Dačić: Srbija izričito protiv tzv. vojske Kosova

Dačić je podsetio da je tzv. Skupština Kosova usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija „KBS"u oružane snage. 



"Uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, a uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga", rekao je šef srpske diplomatije na sednici SB UN u Njujorku.



Dodao je da se Srbija izričito protivi ovakvim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv. 



"Podsećam da je, prema rezoluciji 1244 SB UN i Vojno-tehničkom sporazumu, KFOR jedina legalna vojna formacija na KiM, koja je ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine", kaže Dačić. 

Dačić: Borićemo se do kraja da Priština ne uđe u Interpol



NJUJORK: Potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je večeras u Njujorku da će se Srbija boriti do kraja da Kosovo ne postane članica Interpola, ocenivši da su velike šanse da Srbija pobedi u toj borbi. Upitan kolike su šanse da Kosovo bude primljeno u Interpol, Dačić je za RTS rekao da je teško odgovoriti na to pitanje, jer se Beograd "ne suočava sa Kosovom, već sa velikim lobiranjem zapadnih zemalja". 



"Mi se borimo i želimo da kažemo svima da je ovde u pitanju statusna stvar", rekao je Dačić. Kako je objasnio, Priština ne želi da uđe u Interpol da bi se borila protiv kriminala, već kako bi pokazala da je Kosovo nezavisna država, ravnopravna sa Srbijom. "Mislim da je to, s jedne strane, sada i naša prednost jer države uviđaju da je to veoma opasno i borićemo se do kraja, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, uključujući predsednika Srbije, da se to ne desi", rekao je šef srpske diplomatije.



On kaže da lično misli da su velike šanse da Srbija u toj borbi pobedi. "Ali Vučić će se ljutiti ako kažem da će oni da dožive debakl, pa to neću reći. Reći ću u ponedeljak", dodao je Dačić. 



Govoreći o sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, Dačić je rekao da je najvažnije da je Kosovo vraćeno na zasedanje SB UN, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244.



Ocenio je da se diskusija odvijala u skladu sa već prethodno iznetim stavovima o statusu Kosova, ali je istakao da je mala razlika u odnosu na ranije sedice primetna u smislu da velike sile sada pozivaju na fleksibilnost svih strana u dijalogu, "što možda ranije nije bio slučaj jer se očekivalo da Srbija samo treba da prizna Kosovo". "Sa druge strane prisutne su težnje da oni pozivaju sve zemlje koje nisu to uradile da priznaju Kosovo, da glasaju za Interpol, pozivaju se i dalje na neke brojke, ali više nema preciznih brojki. Niko nije osporio moju tezu da je 10 država povuklo priznanje Kosova i ta brojka će na sledećim sednicama sigiurno biti sve manja", rekao je Dačić. 



On je dodao da je iskoristio priliku na sednici da ukaže na incidente koji su se dešavali na Kosovu i da je neophodno da postoji redovna dinamika koja će sagledavati stanje, "jer ono je krhko i može da dovede do različitih incidenata". "Izneo sam i naše opredeljenje da nastavimo dijalog, ali da taj dijalog mora da se zasniva na traženju zajedničkih interesa srpskog i albanskog naroda, na traženju kompromisa, a ne na nametanju jednostrano donete odluke od pre 10 godina. Od toga sigurno nema ništa, mi nećemo promeniti naš stav", rekao je Dačić. 



On je naglasio da je Srbija zahvalna Kini što je vratila Kosovo na dnevni red SB UN, uz podršku Rusije.Šef diplomatije je podsetio da se sledeće godine menja sastav nestalnih članova SB UN, te naveo da trenutno nema dogovora da li će o Kosovu biti redovnih sednica ili ne. 



"Mi jesmo za to da se postigne dogovor o dinamici, a ako se ne postigne, onda će se postupati na isti način kao i do sada, zavisno od toga ko je predsedavajući u tom mesecu", rekao je Dačić. 

Neprihvatljivo je da u trenucima dok se vodi dijalog o pronalaženju rešenja, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke, kaže Dačić i dodaje da očekuje od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude.



On je konstatovao da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice SB - Zajednica srpskih opština, koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana sada već više od 2000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac ovog gnusnog zločina. 

"Ništa od toga se nije desilo. A teško je reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, a to su gruba kršenja rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti", rekao je Dačić.



Podsetio je da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom posete Kosovu i Metohiji, 8. i 9. septembra nije bilo omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, kao i na upad specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode, kao najdrastičnije primere provokacija. 



Takođe, kaže i da Srbija smatra da je reagovanje u ovom drugom slučaju KFOR i EU bilo neadekvatno i u najmanju ruku neprimereno njihovoj ulozi i mandatu. 



"Indikativan i nedavni pokušaj ugrožavanja rada „Elektromreže Srbije“ i namera Prištine da preuzme energetsku infrastrukturu na severu Kosova i Metohije", dodao je on, rekavši da potezi Prištine ugrožavaju energetsku stabilnost čitavog regiona.



Navodeći i neke druge primere, on kaže da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu.



" Ili možda ”stabilna situacija” podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje", naveo je ministar.



