Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji da bude državni praznik

u Republici Srbiji da bi 25. novembar – Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji – postao državni praznik.

– Događaj iz 1918. godine, volja izražena na Velikoj narodnoj skupštini i širom budućih jugoslovenskih krajeva, koja će biti međunarodno potvrđena i priznata, zauzima važno mesto u sveukupnoj povesnoj priči naše zemlje – rekao je Nikolić na svečanoj akademiji u Srpskom narodnom pozorištu povodom 25. novembra, dana kada je 1918. godine Velika narodna skupština jednoglasno donela odluku o prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji.



On je dodao da danas jeste praznik za sve građane Srbije, bio je to i prethodnih 98 godina, ali se o njegovom značaju manje govorilo i nedovoljno znalo.

– Zato ću Vladi Republike Srbije uputiti predlog dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji da bi 25. novembar, Dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, postao državni praznik, uveren da će taj predlog naići na nepodeljeno odobravanje – najavio je Nikolić, prekidan aplauzom u prepunoj sali SNP.



On je dodao da je u 25. novembru ispisana značajna istorijska stranica Srbije.

– Bez njega, današnje Srbije ne bi bilo, a oni koji našu decu uče istoriji naše zemlje, neka znaju, neka uvek imaju na umu, da naše povesno slovo nije celovito bez saznanja o Velikoj narodnoj skupštini, njenim porukama i odlukama koje danas živimo – poručio je predsednik Srbije.

On je rekao da su severna i južna srpska pokrajina neraskidivo biće jedinstvene države Srbije te da je Autonomna Pokrajina Vojvodina, ne samo primerom zajedničkog suživota već aktivnošću u međunarodnim organizacijama koje okupljaju evropske regije, snažan pokretač napretka cele zemlje.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da je 25. novembar 1918. godine bio dan kada su se ostvarile viševekovne težnje srpskog naroda i njegovih velikana iz ovih krajeva.



– Taj barjak, satkan od vekovnih srpskih snova, preuzeo je Jaša Tomić. On ga je, baš 25. novembra 1918, ovde, u našoj Srpskoj Atini, doneo pred Veliku narodnu skupštinu. Taj barjak su tog, 25. novembra 1918, oberučke prihvatila pre svega naša braća Bunjevci, ali i Šokci, Slovaci, Rusini, Hrvati, Nemci, Mađari – naglasio je Mirović.

On je podvukao da je, zbog svega navedenog, 25. novembar 1918. godine najznačajniji dan u istoriji Vojvodine i jedan od najznačajnijih dana u srpskoj istoriji uopšte.



– On je kruna vekovne nepokolebljive borbe i žrtvovanje naših slavnih predaka i mi, obeležavajući ga, moramo sami sebi da postavimo pitanja koja bi nam i oni postavili. Jesmo li smo spremni da, kao i oni, ciljevima svoje zemlje i svog naroda podredimo sve lične ciljeve? Jesmo li spremni da s istom posvećenošću i gotovošću na odricanje radimo da svima onima koji dolaze posle nas bude bolje? Jesmo li, najzad, dovoljno hrabri i odlučni da, baš kao ni oni, nikad ne ustuknemo pred iskušenjima i žrtvama koje svaka borba neizbežno traži? Verujem da jesmo, ali to moramo da dokazujemo svakog dana, radeći predano za svoj narod i svoju zemlju. Samo tako ćemo ispuniti zavet slavnih predaka i pokazati da smo ih dostojni – rekao je predsednik Pokrajinske vlade, i poručio da Vojvodina danas, ujedinjena u svojoj različitosti, korača napred, okupljena oko ideala kojima bi se i Svetozar Miletić i Jaša Tomić ponosili.



Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je rekao da je zajedništvo najjača poruka svakog 25. novembra, dana kada su naši preci, kako je rekao, zajedništvom i slogom pobedili u viševekovnoj borbi za nacionalna i politička prava Srba. Tada je doneta jedna od najznačajnijih istorijskih odluka za srpski narod, kada je konačno srpski narod severno od Dunava i Save ujedinjen sa svojom maticom.



– S ove vremenske distance, siguran sam da je Velika narodna skupština te 1918. godine donela dobro svima nama u našoj Vojvodini, uprkos našim različitostima koje toliko negujemo i čuvamo, a koje nas i čine posebnim – rekao je novosadski gradonačelnik. – Zato datumi, kao što je 25. novembar 1918. treba još jače da nas povežu, bez obzira na to da li slavimo ili samo obeležavamo i bez obzira na to da li su preci kao naši bili na pobedničkoj strani nakon Prvog svetskog rata ili na drugoj. Važno je naše zajedništvo. Ujedinjeni 1918, ujedinjeni 2016, okupljeni oko plemenitih ciljeva – da čuvamo ovu državu, naš narod, da, negujući istoriju i tradiciju, čuvajući istinu, stvaramo uslove da naša deca sutra imaju kvalitetniji život u pristojnoj i uređenoj Srbiji, u Srbiji koja svima pruža jednake šanse ako rade požrtvovano i čestito.



A. Savanović

 

Primer za vasceli svet



– Različite kulture su naše bogatstvo, naša prednost, a zajedništvo vrlina koje su svesni svi koji bi hteli da nas dele. Zaludan je to posao, unapred osuđen na neuspeh jer se na ovim prostorima vekovima živi u zajedništvu i slozi, jer je svakodnevni život u svojoj snazi prevazišao i nadgradio i same zakone koji su, usput budi rečeno, s najvišim zagarantovanim pravima manjina u odnosu na evropske standarde. Ti zakoni samo nastavljaju tradiciju Sretenjskog ustava Srbije i odluka Velike narodne skupštine u Novom Sadu. Oslonjeni na takvu baštinu i ne mogu biti drugačiji, a mogu da budu primer za vasceli svet – napomenuo je Nikolić.

I Čepurin među zvanicama

 

Na svečanoj akademiji među zvanicama su bili i velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, vladike bački, sremski i banatski Irinej, Vasilije i Nikanor sa sveštenstvom, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin i drugi predstavnici diplomatskog kora, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, predstavnici Matice srpske i drugih kulturnih institucija, predstavnici gradova i opština iz Vojvodine i Srbije.



U umetničkom delu programa izveden je govor Jaše Tomića i odlomak iz besede bunjevačkog katoličkog sveštenika Blaška Rajića, održanih na Velikoj narodnoj skupštini, kao i stihovi Arsenija Čarnojevića „Molitva zaspalom Gospodu” i Veljka Petrovića „Verujte prvo”. Poetske i prozne tekstove govorili su glumci Željka Jelić i Jugoslav Krajnov iz Novog Sada i Miloš Stanković iz Subotice. U muzičkom delu nastupili su mešoviti hor „Sveti Roman Slatkopojac” iz Petrovaradina, Tamburaški orkestar Radio-televizije Vojvodine i Bunjevački KUD „Aleksandrovo” iz Subotice.