Dejton 25 godina posle: Konstantno na udaru revizionista

On, međutim, ističe da, barem formalno, u ovom momentu do toga ne može doći.

Da bi se, kako kaže, takav sporazum, koji je garantovalo pet velikih sila i unutrašnji akteri sa jugoistoka Evrope - Srbija, Hrvatska i BiH, promenio, trebalo bi da postoji saglasnost svih, kao i unutrašnjih aktera u BiH, Srba, Hrvata i Bošnjaka, koji su i prihvatila da žive u takvoj državi.

Šolaja napominje da za sada za to niti ima unutrašnjeg konsenzusa u Bosni niti na spoljašnjem planu.

"Srbija verovatno ne bi prihvatila nikakve promene Dejtona, a ne bi moglo biti reči ni o konsenzusu međunarodne zajednice jer se ni Rusija ne bi složila sa promenama sporazuma koje bi išle na štetu Republike Srpske", precizirao je Šolaja.

Zato je, kako kaže, izmena ustavnih odnosa moguća samo "defakto", kroz ponašanje visokog predstavnika, koji, zahvaljujući svojoj poziciji, kao i činjenici da mu je od 1997. godine Savet za implementaciju mira u BiH dao snažna izvršna, takozvana "bonska ovlašćenja", može da nameće neke odluke, čak i da menja neke predstavnike izabrane od strane naroda.

Dejtonski mirovni sporazum je parafiran 21. novembra 1995. godine u bazi Rajt Peterson u Dejtonu, u američkoj saveznoj državi Ohajo, a zvanično je potpisan 14. decembra iste godine u Parizu.

"Sporazum je rezultat dvonedeljnih pregovora koje su organizovale i vodile zemlje Kontakt grupe - SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Rusija. Potpisale su ga tri zemlje: Srbija, Hrvatska i tadašnja Republika Bosna i Hercegovina, koja, po Dejtonu, ima apsolutno novi pristup i način na koji je izvršeno unutrašnje uređenje, a to je konstitutivnost tri naroda, Srba, Hrvata i Bošnjaka i dva entiteta", ističe Šolaja.

Funkcionisanje institucija u BiH, prema rečima Šolaje, počiva na tri bazna principa: "konsenzus, rotacija u predstavljanju i paritet, odnosno jednaka predstavljenost u svim institucijama".

Međutim, kako kaže, još od početaka primene sporazuma postoje snažne snage koje se zalažu za centralizaciju i unitarizaciju BiH, a one se dominantno nalaze u redovima bošnjačkog naroda i njihovih političkih partija.

"Izražava se težnja za revizijom Dejtona na taj način što bi sve više jačale zajedničke funkcije u Sarajevu a na račun funkcija koje su date dvama entitetima, Federaciji BiH i Republici Srpskoj", ukazuje on i dodaje da je veći deo života, posebno prema izvornim odredbama Dejtonskog sporazuma, regulisan u entitetima.

Ali, naglašava, visoki predstavnik, koji ima dosta jaku podršku od strane zapadne međunarodne zajednice je u nekih 60-ak navrata insistirao na centralizaciji nekih funkcija, kako bi se odgovornost prebacila na nivo zajedničkih institucija u Sarajevu.

Visoki predstavnik nametne neki propis a zatim se insistira da bude usvojen u Parlamentarnoj skupštini BiH, opisuje Šolaja "transfer nadležnosti" na Sarajevo.

"Samo se kaže "da se ne zovu državne nego zajedničke institucije", s namerom da bi se jednog dana, u promeni dejtonskog Ustava, išlo ka centralizaciji i unitarizaciji BiH. Sigurno da bi tako nešto listom prihvatili Bošnjaci", objašnjava on.

Za njega su dve najizrazitije odluke koje su "centralizovane" i postavljene na zajednički nivo, zahvaljujući takozvanom ugovoru među entitetima, "formiranje jedinstvene poreske uprave i stvaranje jedinstvenog poreza i reforma odbrane koja je dovela do jedinstvenih Oružanih snaga BiH" što je pre toga, ističe, bilo po entitetima.

Upitan da li postoji opravdana bojazan da, bilo kroz reviziju Dejtona ili nekom, eventualno novom mirovnom konferencijom, dođe do potpunog razvlašćivanja Republike Srpske, Šolaja odgovara da je tako nešto u ovom momentu nerealno u formalnom pogledu, dok takva mogućnost postoji "samo na terenu".

BEOGRAD: Veličina Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisanog 1995. godine, meri se tragedijom koju je zaustavio, ocenjuje nekadašnji potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović, inače i sam uključen u pripremu "Dejtona".

"Rat u Bosni i Hercegovini odneo je 100.000 života, a Dejtonski sporazum doneo je 25 godina mira", ističe Šainović za Tanjug, uz ocenu da je posredi "temeljni trag" za od tada buduću istoriju Balkana.

Upitan koliko mogu biti opasne tendencije za revizijom "Dejtona" te koliko bi one eventualno mogle ugoziti opstanak Republike Srpske, on kaže da mu danas, kad se govori da li treba nešto ispravljati i vršiti formalne revizije Dejtona, pominjući i nekakav "Dejton 2", sve to deluje "vrlo neodgovorno".

"Ne sme biti olakih diskusija jer one rizikuju da ugroze mir. Svi koji žele dobro Bosni treba da učine mnogo napora da sve funkcioniše u svom izvornom dejtonskom aranžmanu", napominje Šainović.