Dačić se osvrnuo i na pismo koje je odlazeća ambasadorka SAD Niki Hejli uputila generalnom sekretaru UN zahtevajući da inicira strateški pregled UNMIK kojim bi se započela izlazna strategija misije.



Naveo je niz kontraargumenata na teza da je tzv. ”Kosovo” izgradilo demokratske institucije, kao i da se poštuju vladavina prava i ljudska prava. 



"Gotovo svi za ovim stolom podržavaju međunarodno prisustvo u BiH, gde je opšta situacija neuporediva i gde bezbednost građana, složićete se, nije ugrožena. Kako je onda tamo potrebno međunarodno prisustvo, a na Kosovu i Metohiji nije?", upitao je on.



S obzirom na to da je mandat UNMIK u nadležnosti upravo ovog uvaženog tela, upitao je i šta generalni sekretar odgovorio ambasadorki Hejli.



Naveo je i da mnoge države svoju odluku o priznanju JPNK preispituju i 10 država je do sada promenilo odluku jer su shvatile da nisu bile dovoljno upoznate sa situacijom i da je neohodno dati šansu dijalogu. 



"Uskoro bi ovaj broj mogao značajno da poraste, a da se broj država koje su priznale JPNK spusti ispod polovine članica UN. Odluke o povlačenju priznanja se od strane Prištine i pojedinih država osuđujuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. Sa druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju", primećuje on i dodaje da nešto u tom rezonovanju nije u redu.



"Priština je u maniru očajnika prošle nedelje uvela dodatni porez od 10 odsto na proizvode iz Srbije kao kaznu za naše spoljnopolitičke aktivnosti, kršeći pri tome najgrublje pravila CEFTA kojom trenutno predsedava, što su vrlo oštro osudili svi međunarodni akteri, uključujući i EU. S ovom odlukom prištinskih vlasti se ne slaže čak ni Hašim Tači", naveo je on. 



Ukazao je i na neutemeljenost pokušaja Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, misleći da će tako dokazati državnost, a ne shvatajući da to nije put koji vodi ka bilo kakvom rešenju, a kao očigledan primer naveo zahtev tzv. Kosova za članstvo u Interpolu.



Argument koji Priština često koristi je da ne može da sarađuje sa Interpolom zbog toga što nije njegov član, a koliko je ta tvrdnja potpuno neosnovana govori upravo podatak iz Izveštaja generalnog sekretara gde se kao redovna aktivnost navodi da je UNMIK nastavio da obezbeđuje komunikaciju između PIS u Prištini i Interpola.



Jasno je da se radi o isljučivo političkim aspiracijama, te stoga pozivam članice da ne podrže zahtev Prištine, kaže Dačić. 



On je naglasio da je Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije.



" Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak", ističe Dačić.



On kaže da dalje podele u SB oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam UNMIK ili ne svakako ne doprinose tome.



"Odgovor na pitanje da li su nam potrebni sastanci SB i da li je potreban UNMIK biće dato onog trenutka kad pronađemo obostrano prihvatljivo rešenje. A do tada nam ostaje rezolucija 1244 koju je ovo cenjeno telo donelo i koju smo svi dužni da poštujemo.Srbija će, sa svoje strane, uložiti maksimalni napor da se nastavi dijalog i da se dođe do trajnog rešenja koje uvažava interese i srpskog i albanskog naroda", rekao je Dačić.

Dačić: KiM da bude i dalje visoko na agendi SB UN

NJUJORK: Konflikt na Kosovu je daleko iza nas, ali smo daleko od stabilne i bezbedne situacije i zato Kosovo treba i dalje da bude visoko na agendi SB UN , poručio je večeras šef diplomatije Srbije Ivica Dačić u Njujorku.

U vreme kada Srbija nastoji da dođe do trajnog rešenja za KiM drugačiji pristup bio bi kontarproduktivan, ocenio je on na sednici SB UN o KiM, prvoj posle šest meseci.



Podsetio da je članstvo u ovom telu privilegija ali i odgovornost u cilju prevencije konflikata. On se zahvalio Kini, predsedavajućoj SB UN, na tome što je stavila pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, nakon što je Velika Britanija odlučila da to pitanje tokom nejnog predsedavanj u avfustu ne bude razmatrano.



"U avgustu nije bilo sednice i ne mogu a da ne izrazim nezadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije što je tako odlučila uz objašnjenje da situacija mirna i da se na terenu ništa ne dešva", rekao je Dačić.Kako kaže, u govoru će objasniti zašto je ot pogrešna pristup i zašto je važno da ova temai dalje ostane visoko na agendi SB UN.



Zbog neuspeha u dogovaranju o dnevnom redu stvorena je loša atmosfera između Beograda i Prištine, alii među članicama SB UN, a postojala je opasnost da se program rada SB UN dovede u pitanje što nije dobro."Smatram da o tome treba da postignu dogovor sve članice SB UN i da to nije tehnička stavr", poručio je Dačić.



Podsetio je da Zajednica srpskih opština nije formirana 2000 dana i da je Priština imala u prethodnom peridou jednostrane korake.