„DNEVNIK” u Pančevu: Rastu kapitalna ulaganja, opada nezaposlenost
– U poslednje tri godine imamo oko milijardu evra investicija u Pančevu, od čega je više od pola milijardi uloženo u Severnoj industrijskoj zoni i 400 miliona u Južnoj – ističe gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov u razgovoru za „Dnevnik”, dodajući da su dokazali da je moguće privući investitore samo ako se radi, planira i realizuju strateški ciljevi koje su definisali dokumentom „Strategija razvoja grada Pančeva 2014–2020”.
– Prvi strateški cilj je stvaranje uslova za privlačenje stranih direktnih investicija, ali i stvaranje određenog privrednog ambijenta za plasiranje domaćeg investicionog kapitala s krajnjim ciljem da se smanji broj nezaposlenih, odnosno poveća zaposlenost. Do 2017. smo ulagali ozbiljne svote, uz pomoć države i Pokrajine, odnosno Uprave za kapitalna ulaganja, u opremanje nečega što se zove Severna industrijska zona, koja ima blizu 100 hektara i na kojoj već nema slobodnih parcela.
U Pančevo dolaze veliki nemački investitori, od kojih je poznat jedan, a preostala dva čekaju da najave. Prvi je kompanija ZF, čije je investicija vredna oko 160 miliona evra, zbog čega važi za jednu od najvećih trenutnih investicija u državi, a u planu je da sve faze budu gotove do proleća, kada će biti zaposleno oko 1.500 ljudi, imajući u vidu da od tog broja već petstotinak radi. Druga firma takođe se tiče automobilske industrije i njena investicija će biti bar duplo veća, dok se s trećom, koja je iz oblasti logistike, odnosno koja će se baviti proizvodnjom logističke infrastrukture, stupilo u pregovore samo dan pre našeg razgovora, te se još uvek čeka zvanično pismo o namerama u kojem će pisati i vrednost investicije.
– Prve dve kompanije tiču se kapitalno-intenzivnih investicija, dok je treća radno-intenzivna i zajedno treba da zaposle do 4.000 ljudi – navodi Pavlov, prisećajući se da je juna 2015. godine, kada je došao na mesto gradonačelnika Pančeva, bilo oko 12.500 nezaposlenih, a sada ih je manje od 7.500 – oko 19 procenata, pri čemu je važno istaći da pomenute investicije još nisu zaživele ni u 40 odsto svojih kapaciteta, te su uspeli da realizuju dva strateška principa i iznad njihovih očekivanja. – Imamo i dosta domaćih kompanija, koje ne zapošljavanju hiljade ljudi, ali svako ko zaposli makar jednog Pančevca zaslužuje velike pohvale i podršku od lokalne samouprave. Tako u proteklom periodu imamo više od 100 novih registrovanih privrednih društava, uglavnom su to srednja i mala preduzeća, ali su stabilnija i lako se privikavaju na promene na tržištu, ne propadaju, i bitno nam je da iz godine u godinu beležimo rast. Imamo i firme koje se gase, ali imamo stabilan rast broja privrednih društava u samom gradu.
Od pomenutih gotovo 100 hektara Severne industrijske zone, šest i po rasprodato je firmama domaće proizvodnje, a koje na različite načine mogu biti dobar servis nemačkim investitorima i koje će zaposliti oko 300 ljudi. S druge strane (grada), nalazi se i istorijski važna Južna industrijska zona, u kojoj NIS i „Gasprom” plasiraju višemilionske investicije, pre svega u farbiku za duboku preradu, gde će se dobijati kvalitetniji benzin, zbog čega će biti manje sumpornih isparenja, dok je u planu i izgradnja termoelektrane-toplane vredne 180 miliona evra. Time će biti obezbeđeni energetski kapaciteti Rafineriji i „Petrohemiji”, koje će raditi na vodenu paru koja se generiše i dobija iz gasa.
– Nadam se da će se time obezbediti i stabilnost poslovanja „Petrohemije” jer ne želimo da se desi isto što i s „Azotarom” – koja je otišla u stečaj – pošto tamo radi više od 1.200 ljudi – kaže gradonačelnik Pavlov. – Stabilnost te fabrike nam je veoma bitna, siguran sam u to da će se period svojinske transformacije tog preduzeća sprovesti što bezbolnije i da će sistem nastaviti da radi. Inače nam je stanje na tržištu rada ozbiljna magla. Često se pitam gde je tih 7.500 nezaposlenih ljudi... Buvljak je i dalje aktuelna priča, stanogradnja cveta pa pretpostavljam da 50 odsto njih radi u sivoj i crnoj zoni. Mislim da ima možda oko dve-tri hiljade ljudi koji zaista nemaju posla, a pri tom je 50 odsto njih iz kategorije teže zapošljivih.
Pančevo je poznato i po poljoprivedi, te se oko 80 odsto površine grada koristi kao poljoprivredno zemljište, i to druge i treće kategorije. Nešto više od 17.000 hektara ide na licitaciju i reč je o zakupnini koja donosi prihod od 2,3 miliona evra, od čega 40 odsto ide Gradu, 30 procenata državi i preostalih 30 Pokrajini.
Bolnica po svetskim standardima
Poslednjih decenija segment zdravstva u Pančevu bio je u kritičnom stanju, navodi gradonačelnik tog grada Saša Pavlov. Stoga su pre nekoliko meseci završili renoviranje Internističkog bloka Opšte bolnice, što je bio projekat vredan gotovo milijardu dinara, a kompletno gotov u roku od dve godine.
– Taj blok je bio u katastrofalnom stanju, kao konjušnica, a usluge te ustanove koriste svi stanovnici južnog Banata – ističe gradonačelnik. – Olakšali smo i onima koji rade tamo i koji koriste te usluge jer smo ga uredili po svim svetskim standardima. U planu je da rekonstruišemo celu bolnicu, odnosno sve blokove, a s početkom sledeće građevinske sezone kreće se u realizaciju završne izgradnje zgrade Zavoda za javno zdravlje.
– Ovo je sredina gde su ljudi navikli da se bave poljoprivredom, i to održava život u selima, a parcele seu mahom u njihovom okruženju, zato i imamo većinu sela u kojima živi po 6.000 ljudi – naglašava naš sagovornik, dodajući da cela opština ima gotovo 124.000 stanovnika, od čega samo u gradu živi oko 75.000, a da ukupno imaju 26 nacionalnih zajednica.
I uređenje samog grada vrlo je važno te su u planu dva značajna projekta koja se tiču sređivanja jezgra centra i Tamiškog keja, dok je nekadašnji hotel „Sloboda” privatizovan i kupili su ga privatnici iz Švajcarske koji žele da ga revitalizuju.
Lea Radlovački
Foto: Vanja Fifa