Na tendencije, koje povremeno dolaze iz Federacije BiH, a i nekih međunarodnih centara o tome kako je Bosna navodno komplikovana država pa je treba reformisati, Šainović kaže da je i "SFRJ bila komplikovana država".

"Ključne odluke u Veću republika i pokrajina sa osam delegacija je trebalo doneti konsenzusom, kao što je recimo budžet. I tada su svi dolazili sa nekim svojim zahtevima, ali su istovremeno znali da mora da se postigne konsenzus i da je moguć samo koordinacijom i razgovorima", podseća on.

Prema njegovim rečima, niko racionalan nema interes da destabilizuje Bosnu i Hercegovinu i da, pored ionako vrućeg Balkana, otvara "stare rane".

"To verujem da objektivno nikome nije interes u međunarodnoj zajednici osim možda nekih neozbiljnih pokušaja za isticanjem kroz određene političke gestove", smatra Šainović, misleći na pokušaje nekih diplomata sa Zapada da "naprave karijeru baveći se Balkanom i imajući neke radikalne predloge".

Holbruk je, opisuje tadašnje događaje Šainović, kao najpoznatiji diplomata na Balkanu, imao sve vreme ambiciju da postane državni sekretar SAD, a, kako kaže, "balkanske reference" trebalo je da mu pomognu oko toga.

Šainović uverava da danas nije moguće razvrgnuti izvorni Dejton a da je to tako, kaže, smatra i Vesli Klark, američki general, prisutan u zbivanjima iz rata u BiH devedesetih.

"Klark je decidno rekao da nema i ne postoje uslovi za Dejton 2. To je i ponovio nedavno za sarajevsku Al Džaziru. Dejton je potpisan uz učešće kompletne međunarodne zajednice, stalnih članica Saveta bezbednosti UN. I da bi se nešto promenilo danas, potrebna je saglasnost svih članica, kao i tri konstitutivna naroda BiH. Drugo, međunarodni odnos snaga na početku treće decenije 21. veka nije onakav kakav je bio na kraju 20. veka... stoga, da sad neko dođe i poništi Dejton i krene ispočetka, apsolutno nije realno", uveren je Šainović.

Zaista, ističe, realni interes za promenom Dejtona ne postoji.

"Potrebno je puno truda umesto "vrućih parola". Treba radom, mirom i strpljenjem ići ka rešenjima i tako će Bosna normalno funkcionisati", ocenio je Šainović.

Upitan da li pritisci oko eventualnog "raspakivanja" dejtonske BiH mogu biti povezani sa pritiskom za rešavanje kosovskog pitanja, kaže da pritisci postoje, da traju veoma dugo, ali da se samo politikom pritiska "ništa neće postići".

"Sve je na neki način povezano. Što se Srbije tiče povezano je vitalnim interesom srpskog naroda koji živi u BiH i na Kosovu i Metohiji. Bilo bi mnogo bolje da se umesto pritisaka sedne sa svim narodima ovog regiona i strpljivo radi na unapređivanju njihovih odnosa. Velike sile bi trebalo samo da nam pomognu da bolje radimo zajedno i ništa više", kazao je Šainović.

Šainović podseća da je istorijat "dejtonskog procesa", praktično započeo proleća 1994. godine.

"Pre Dejtona, potpisan je Vašingtonski sporazum koji je ujedinio Hrvate i Muslimane (Bošnjake) u Bosni koji su dotad ratovali. Tada je napravljena nova struktura - Federacija BiH. U daljem toku, a sve se odvija pod američkim upravljanjem, desila se priprema Hrvatske za "Oluju". Pripremao se konačni sukob Hrvata sa Srbima u Krajini i ujedinjenih Hrvata i Muslimana u Bosni protiv Srba, a istovremeno traje politička priprema za Dejton", navodi Šainović.

Kako kaže, još januara 1995. je tadašnji ambasador SR Jugoslavije u Atini Milan Milutinović doneo u Beograd tekst nacrta Dejtona koji je sadržao samo osnovne stvari: 51 naprema 49 odsto raspodele teritorije u korist Federacije BiH u odnosu na Republiku Srpsku.

"Važno je reći da je Jugoslavija za sve vreme rata želela da se svaki problem rešava ponaosob. Pitanje Srba u Hrvatskoj, pitanje Srba u BiH, kao i problemi na Kosovu, za tadašnju Jugoslaviju su tri različita problema. U odnosu na Bosnu, imali smo uveravanja iz međunarodne zajednice da će se pitanje Srba u Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini rešavati kad se reši Bosna kao najkomplikovaniji problem na Balkanu. Nažalost, to obećanje je pogaženo odobrenjem za "Oluju" koje su Amerikanci dali Hrvatima", kaže Šainović i dodaje da je "Oluja" temeljno promenila vojni odnos na terenu jer su proterani Srbi iz Krajine, a nakon nje je i zaposednut "veliki deo teritorije koju su faktički držali Srbi u Bosni".

Ipak, kako kaže, paralelno s tim, nastavlja se "dejtonski mirovni proces".

"U samom Dejtonu se počelo razgovarati na temeljima onoga što je prethodno bilo dogovorano, nevezano za ratna dejstva. Znači, Dejton je usvojio sve osnovne principe koji su unapred bili pripremljeni. Ostala je Republika Srpska kao i podela na dva entiteta. Uređenje Federacije BiH je komplikovano, ima 10 kantona, ali se zaboravlja ili prećutkuje da je to zato što je pre nastanka Federacije BiH bio rat Muslimana i Hrvata", zaključuje Šainović.