Novac za nova radna mesta Apatinu, Žitištu, Kikindi i Somboru

– Opremanjem industrijskih zona svaka lokalna samouprava unapređuje svoju konkurentnost i aktivnost i zato su ti projekti važni – objasnio je Stevanović, dodajući da je to jedan od načina da se svaka opština bori za nove investicije koje će otvarati radna mesta i doprineti

ukupunom privrednom rastu Srbije. – Ministarstvo privrede im je kroz te projekte dalo mogućnost za opremanje industrijske zone uz sufinansiranje države.

U okviru 19 projekata za unapređenje industrijskih zona u ovoj godini koje je podržalo Ministarstvo privrede su i četiri lokalne samouprave u Vojvodini. Tako je opština Apatin za rekonstrukciju Fabričke ulice u radnoj zoni u Svilojevu dobila 9.503.057,81 dinara.  Opštini Žitište je za izgradnju prve faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji radne zone u Žitištu – elektroradovi – dodeljeno 7.275.030 dinara.

Gradu Kikindi je ove godine na osnovu odluke Ministarstva privrede o korišćenju novca za podršku poslovne infrastrukture pripalo 25.288.893,42 dinara za izgradnju deonice magistralnog i distributivnog vodovoda za potrebe Agroindustrijske zone u tom gradu. Gradu Somboru je za unapređenje uslova za razvoj turističke ponude grada kroz rekonstrukciju i adaptaciju dela objekta „Graškalovićeva palata” dodeljeno 6.919.860 dinara.

Dogodine će, po Stevanovićevoj najavi, država za razvoj poslovnih zona izdvojiti više novca. Ministarstvo privrede prošćiriće program po kojem će deliti novac, preciznije će definisati projekte za finansiranje u turističkim i banjskim područjima.

– Država tim programom pokušava da napravi disperziju investicija da bi se ravnomerno pokrila cela teritorija Srbije, osluškujući zahteve i planove investitora. Zbog toga je važno da lokalne samouprave dobro pripreme projektno-tehničku dokumentaciju za sledeću godinu da ne bi došle u situaciju da budu odbijene jer se dokumentacija ne poklapa sa situacijom na terenu – istakao je Stevanović.

Iz buyeta Srbije, s razdela Ministarstva privrede, tim i drugim lokalnim samoupravama u Srbiji dodeljuje se 90 odsto vrednosti projekta, bez PDV-a, za opštine koje su u četvrtoj grupi razvijenosti, 70 odsto za one iz treće, 60 odsto za one iz druge i polovinu vrednosti projekta za opštine iz prve grupe razvijenosti. Iz buyeta opština sufinansira se preostala vrednost projekta , kao i PDV na ukupnu vrednost.

Pre dve godine je u Vojvodini bilo 118 industrijskih zona, koje su se prostirale na oko 20.000 hektara. Danas gotovo da nema opštine u Vojvodini koja nema industrijsku zonu, ali su one različito opremljene pa samim tim imaju i različit broj investitora. Naime, neke imaju odličnu infrastrukturu i u njima već posluju poznate svetske i domaće kompanije, a ima i onih koje još nisu uređene i koje su u trećoj i četvrtoj kategoriji razvijenosti.

Pokrajina je odlučila da ulaže u industrijske zone u svim lokalnim samoupravama, a koliko će one biti uređene pre svega zavisi od stručne analize i projekata koje moraju da sačine same opštine. Prethodna praksa pokazala je da je to ujedno veliki problem jer neke opštine nemaju dovoljno obučene stručnjake da naprave složenije analize i sačine projekat i izrade dokumentaciju. Upravo u izradi projekta i potrebne dokumentacije pomažu im Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Razvojna agencija Vojvodine.

Analiza od pre dve godine pokazala je da je Banat najnerazvijeniji deo Vojvodine kada je reč o industrijskim zonama, dok ih najviše ima u Sremu. Posebno se ističu industrijske zone u Staroj Pazovi, Inđiji, Pećincima, Sremskoj Mitrovici, a za njima ne zaostajnu ni one u Subotici i Zrenjaninu, koje su poslednjih godina uspele da privuku renomirane kompanije i ulagače.

LJ. Malešević