Dačić: Želimo da zatvorimo Pandorinu kutiju na KiM

Jer, kazao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa vicekancelarom Austrije Hajnc Krijanom Štraheom, priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosoo i narušio teritorijalni itegritet i granice Srbije sada govoi o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova.



"Principi, neko kaže ne treba otvarati Pandorinu kutiju? Pa što ste je otvorili kada ste priznali Kosovo? Mi želimo da je zatvorimo", kazao je Dačić i pozvao na realnost kada je reč o principima.



Podsetio je da, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa idejom o mogućem principu o kojem treba razgovrati, a to je, kaže, bio samo jedan od predloga, a drugih predloga nema. 



"To je pitanje tog razgraničenja takozvanog. To se još nije elaboriralo. O tome se razgovaralo na nivou ideja. Ali su neke zemlje već u startu, ili neki pojedinci, da to nije prihvatljivo, podela granica, itd. Znate, mi veoma uvežavamo taj princip teritorijalnog integriteta, samo se postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje, jer, priznaćete, da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama kosova. Dajmo da budemo realni, da pričamo o principima", naveo je Dačić.



Podsetio je da Kosovo nije bilo federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, bilo je provincija u okviru Srbije isto kao i Vojvodina.



Pa kako sada Kosovo ima to pravo, a Vojvodinu na primer niko ne spominje, zapitao je šef srpske diplomatije.



" Ja se naravno ne zalažem da Vojvodina ide tim putem, ali je ovde reč o nacionalnoj manjini koja živi u drugoj zemlji. Ako vi dozvolite princip da neka nacionalna manjina može sama da formira svoju državu, bez dogovora sa državom u kojoj živi, o kojim mi međunarodnim principima više govorimo", takođe je zapitao Dačić.



Tako da, kako je rekao, kada neko govori o opasnostima od razgraničenja, stvaranja etničkih država, šta je bio zahtev za Kosovo kao nezavisnu državu?



"O kakvim to etničkim principima govorite? Kada je u Prištini 1991. godine živelo više od 40.000 Srba, a danas živi nekoliko stotina. U mom rodnom gradu Prizrenu, koji je nekad bio glavni grad Srbije u 14. veku, 1991. godine je živelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi samo 23. Što je 230.000 Srba proterano 1999. godine po podacima Ujedinjenih nacija, a vratilo se za 19 godina svega 1,9 odsto i to niko nikada ne spominje. To etničko čišćenje Srba. Molim vas da to imate u vidu", naveo je.



Isto tako, dodao je, i kada govorimo o Sarajevu, gde je 1991. godine živelo više od 150.000 Srba, a sada ih ima svega nekoliko hiljada.



U Hrvatskoj je 1991. godine, na primer, rekao je Dačić, živelo 560.000 Srba, sada ih ima svega 180.000. 



"Znate, ako se neko optužuje za etničko čišćenje i genocid, kako često optužuju Srbiju, valjda bi trebalo nas da ima više, a drugih naroda manje koji su bili žrtve tog etničkog čišćenja ili genocida kako se govori. Podaci govore drugačije. Ja vas molim da to imate u vidu kada pominjete neke principe", zaključio je Dačić.

Nećemo podleći pritiscima za rešenje pitanja KiM



Srbija je zainteresovana za rešavanje svih otvorenih regionalnih pitanja, zalaze se za regionalnu stabilnost, za mir i za međusobno pomrenje, izjavio je danas u BEČU trazburu šef srpske diplomatije Ivica Dačić i dodao da Beograd nikada neće podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu.



Dačić je, nakon razgovora sa austrijskim vicekancelarom Hajnc Kristijanom Štraheom, novinarima rekao da Srbija i Austrija praktično nemaju spornih pitanja, osim različitog tumačenja i pogleda na pitanje Kosova.



Rešavanje otvorenih pitanja, istakao je, može da bude samo ukoliko se uvaže interesi svih. 



"U tom smislu smo spremni na dogovore i dijalog sa Prištinom, naravno, mi očekujemo da EU koja moderira taj dijalog i u kom učestvuju predsednici Vučić i Tači, da EU izvrši dodatni pritisak kako bi se implementiralo ono što je dogovoreno i potpisano još pre pet godina", rekao je Dačić.



