„Dnevnik” u Kanjiži: Petina otišla u Evropu ili od kuće putuje na posao u Mađarsku

On ukazuje na to da to nije rezultat ekonomskih ulaganja, otvaranja novih preduzeća i novih radnih mesta od strane privrednika ili investitora u poslednjih desetak godina, nego da je posredi migracija stanovništva u pograničnom području. Fejstamer pojašanjava da određeni broj žitelja kanjiške opštine direktno radi u Mađarskoj i svaki dan od kuće ide biciklima, automobilima ili drugim prevoznim sredstvima na posao, a značajan broj se preselio u razvijene zapadne zemlje – Nemačku, Francusku, Austriju i Englesku, zahvaljujući dobijanju dvojnog državljanstva i pasoša Mađarske.

„Tako je nezaobilazna činjenica da, po statistici, imamo oko 1.800 nezaposlenih, što je oko sedam-osam procenata, među kojima nema nikoga sa srednjom školom ili fakultetskom diplomom, nego su u pitanju lica s nezavršenom osnovnom školom ili samo s osmoljetkom“, predočava Fejstamer.

„Trenutno na teritoriji opštine ima 220 do 250 oglašenih nepopunjenih radnih mesta, od sezonskih radnika, trgovaca, mesara, vozača kamiona i radnika drugih zanimanja, pa sve do agronoma, tehnologa, ekonomista i drugih stručnjaka s fakultetskim diplomama. Zbog svega toga je veoma teško reći da li mi sada dobro stojimo i da li je nezaposlenost na nuli, a procena je takva da je iz opštine u poslednje vreme otišlo 20 odsto stanovništva, možda i više.“

Po poslednjem popisu stanovništva, kanjiška opština je imala oko 25.300 žitelja, ali, po Fejstamerovim rečima, najveća je verovatnoća da sada nema ni 20.000!

Priznanje „Evropska zastava”

Kanjiži će ove godine za Dan opštine 20. oktobra predstavnici Saveta Evrope uručiti „Evropsku zastavu”, koja je, po Fejstamerovoj oceni, priznanje rada opštini na polju evropskih integracija i negovanja evropskih vrednosti i programa. Opština Kanjiža je prva u Srbiji koja je dobila to priznanje.

„I na tih 20.000 stanovnika, imamo veoma dobre pokazatelje, veoma dobro stojimo, imamo slobodnih radnih mesta i svako ko želi da radi, može da radi. Zarade su počele da rastu jer ljudi jednostavno ne žele da rade za male plate, tako da su sada od 250 do 300 evra neto, pa i veće. U ekonomskom smislu, opština Kanjiža najverovatnije od sledeće godine neće davati subvencije i beneficije za ekonomski razvoj kako je to bilo do sada za privredu, nego ćemo direktno ciljno ići na poljoprivredu i rešavanje probleme kojih ima usled suše i vremenskih neprilika. S druge strane, fokusiraćemo se malo više na turizam“, kaže Fejstamer.

Pošto je na području opštine 87 odsto Mađara, za ekonomski razvoj veći broj je iskoristio mogućnost koju pruža Fondacija „Prosperitati” sredstvima iz Mađarske u poljoprivredi i raznim delatnostima privrede. Iz tih izvora je na području kanjiške opštine iskorišćeno oko 100 miliona dinara za direktne investicije, što je, po uveravanju Roberta Fejstamera, veoma veliki pomak, a s druge strane, podršku dobijaju i četiri velika investitora koji će u svoj biznis ulagati više miliona evra narednu godinu. Od većih investitora koji dobijaju podršku posredstvom Fondacije „Prosperitati” tu su „Tisakoop” i „Geneza” iz Kanjiže, „Telek paprika” iz Martonoša i „Kontakt” iz Adorjana, najviše za prerađivačke kapacitete koji će podstaći i razvoj poljoprivrednih gazdinstava. 

Industrijski park u Horgošu

U prethodnom periodu, glavni cilj je bio da se održe postojeće fabrike i firme koje rade, a Fejstamer ukazuje na to da će lokalna samouprava stvarati mogućnosti da se završi i zaživi industrijski park u Horgošu na 24 hektara, za koji je do sada od Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine dobijana podrška dva puta po 20 miliona dinara za uređenje.

„Nadam se da ćemo ovim tempom na kraju iduće godine skroz završiti industrijsku zonu u Horgošu, a da će već u drugoj polovini iduće godine moći da se koristi deo od oko pet hektara. Horgoška zona je više namenjena za firme koje se bave logistikom, za one koji već ne mogu da svojim kamionima stanu na našim putevima, a ta zona je i najbolja za tu vrstu delatnosti jer je granica s EU na tri kilometra, direktno pored auto-puta“, pojašnjava Fejstamer.

„Zato tvrdim da davanje pomoći lokalnoj privredi i njeno osnaživanje treba da bude dovoljno da bismo privukli i zadržali radnu snagu jer inostranim ulagačima jednostavno ne bismo znali šta da ponudimo, pošto nemamo odgovarajuće visokostručne radne snage. Za taj deo ima investiranja u Subotici, pa ako neko želi da radi, ne bi trebalo da predstavlja problem putovanje do 40 minuta jer, ako pogledamo kako je to u većim gradovima u zapadnim zemljama, toliko se do posla često putuje u gradu od stana do radnog mesta. Ne verujem da nema mogućnosti ovde u opštini Kanjiža i Srbiji, samo treba iznaći i „iskopati” te mogućnosti i živeti s njima“, smatra Fejstamer.   

Blizina granice Kanjižu na prvom mestu kandiduje za prekograničnu saradnju, gde je već realizovano više projekata, a neki tek treba da se ostvare.

Saradnja s pokrajinskim i republičkim institucijama

„Komunikacija i saradnja s pokrajinskim i republičkim institucijama je izuzetno dobra. Doduše, imamo ponekad poteškoća s administracijom – kao što naši građani ukazuju na poteškoće kada se obraćaju lokalnoj administraciji da je ponekad konfuzna. Tako se i nama nekada čini da je tako s pokrajinskom i državnom administracijom, ali sve se na kraju rešava na obostrano zadovoljstvo. Vidi se otvorenost i želja za saradnju. Naravno, kao obično, novca nikad dosta da se udovolji svim zahtevima i potrebama, ali sam veoma zadovoljan i saradnjom i novcem dobijenim s višeg nivoa, a nadam se da su i oni zadovoljni opštinom Kanjiža“, zaključuje Robert Fejstamer.

„U tom pogledu ima i prednosti i mana jer smo prva opština na srpsko-mađarskoj granici s EU i imamo veoma mnogo kontakata i poziva za saradnju. Vrlo je teško odrediti šta je prioritet za dalju dugoročnu saradnju. Tako smo došli u situaciju da smo na poslednjem ispisu mađarsko-srpskog programa morali da predamo 14 projekata iz raznih oblasti, sada čekamo rezultate. Već smo dobili učešće u programu Dunavske saradnje s projektom „Juming” koji se odnosi na istraživanja i sagledavanja problematike migracija u regionu, a dobili smo i strateški projekat IPA programa saradnje Mađarska–Srbija za izgradnju prečistača otpadnih voda u Kanjiži, vrednog 1,9 milion evra“, ukazuje Fejstamer.

Opština Kanjiža je u ovoj godini učestvovala na pokrajinskim i republičkim konkursima s mnogim projektima pa je u prvom polugođu dobila oko 80 miliona dinara bespovratne finansijske podrške.

Tekst i foto: Milorad Mitrović