikom u Bečeju nije jasno kako je „ođednom” zaključeno da je most od 260 metara kratak da premosti Tisu kod Bečeja, a nije bio kratak da se postavi na istoj reci kod Ade!? Most je prosleđen Ađanima, Pokrajina je snosila gotovo sve troškove, tadašnji predsednik Pokrajinske vlade svečano ga je otvorio, ali niko nije postavio pitanje duga za troškove demontaže i prevoza iz Nemačke. Bivša pokrajinska vlast je pomenutih 18 miliona dinara 2002. godine pozajmila JP „Stankom“ iz Bečeja, a jemci su bile skupštine opštine Bečej i Novi Bečej.

Godine 2004. tadašnji predsednici opština Bečej, Novi Bečej, Ada i Čoka potpisali su protokol o namerama da se poklon iz Nemačke prepusti Adi ili Čoki. Tako je most postavljen u Adi i krajem 2010. godine svečano otvoren. U protokolu je navedeno da će sve troškove koje je most proizveo opštinama Bečej i Novi Bečej i koji bi nastali njihovim premeštanjem pasti na teret opština koje će ga preuzeti.

Sad, kad je stigao račun za naplatu u vidu presude Privrednog suda u Novom Sadu, više nije u pitanju dug od 18 miliona, već ga je zatezna kamata podigla na više od 60 miliona dinara. Iako su se komšije tada dogovorile da troškove u projektu „poklon-most“, čiju je realizaciju u ime obe opštine preuzelo JP „Stankom – Bečej“ pa stoga postoje tuženi prvog, drugog i trećeg reda, solidarno snose pola-pola, komšije s banatske strane sada žele da se pozamašni dug deli na tri dela, a oni da plate samo trećinu.

Inače, Filshofen je most prvobitno ponudio Novom Sadu, ali je odmah primećeno da je Dunav širi od mosta. Jedan član delegacije predložio je, naravno, u najboljoj nameri, da se most postavi na Tisi kod dva Bečeja. Da je mogao da pretpostavi da će „poklon“ napraviti pravu zavrzlamu među komšijama, ujeo bi se za jezik.       

Tošić: Da učestvuje i Ada

„Bilo bi logično da deo demontaže i troškova prevoza snosi opština Ada, gde je most i postavljen“, smatra predsednik opštine Bečej Dragan Tošić: “Nemamo veze s događajima od pre 16 godina, koji prete da nam okrnje aktuelne investicione projekte. Mislim da bi najbolje bilo da sednemo i obavimo razgovor u koji bi, osim dva Bečeja, bili uključeni i predstavnici Ade, gde je „poklon-most“ završio misiju, i Vlade AP Vojvodine, čiji Sekretarijat za finansije potražuje novac. Da aktuelni investicioni projekti ne bi bili desetkovani, valjalo bi uraditi reprogram otplate duga za narednu godinu ili dve.“

Maksimović: Sastanak iduće nedelje

Predsednik opštine Novi Bečej Saša Maksimović kaže za „Dnevnik“ da će sledeće nedelje biti održan zvanični sastanak s predsednicima drugih dveju opština, kada će razmotriti način rešavanja tog problema velikog za malu novobečejsku opštinu.

„Ukoliko budemo morali da platimo dug ove godine, to će ozbiljno uzdrmati naš investicioni budžet, kojeg onda praktično neće ni biti, a moramo i da učestvujemo u izgradnji fabrike vode, te će i ta investicija biti upitna“, kazao je Maksimović.

Budžet za ovu godinu iznosi oko 900 miliona dinara, od čega su 700 miliona dinara prihodi Opštine. Maksimović napominje da, umesto da se bave budućim investicijama, oni sada moraju da ispravljaju tuđe fleke iz prošlosti.

„Za godinu dana, u saradnji s Pokrajinom, imali smo investicije od 400 miliona dinara, od čega je Opština učestvovala sa sto miliona, za razliku od pre nekoliko godina, kada je investicioni budžet iznosio svega deset miliona dinara“, kaže Maksimović, i pita da li to znači da sada treba da se vraćaju unazad umesto da idu unapred.  

Vlastimir Jankov