Đurđev: Vreme je da Srbija Boga i veru vrati na mesto koje im pripada

“Ako hoćeš da znaš kolika ti je vera, a ti gledaj kolika ti je briga. Velika briga znači mala vera, a velika vera znači mala briga. Savršena vera - potpuna bezbrižnost.” Sveti vladika Nikolaj Velimirović

Najmoćnije države sveta Rusija i SAD hrišćanstvo su vratile u javnu sferu! Rusija je nedavno izmenila Ustav Ruske Federacije i njegovu dopunu amandmanom kojim se predlaže uvođenje u isti Boga i vere koji simbolišu istorijski kontinuitet razvoja države i čuvanja sećanja na pretke, a SAD su proglasile 7. maj američkim Nacionalim danom molitve. Ovoga puta pred Srbijom nije dilema da li podržati američku ili rusku poziciju, već da li slediti isti onaj vrednosni put koji su zvanična Moskva i Vašington izabrali u borbi protiv obezboženih vrednosti novog svetskog poretka.

Rusija i Sjedinjene Američke Države sve češće povlače identične poteze u unutrašnjoj i spoljnoj politici, pa tako ni ovaj talas rehristijanizacije ne treba posmatrati tek kao koincidenciju. Imajući u vidu da živimo u zemlji u kojoj se više od 90 odsto ljudi deklariše vernicima i da većina stanovništva propoveda neku od velikih svetskih religija, Srbija takođe treba da napravi iste promene u Ustavu Republike Srbije i Statutu AP Vojvodine kako bi se ispravila decenijska nepravda naneta prvenstveno delovanjem bogoboračkog komunističkog režima. Poslednja dešavanja uzrokovana korona virusom i ratom u Ukrajini pokazala su svu nemoć ljudskog roda pred „višom silom“ i nacističkom ideologijom i podsetila nas da naši preci nisu bez razloga stremili ka nebu i proslavljali ime Božije i u dobru i u zlu, i u pobedi i u porazu.  

Prema popisu u Republici Srbiji ateisti su činili 1 odsto stanovništva, ali je taj broj bio nešto veći ako računamo kategoriju neizjašnjeni i ostali koji su činili 5 odsto naše populacije, što znači da imamo oko 94 odsto vernika. Srpsku državu stvarali su sveci, a oslobađali je ljudi koji ne samo da nisu negirali značaj vere, već su je čvrsto vezivali za ustav i državu. Tako je članom 31. Ustava Kneževine Srbije istočno-pravoslavna vera proglašena vladajućom verom. Srbija i Rusija imale su identično iskustvo tokom doba komunizma, kada su bezbožne vlasti iz Beograda i Moskve rušile crkve, zatvarale sveštenike i monahe, a građane svih vera suptilno terale na prinudni ateizam. Sa druge strane, najmoćnija i najmodernija zemlja današnjice kakve su Sjedinjene Američke Države uvek je imala u svojoj javnoj sferi posebno mesto za Boga i religiju, gde nam je svima dobro poznata ceremonija polaganja predsedničke zakletve na Bibliji. 

Imajući u vidu ove istorijske činjenice, sada je došlo vreme da se napravi jedan veliki zaokret i da se sloboda vere i uloga crkve na ovim prostorima postavi na mesto na kojem i pripada, od Ustava Srbije do Statuta Vojvodine, gde bi se uveo pojam Boga što bi svakakao podržale i sve nacionalne (i hrišćanske) zajednice koje žive u pokrajini poput Mađara i Slovaka. S obzirom da himna države Srbije nosi naziv ''Bože pravde'' i da se u njenim rečima pominju Bog i vera u Boga, zašto i sastavni deo Ustava i Statuta AP Vojvodine ne bi bilo verovanje u Boga, jer bez obzira što u našoj zemlji žive brojne nacionalne manjine i pripadnici drugih religija, to ne znači da se krše bilo čija građanska i verska prava, pošto i sve druge religije, baš kao i pravoslavlje, govore o ljubavi prema Bogu i verovanju u njega. Na taj način bi se simbolično izrazilo jedinstvo srpskog naroda, vere i države, ali i povezanost sa svim ostalim narodima i nacionalnim manjinama koji žive u Srbiji, a koji takođe u svojim religijama propovedaju veru u Boga.

Ne smemo zaboraviti da je hrišćanstvo, odnosno vera u Boga u širem smislu ono što nas sve na ovim prostorima spaja. Srbija treba i da, ugledajući se na primer Sjedinjenih Američkih Država, ustanovi Nacionalni dan molitve, kada bi svi građani koji to žele, na taj dan, mogli da se mole pojedinačno ili u grupi, osnažujući svoju veru i povezanost sa Bogom. Nacionalni dan molitve u Srbiji ojačao bi duh zajedništva nacije i pripadnost državi, posebno u kriznim i teškim vremenima, baš kao i što se u Americi praktikuje tokom njihove istorije. Donošenjem posebnog zakona i proglasom predsednika Srbije, svake godine obeležavao bi se taj dan u našoj državi, a u vanrednim situacijama poput današnje posebno bi se isticao značaj molitve i okrenutosti Bogu, kada nama je potrebna dodatna duhovna snaga, mudrost i istrajnost.

Kako je to mudro rekao Lukijan Mušicki:  “U dobru složni bud’te! Prut sam slab, u snopu jak