„Дневник” у Кањижи: Петина отишла у Европу или од куће путује на посао у Мађарску
Тренутна економска ситуација у општини је „добра у том смислу да нема незапослених”, али је тај податак нереалан, предочава председник кањишке општине Роберт Фејстамер.
Он указује на то да то није резултат економских улагања, отварања нових предузећа и нових радних места од стране привредника или инвеститора у последњих десетак година, него да је посреди миграција становништва у пограничном подручју. Фејстамер појашањава да одређени број житеља кањишке општине директно ради у Мађарској и сваки дан од куће иде бициклима, аутомобилима или другим превозним средствима на посао, а значајан број се преселио у развијене западне земље – Немачку, Француску, Аустрију и Енглеску, захваљујући добијању двојног држављанства и пасоша Мађарске.
„Тако је незаобилазна чињеница да, по статистици, имамо око 1.800 незапослених, што је око седам-осам процената, међу којима нема никога са средњом школом или факултетском дипломом, него су у питању лица с незавршеном основном школом или само с осмољетком“, предочава Фејстамер.
„Тренутно на територији општине има 220 до 250 оглашених непопуњених радних места, од сезонских радника, трговаца, месара, возача камиона и радника других занимања, па све до агронома, технолога, економиста и других стручњака с факултетским дипломама. Због свега тога је веома тешко рећи да ли ми сада добро стојимо и да ли је незапосленост на нули, а процена је таква да је из општине у последње време отишло 20 одсто становништва, можда и више.“
По последњем попису становништва, кањишка општина је имала око 25.300 житеља, али, по Фејстамеровим речима, највећа је вероватноћа да сада нема ни 20.000!
Признање „Европска застава”
Кањижи ће ове године за Дан општине 20. октобра представници Савета Европе уручити „Европску заставу”, која је, по Фејстамеровој оцени, признање рада општини на пољу европских интеграција и неговања европских вредности и програма. Општина Кањижа је прва у Србији која је добила то признање.
„И на тих 20.000 становника, имамо веома добре показатеље, веома добро стојимо, имамо слободних радних места и свако ко жели да ради, може да ради. Зараде су почеле да расту јер људи једноставно не желе да раде за мале плате, тако да су сада од 250 до 300 евра нето, па и веће. У економском смислу, општина Кањижа највероватније од следеће године неће давати субвенције и бенефиције за економски развој како је то било до сада за привреду, него ћемо директно циљно ићи на пољопривреду и решавање проблеме којих има услед суше и временских неприлика. С друге стране, фокусираћемо се мало више на туризам“, каже Фејстамер.
Пошто је на подручју општине 87 одсто Мађара, за економски развој већи број је искористио могућност коју пружа Фондација „Просперитати” средствима из Мађарске у пољопривреди и разним делатностима привреде. Из тих извора је на подручју кањишке општине искоришћено око 100 милиона динара за директне инвестиције, што је, по уверавању Роберта Фејстамера, веома велики помак, а с друге стране, подршку добијају и четири велика инвеститора који ће у свој бизнис улагати више милиона евра наредну годину. Од већих инвеститора који добијају подршку посредством Фондације „Просперитати” ту су „Тисакооп” и „Генеза” из Кањиже, „Телек паприка” из Мартоноша и „Контакт” из Адорјана, највише за прерађивачке капацитете који ће подстаћи и развој пољопривредних газдинстава.
Индустријски парк у Хоргошу
У prеthodnom периоду, главни циљ је био да се одрже постојеће фабрике и фирме које раде, а Фејстамер указује на то да ће локална самоуправа стварати могућности да се заврши и заживи индустријски парк у Хоргошу на 24 хектара, за који је до сада од Управе за капитална улагања АП Војводине добијана подршка два пута по 20 милиона динара за уређење.
„Надам се да ћемо овим темпом на крају идуће године скроз завршити индустријску зону у Хоргошу, а да ће већ у другој половини идуће године моћи да се користи део од око пет хектара. Хоргошка зона је више намењена за фирме које се баве логистиком, за оне који већ не могу да својим камионима стану на нашим путевима, а та зона је и најбоља за ту врсту делатности јер је граница с ЕУ на три километра, директно поред ауто-пута“, појашњава Фејстамер.
„Зато тврдим да давање помоћи локалној привреди и њено оснаживање треба да буде довољно да бисмо привукли и задржали радну снагу јер иностраним улагачима једноставно не бисмо знали шта да понудимо, пошто немамо одговарајуће високостручне радне снаге. За тај део има инвестирања у Суботици, па ако неко жели да ради, не би требало да представља проблем путовање до 40 минута јер, ако погледамо како је то у већим градовима у западним земљама, толико се до посла често путује у граду од стана до радног места. Не верујем да нема могућности овде у општини Кањижа и Србији, само треба изнаћи и „ископати” те могућности и живети с њима“, сматра Фејстамер.
Близина границе Кањижу на првом месту кандидује за прекограничну сарадњу, где је већ реализовано више пројеката, а неки тек треба да се остваре.
Сарадња с покрајинским и републичким институцијама
„Комуникација и сарадња с покрајинским и републичким институцијама је изузетно добра. Додуше, имамо понекад потешкоћа с администрацијом – као што наши грађани указују на потешкоће када се обраћају локалној администрацији да је понекад конфузна. Тако се и нама некада чини да је тако с покрајинском и државном администрацијом, али све се на крају решава на обострано задовољство. Види се отвореност и жеља за сарадњу. Наравно, као обично, новца никад доста да се удовољи свим захтевима и потребама, али сам веома задовољан и сарадњом и новцем добијеним с вишег нивоа, а надам се да су и они задовољни општином Кањижа“, закључује Роберт Фејстамер.
„У том погледу има и предности и мана јер смо прва општина на српско-мађарској граници с ЕУ и имамо веома много контаката и позива за сарадњу. Врло је тешко одредити шта је приоритет за даљу дугорочну сарадњу. Тако смо дошли у ситуацију да смо на последњем испису мађарско-српског програма морали да предамо 14 пројеката из разних области, сада чекамо резултате. Већ смо добили учешће у програму Дунавске сарадње с пројектом „Јуминг” који се односи на истраживања и сагледавања проблематике миграција у региону, а добили смо и стратешки пројекат ИПА програма сарадње Мађарска–Србија за изградњу пречистача отпадних вода у Кањижи, вредног 1,9 милион евра“, указује Фејстамер.
Општина Кањижа је у овој години учествовала на покрајинским и републичким конкурсима с многим пројектима па је у првом полугођу добила око 80 милиона динара бесповратне финансијске подршке.
Текст и фото: Милорад Митровић