"Dnevnik" u Novom Bečeju: U planu fabrika vode

– U ceo kompleks uložen je 361 milion dinara, ne radi se samo rekonstrukcija postojećih objekata već i grade novi – fiskuluturna sala koju će deca koristiti u slučaju lošeg vremena i tokom zimskih meseci – i kompletno uređuje ceo taj prostor – ističe Maksimović. – Reč je o placu od hektar i po koji će sadržati sportske terene, pešačke staze, razne sadržaje za decu.

Radovi su u toku, završena je sva procedura oko papirologije i obezbeđene sve potrebne dozvole, ističe Maksimović, dokumentacija je završena i izvođači radova su na terenu, a kasnije smo ih i posetili.

– Očekujemo da će svi radovi biti završeni do kraja proleća i od sledeće školske godine deca predškolskog urasta i nižih razreda će imati prostor za boravak u prirodi, bilo da je u pitanju jednodnevni izlet ili višednevni boravak školice u prirodi – navodi Maksimović.

Za fabriku vode, čija izgradnja takođe spada u velike investicije u opštini Novi Bečej, 4. novembra je dobijena lokacijska dozvola i toku je postupak dobijanja građevinske.

– Fabrika će se nalaziti na vodoizvorištu u Novom Bečeju, na parceli od osam hektara koja je vlasništvo lokalne samouprave i na kojoj je planirano da bude postrojenje za prečišćavanje vode – kaže predsednik opštine Novi Bečej. – Voda je lošeg kvaliteta, a fabrika je neophodna jer svi imaju pravo na kvalitetnu pijaću vodu. Kada saberete sve što je negativno po zdravlje čoveka, velikim delom na to utiče i loša voda. Nije osnovni razlog za nečiju bolest, ali ukoliko se godinama pije, sigurno doprinosi, uz akumulaciju raznih otrova iz sredine.

Po njegovim rečima, ostalo je pitanje da li će izgradnju fabrike vode finansirati Pokrajinska vlada, što je bio prvobitni plan, ili će novac stići iz Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, s kojom lokalna samouprava takođe vodi razgovore na tu temu.

– Paralelno s postrojenjem za prečišćavanje pijaće vode uradili smo elaborat o postojećem stanju vodovoda. U pitanju je takođe velika investicija, koju lokalna samouprava ne može izneti sama, a reč je o zameni svih azbestnih cevi na teritoriji opštine. Novom Bečeju je potrebna zamena još 17,5 kilometara cevi – ističe Maksimović. – Gotovo celo Kumane – 95 odsto – je pod azbestnim cevima, u Novom Miloševu ih je oko 50 odsto, a Bočar je trenutno u najboljem stanju i imaju najmanje azbestnih cevi.

Maksimović kaže da se vodi računa i ulaže u sve oblasti i sva naseljena mesta, te je obezbeđen novac i za fiskulturnu salu u Bočaru.

– Pare su nam bile obezbeđene još početkom godine, međutim, javna nabavka je tri puta oborena, ne zbog loših uslova, već zbog nedostatka novca, pošto je naknadno utvrđeno da je suma obračunata bez PDV-a. Falilo je 20 odsto sume, te je urađen rebalans buyeta i dodali smo svotu koja je nedostala, i to je sada aktivna javna nabavka – kaže Maksimović. – Aktivne su i javne nabavke za izgradnju još dveju saobraćajnica u naseljenom mestu Kumane, koje nisu obuhvaćene asfaltiranjem sedam neasflatiranih ulica početkom godine, projektom vrednim 14 miliona dinara. Ulice nisu velike, ali ih ima mnogo – 18-19. Reč je o starim ulicama, koje nikada nisu ni imale asfalt. Nije reč o presvlačenju postojećeg asfalta, već izgradnji novih saobraćajnica te do kraja iduće godine nijedna ulica u opštini Novi Bečej neće biti neasfaltirana. Neprimereno je da ljudi idu po blatu u 2020. godini. Ljudi zaslužuju elementarni pristup saobraćajnoj infrastukturi. Projekat radimo u saradnji s Upravom za kapitalna ulaganja.

Sedam urađenih ulica u Kumanu početkom godine koštalo je 35 miliona dinara, ističe Maksimović, a završena je javna nabavka i potpisani ugovori s izvođačem radova za još šest u naseljenim mestima Novi Bečej i u Novo Miloševo, vredni 48 miliona dinara.

Saobraćajnice za zonu „Jug”

Trenutno se radi i pristupna saobraćajnica u Novom Miloševu u Industrijskoj zoni „Jug”, kaže Maksimović, i radovi na prvoj fazi privode se kraju.

– U industrijskoj zoni, koja pre tri godine nije ni postojala, ostalo je da se postavi još samo rasveta i onda je kompletno infrastrukturno opremljena – ističe Maksimović.

Opština Novi Bečej danas ima čak pet industrijskih zona: „Centar”, „Istok” i „Izlaz” u Novom Bečeju, „Jug” u Novom Miloševu i Industrijska zona „Kumane”.

– U Iindustrijskoj zoni „Jug” već postoji jedna fabrika, JSO, koja se bavi preradom bundevinog semena i proizvodnjom hladno ceđenog ulja i trenutno zapošljava oko 30 radnika, a gradi se druga fabrika, koja će se baviti preradom perja – tvrdi predsednik opštine Novi Bečej. – Imamo još jedno pismo o namerama i praviće se još jedan objekat pored, te će se otvoriti još jedan pogon u Novom Bečeju, odnosno Novom Miloševu.

– Predviđena je i kompletna rekonstrukcija brane pre ulaska u Novi Bečej do 2022. godine, za koju je potpisan i međudržavni sporazum vlada Republika Srbije i Mađarske o rekonstrukciji i proširenju kapaciteta prevodnice na brani, vredan oko 30 miliona evra – kaže Maksimović.

Preko IPA projekta uređen je Specijalni rezervat prirode „Slano kopovo”.

Plaćen dug za most u Adi

Opština Novi Bečej platila je dug za most koji je danas u opštini Ada, a koji su morali da plate po pravosnažnoj presudi. Sada se nadaju povraćaju tog novca da od Pokrajinske vlade.

– Revizija se žalila Vrhovnom sudu i žalba je prihvaćena, te je presuda vraćena na prvostepeno odlučivanje, što je nezabeleženo, te očekujemo da nam Pokrajinska vlada vrati novac, 23 miliona dinara – kaže Maksimović.

– Projekat je vredan 220.000 evra. Urađen je put, saobraćajnice, parking, ali od specijalnog materijala, odnosno tucanika, jer je reč o zaštićenom rezervatu gde ne sme da se postavlja asfalt zbog zaštite prirode. Tek treba da bude svečano otvoren – napominje Maksimović.

Maša Stakić

Foto: Radivoj Hadžić

Projekat “Javni interes u Novom Bečeju”realizuje DVP Produkcija , a sufinansira Opština Novi Bečej. Stavovi izneti u podržanom medijsjom projektu ne odražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.