Da je BIRN imao dobru nameru, razgovarao bi i s vladom

Na pitanje novinarke BIRN-a zašto je vlast smanjivala javno objavljene brojeve, pošto su imali uvid u informacioni sistem Kovid19, Brnabić je rekla da ne zna u koju bazu su imali uvid i šta su gledali, kao i da nisu svi ljudi koji su pozitivni od kovida i preminuli usled kovida 19, pošto je, na primer, neko preminuo usled izliva krvi u mozak.

Ne znam koju ste bazu gledali, ali najviše me boli to što, da ste vi iz BIRN-a imali zaista dobru i časnu nameru, razgovarali biste i s nama o tim podacima i izveštajima, pre nego što ste ih objavili. Niste pokušavali, deklarativno ste pokušavali tako što ste pokušavali da kontaktirate neke savetnike iz mog kabineta - mi nemamo nikakav pisani trag da ste pokušavali da ih kontaktirate, nemamo, kazala je Brnabićeva.

Ona dodaje Vlada Srbije nema nijedan problem da razgovara o tome, ali da stvarno ne zna u koju bazu je BIRN imao uvid, odakle im taj uvid i šta su gledali i "koji je to bio ''izveštaj za vladu'', na koji su se, navodno, pozvali".

Na osnovu čega onda da pričam sa vama? Vi ste nas optužili, niste razgovarali s nama, niti ste nas pitali za mišljenje, niti pitali za obrazloženje, pre nego što ste objavili bombastično i rekli kako sada više nema poverenja, odgovorila je Brnabić BIRN-u.

Premijerka ističe, takođe, da su u drugim zemljama povećavali naknadno broj preminulih od kovida10 za 3.000 i više, i da ih opet nije niko optuživao da su lagali, upravo zato što je važno poverenje.

Dodaje da se uvek u takvim situacija radi revizija podataka i da će i kod nas svakako biti urađena, kako bi se proverili podaci, a sve s ciljem da sve bude što transparentnije.

To su sve podaci, koje je neko fizički izvlačio i upisivao u bazu. Da vas pitam, kako biste vi brojali kada je neko, na primer, u petak bio pozitivan, a u ponedeljak negativan. Baza ima nedostatke, navela je premijerka Srbije.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se ni u jednom trenutku nije dogodilo da Šabac nema testove i pozvala gradonačelnika Nebojšu Zelenovića da ne politizuje situaciju sa epidemijom korona virusa.

Ja ne znam ni jednu opštinu da kupuje testove. Kažu da su otvorili Veterinarski institu u Šapcu...Kako su mogli da ga otvore, kada je reč o državnom institutu?, rekla je Brnabić komentarišući informacije koje potiču od gradske uprave Šapca.

Istakla je, povodom konstatacije novinara da je na nivou republuke pet do 10 odsto zaraženost, a u Šapcu do 70 odsto, da je Veterinarski insitut upravo i otvoren ponovo kada je zabeležen povećan broj zaraženih.

Naglasila je da, inače, kao i Šabac, sve zdrastvene institucije svako jutro budu anketirane koliko im testova treba, te da u toku dana dobijaju zahtevanu količinu.

Ona je rekla da BIRN, ipak, nije zanimala istina već samo da se bombastično pusti vest.

Smrt od čega je neko preminuo prijavljuju sami lekari, pa kada kažete da nije tačno, vi optužujete lekare da lažu, napomenula je premijerka i zapitala da li stvarno neko misli da su svakodnevne konferencije za medije bile organizovane da bi neko nešto pokušao da sakrije.

Direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović kaže da svi podaci o pacijentima sa te klinike odlaze u jedinstveni informacioni sistem koji je centralizovan i validan za celu državu, ali i kroz bolnički infrormacioni sistem.

Objašnjava da ne postoji mogućnost da doktor bilo šta preduzme u slučaju nekog pacijenta, a da to ne unese u sistem od prijema na odeljenje, pa do kraja lečenja ili smrti, zajendo sa svim biohemijskim, laboratorijskim i rendgentskim analizama koje su rađene.

Ti podaci su apsolutno proverljivi, mogu da se povuku iz sistema, analizom sistema, rekao je Stevanović i dodaje da su greške u unošenju u sistem moguće, s obzirom da se dnevno kroz ambulantnu primi oko 400 pacijenata.

U tim trenucima je, ističe, zbrinjavanje i pružanje pomoći bitnije od bilo kakve statistike i analitike.

Na žalost, kada se dese smrtni ishodi, unose se sve analize po protokolu - prva je osnovna od čega je pacijent preminuo, druga je doprinoseća koje su doprinele da dođe do takvog ishoda i one koje su prisutne, a nemaju uticaj na bolest, objasnio je Stevanović.

Navodi da ti protokoli o unosu podataka o smrti pacijenta nisu menjani decenijama.

Za dublju analizu, kaže on, potrebno je više vremena i kadar, koji, ističe, naš zdravstveni sistem trenutno nema.

Stevanović kaže da će verovatno biti revizije podataka koja će, možda, pokazati veće ili manje brojke o broju preminulih, ali i koji su faktori da mladi imaju loše ishode bolesti.