„Dnevnik” u Apatinu: Dunav i luka budućnost grada

U danu kada je trebalo da primi predstavnike novih vlasnika Brodogradilišta „Apatin“, Škrbić je u razgovoru za „Dnevnik“ najavio je „ovih dana“ i početak popravke pristana za turističke brodove, vredne 52 miliona dinara s PDV-om, dok je u planovima i izgradnja luke.

Prvi čovek opštine, koju, osim Apatina, čine i Kupusina, Prigrevica, Svilojevo i Sonta, kaže da su nakon nedavne posete ministarke Zorane Mihajlović utvrđene smernice za razvoj Zapadnobačkog okruga, pa i Apatina.

– Biće luke u Apatinu, to je budućnost ovog grada – naveo je Milan Škrbić. – Namera nam je da se gradi pet terminala privatnim kapitalom, i to tako da može da ih gradi i pet operatera u isto vreme za svoje potrebe. To bio trebalo da ubrza i olakša izgradnju luke, a na nama je da privučemo zainteresovane. Opština je 35 hektara budućeg lučkog područja ustupila državi i sada ceo posao vodi Republička vlada preko Agencije za luke.

Kako je naglasio, Brodogradilište, koje je nekad bilo nosilac privrede i najveće rečno brodogradilište, pre dva meseca je kupio privatni preduzetnik, s namerom da ga revitalizuje. Ipak, najviše nade polaže se u Slobodnu zonu od 160 hektara.

Ulaganje u škole

Ove godine u Apatinu je uređena ulica kod bivše pijace, kao i parking kod nove. Predsednik apatinske opštine Milan Škrbić pak kaže da im je namera da ulažu i u obnovu škola. Tako će, po njegovim rečima, oko milion i po evra biti potrošeno na obnovu osnovnih škola u Svilojevu i Prigrevici. Škrbić podseća na to da je prošle godine Apatin dobio i najsavremenije jaslice za 60 dece od šest meseci do tri godine.

– Proteklih nekoliko godina tamo je uloženo oko 7,5 miliona evra. Izgradili smo i 3,2 kilometra saobraćajnica i potrebnu infrastrukturu. Trenutno povećavamo instalisanu snagu struje s dva megavata na sedam. Želimo da spremno dočekamo investitore u najmlađoj zoni u Srbiji, a interesovanje postoji – kaže Škrbić, uz opasku da je jedina prepreka udaljenost od auto-puta. – Najavljena je izgradnja brze saobraćajnice od Sombora, preko Vrbasa do Kikinde, i u tome vidimo šansu. Takođe, sa Somborom planiramo zajedničku izgradnju do Bačkog Brega, da se tako povežemo s granicom. Ujedno, dogovorili smo se sa „Železnicama Srbije“ da do Sonte izgrade nepunih 12 kilometara pruge za teretni saobraćaj. Tu su i drumske zaobilaznice za Slobodnu zonu i Apatin. Jeste da je to velika priča, ali se u to od nečeg mora krenuti.

– Opštinski budžet, s obzirom na privredu i malo fabrika, ne može biti razvojni. Realno je ispod milijarde dinara, od kojih oko 170 miliona izdavajamo za kapitalne projekte. Zatekli smo 2016. godine 550 miliona dinara dugovanja, koja smo uspeli da servisiramo uz pomoć države i do sada se nismo zadužili novim kreditima. Opredelili smo se, uz pomoć Pokrajine i Republike, da novac namenimo izradi projekata kojima kasnije konkurišemo kod države i AP Vojvodine – objasnio je Škrbić.

Apatin uspeo je, a to predsednik opštine ističe, da izgradi podzmenu infrastrukturu. Po rečima Milana Škrbića, grad je pokriven kanalizacionom mrežom, azbestnocementna vodovodna mreža je zamenjena, optička infrastruktura postavljena pod zemlju, a „svaka kuća ima gas“.

– Sada prelazimo da to isto radimo i u ostalim mestima u opštini. Jeste skupo, ali uz pomoć viših nivoa vlasti, uradićemo i to. Planiramo da izgradimo i mini-prečistače otpadnih voda za sela. U samom Apatinu sve je spremno za izgradnju gradskog prečistača, a i Pivara, koja troši vode više nego ceo Apatin, pre tri godine izgradila je svoj – dodao je on.

Nekad i sad

U opštini od tridesetak hiljada stanovnika, po Škrbićevim rečima, nekada je poslovalo više od 40 preduzeća s 13.000 zaposlenih. Sada je, kako kaže, po statističkim podacima, broj zaposlenih i onih bez posla izjednačen. Najviše građana bavi se poljoprivredom, a najveći problem za Apatin je što nema industrije.

Priroda je, inače, bila darežljiva prema Apatincima, jer, kako je naveo Škrbić, na svega dva i po kilometra od centra grada nalazi se nedirnuta priroda Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“. Da Apatin ima šta da ponudi turistima i ljubiteljima prirode Škrbić ilustruje podatkom da se na tom području gnezdi 276 vrsta ptica.

– Turistička organizacija Apatina godišnje organizuje 24 manifestacije, u koje ne ubrajam one koja organizuju razna udruženja građana. Bogat je i pozorišni život jer sarađujemo sa somborskim i beogradskim pozorištima. Tu su i likovne i vajarske kolonije, zbog kojih smo poznati kao grad skulptura – navodi predsednik opštine Apatin.

Potencijalnim gostima, ističe Škrbić, ukoliko dolaze Dunavom, na polovini plovnog puta te reke na raspolaganju je marina za jahte, jedina s pumpom za gorivo na Dunavu. Površine 1,4 hektar, s 30 pontona i 400 vezova, međunarodna marina nudi gostima i smeštaj i hranu. Tu je i skulptura boginje Nike s Andrejinim krstom u rukama, zaštitnice moreplovaca.

Svetozar Krstić