Danas Samit EU - ZB, Srbiju predstavlja Vučić

Virtuelni samit, u organizaciji predsedavajuće EU Hrvatske, a kojem će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, biće održan od 16.30 do 19.30 časova.

Kako je ranije saopšteno iz Zagreba, uz zvaničnike 27 država članica EU, učešće na sastanku potvrdili su i albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović, crnogorski predsednik Milo Đukanović, makedonski premijer Oliver Spasovski i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači.

Na video konferenciji će učestvovati i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, predsednik Evropskog parlamenta David Sašoli, predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Saveta za regionalnu saradnju.

Početkom godine samit lidera EU i Zapadnog Balkana najavljivan je kao "prekretnica" u politici proširenja i "kamen temeljac" za nove i poboljšane odnose između Unije i regiona.

Kao posledica izbijanja pandemije Kovid19 samit planiran da se održi dva dana u Zagrebu postao je video konfrencija od dva sata, a virus je "pojeo" krunisanje novog početka u odnosima EU 27 i zapadnobalkanske šestorke.

Utvrđena su pravila prema kojima će učesnici video konferencije sedeti ispred neutralne pozadine, na ekranu iza njih neće biti nikakvih državnih obeležja, zastava, grbova, čak ni imena država, samo ime i prezime osobe koja govori.

Očigledno je da je reč o ustupku, koji se tiče Kosova, što potvrđuje i činjenica da su svih 27 lidera zemalja članica, uključujući Španiju, koja se ranije protivila nastupu predstavnika Kosova u zvaničnom svojstvu, potvrdili učešće.

Nakon sastanka predviđena je zajednička konferencija za novinare Mišela, predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.

Učesnici će prihvatiti Zagrebačku deklaraciju, kojom će biti potvrđena evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana.

Poslednji nacrt tzv "Zagrebačke deklaracije" ne donosi ništa što Zapadni Balkan već nije čuo i video kada je reč o obećenjima o evropskoj budućnosti regiona.

Šta više, u nacrtu Deklaracije se ne pominju ni proširenje ni članstvo u EU, pa ni EU integracije.

Deklaracija potvrđuje još jednom nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, navodi EU zvaničnik pred konfrenciju.

Dodaje se da iako proširenje neće biti tema razgovora lidera EU i Zapadnog Balkna, ono "traje i napreduje" svojim tokom.

Kao sledeća prilika za razgovor o budućnosti regiona u EU navodi se EU ministarski sastanak u junu.

Prema nacrtu "Zagrebačke deklaracije", fokus razgovora lidera EU 27 i Zapadnog Balkna biće na "jedisntvu i solidarnosti" u borbi protiv koorna virusa.

U Briselu naglašavaju da je važno naglasiti "ekstremno bliske" odnose EU i Zapadnog Balkana dok sama Delaracija podvlači da evropska "podrška i saradnja" idu mnogo dalje od onoga što su "drugi partneri obezbedili" regionu.

Nacrt Deklaracije koju potpisuju lideri EU, uz "konsultacije" sa liderima Zapadnog Balkna, ponavlja važnost reformskog procesa u regionu sa fokusom na vladavini prava, demokratiji, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanju ljudskih prava, prava manjina i rodne ravnopravnosti.

Zapadni Balkan se poziva na dalje odlučne korake u procesu pocesima pomirenja i saradnje i rešavanja bilatreanih problema pri čemu se pozdravlja izbor EU Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i drugih regionalnih pitanja.

Već viđen je i poziv EU partnerima sa Zapadnog Balkana da napreduju ka punom usklađivanju sa EU spoljnom i bezbednosnom politikom kao i da se napreduje u saradnji Unije i regiona na rešavanju zajedničkih izazova kao što su zajednička bezbednost, borba protiv terorizma i ekstremizma, migracije, trgovina ljudima, drogom i oružjem.

U cilju dalje promocije naših zajedničkih interesa, EU lideri su spremni da osnaže politički dijalog, uključujući i sastanke na najvišem nivou", između EU i Zapadnog Balkana, stoji u zaključku nacrta Deklaracije.