Podsetio je da je nedavno bilo 2000 dana otkad je potpisan Briselski sporazum, a nije formirana Zajednica srpskih opština, što je za Srbiju veoma važno, jer je to bio uslov zbog kojeg smo potpisali Briselski sporazum.



Takođe, jasno je da nema rešavanja ovog otvorenog pitanja bez uvažavanja zajedničkih i pojedinačnih interesa srpskog i albanskog naroda, kazao je Dačić i dodao da su u tom smislu postojale određene ideje od predsednika Vučića koje su nailazile na različite komentare, ali što se nas tiče, želimo da imamo aktivnu ulogu. "Ali, svakako da bez spremnosti na kompromis i uvažavanja srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji Srbija neće nikad podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu". rekao je Dačić.



Dačić kaže da Srbija moli sve naše prijatelje da imaju u vidu takvu poziciju naše zemlje, da daju šansu dijalogu i da daju šansu pronalaženju mirnog kompromisnog rešenja.



" Zato je za nas značajno, imajući u vidu da Priština i dalje donosi određene jednostrane akte, kao što je juče bila odluka da se krene u transformaciju, odnosno, formiranje Vojske Kosova, što je apsolutno suprotno svim rezolucijama međunarodnih organizacija i institucija, kao što su Rezolucija 1244", rekao je Dačić.



Srbiji je, kazao je, bitna tu i pozicija Austrije i mi veoma pozitivno ocenjujemo ovaj stav koji je izneo vicekancelar Štrahe vezano za stav Austrije za formiranje Vojske Kosova.



"Takođe, kada je reč o međunarodnim organizacijama, mi smatramo da pre postizanja dogovora ta pitanja ne treba da budu uopšte na dnevnom redu. Zato je i važna pozicija Austrije kada je reč o Interpolu, Unesku i drugim međunarodnim organizacijama gde Kosovo pokušava da pitanje tog članstva iskoristi za promociju svoje državnosti, a ne kao što neko kaže za policijsku saradnju kada je Interpol u pitanju", reka je Dačić.



Izraziviši zadovoljstvo razgovorom sa Štraheom, Dačić je rekao da će to biti veliki korak u unapređenju odnosa naših dveju zemalja i razvoj prijateljskih odnosa.



Ocenio je da su odnosi Srbije i austrije u usponu, te dodao da se očekuje dolazal u Beograd kancelara Sebastijana Kurca, vezano za jubilej naših diplomatskih odnosa (145 godina), kontakte i posetu ministarke Knajsl.



"Želimo da naša saradnja bude svestrana i zaista mogu da izrazim samo zadovoljstvo zbog razvoja naših bilateralnih odnosa, imajući u vidu da je Austrija jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera", rekao je. 



Podsetio je da je Austrija ne samo jedna od najvećih investitora, skoro 1.000 kompanija posluje u Srbiji, gde su vlasnici austrijski državljnai ili pravna lica sa austrijske teritorije.



Oni zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi u Srbiji.



Spoljnotrgovinska razmena je prošle godine bila skoro milijardu evra i veliki su poslovi u toku, zajedničke aktivnosti i očekujemo da se ta ekonomska saradnja što više razvija.



"Želim da se zahvalim Austriji na podršci koju nam pruža kada je reč o evropskim integracijama. Mi smo svesni važnosti evropskih integracija, kao što znate Srbija želi da bude članica Evropske unije, u tom smislu je važna harmonizacija našeg sistema sa vrednostima EU i to je bitno za reformu celog našeg društva. U tom pogledu je bitna podrška država članica EU, Austrija je među zemljama koje najviše podržavaju evropski put Srbije", rekao je.



Dačić je rekao da u tom pogledu želi da zahvali Austriji što prilikom svog predsedavanja EU ima inicijativu da se što više poglavlja otvori, a da li će to tako biti ne zavisi naravno samo od Austrije nego od svih država članica.



"Takođe mislim da je bitno da širimo našu saradnju i u svim drugim oblastima koje su od značaja. Značajan je i današnji događaj koji će uslediti, vezan takođe za reformu naše državne uprave i u tom pogledu su saradnja ovih ministarstava koje se bave državnom upravom i lokalnom samoupravom veoma značajna", zaključio je Dačić.