Да је БИРН имао добру намеру, разговарао би и с владом
БЕОГРАД: Да је БИРН имао добру и часну намеру, пре него што је бомбастично објавио информације, разговарао би с Владом Србије о подацима о броју заражених и преминулих од короне, изјавила је премијерка Ана Брнабић и истакла да никада у Србији није постојала тако транспарентна база као за ковид19, упркос недостацима те базе.
На питање новинарке БИРН-а зашто је власт смањивала јавно објављене бројеве, пошто су имали увид у информациони систем Ковид19, Брнабић је рекла да не зна у коју базу су имали увид и шта су гледали, као и да нису сви људи који су позитивни од ковида и преминули услед ковида 19, пошто је, на пример, неко преминуо услед излива крви у мозак.
Не знам коју сте базу гледали, али највише ме боли то што, да сте ви из БИРН-а имали заиста добру и часну намеру, разговарали бисте и с нама о тим подацима и извештајима, пре него што сте их објавили. Нисте покушавали, декларативно сте покушавали тако што сте покушавали да контактирате неке саветнике из мог кабинета - ми немамо никакав писани траг да сте покушавали да их контактирате, немамо, казала је Брнабићева.
Она додаје Влада Србије нема ниједан проблем да разговара о томе, али да стварно не зна у коју базу је БИРН имао увид, одакле им тај увид и шта су гледали и "који је то био ''извештај за владу'', на који су се, наводно, позвали".
На основу чега онда да причам са вама? Ви сте нас оптужили, нисте разговарали с нама, нити сте нас питали за мишљење, нити питали за образложење, пре него што сте објавили бомбастично и рекли како сада више нема поверења, одговорила је Брнабић БИРН-у.
Премијерка истиче, такође, да су у другим земљама повећавали накнадно број преминулих од ковида10 за 3.000 и више, и да их опет није нико оптуживао да су лагали, управо зато што је важно поверење.
Додаје да се увек у таквим ситуација ради ревизија података и да ће и код нас свакако бити урађена, како би се проверили подаци, а све с циљем да све буде што транспарентније.
То су све подаци, које је неко физички извлачио и уписивао у базу. Да вас питам, како бисте ви бројали када је неко, на пример, у петак био позитиван, а у понедељак негативан. База има недостатке, навела је премијерка Србије.
Премијерка Ана Брнабић изјавила је да се ни у једном тренутку није догодило да Шабац нема тестове и позвала градоначелника Небојшу Зеленовића да не политизује ситуацију са епидемијом корона вируса.
Ја не знам ни једну општину да купује тестове. Кажу да су отворили Ветеринарски институ у Шапцу...Како су могли да га отворе, када је реч о државном институту?, рекла је Брнабић коментаришући информације које потичу од градске управе Шапца.
Истакла је, поводом констатације новинара да је на нивоу републуке пет до 10 одсто зараженост, а у Шапцу до 70 одсто, да је Ветеринарски инситут управо и отворен поново када је забележен повећан број заражених.
Нагласила је да, иначе, као и Шабац, све здраствене институције свако јутро буду анкетиране колико им тестова треба, те да у току дана добијају захтевану количину.
Она је рекла да БИРН, ипак, није занимала истина већ само да се бомбастично пусти вест.
Смрт од чега је неко преминуо пријављују сами лекари, па када кажете да није тачно, ви оптужујете лекаре да лажу, напоменула је премијерка и запитала да ли стварно неко мисли да су свакодневне конференције за медије биле организоване да би неко нешто покушао да сакрије.
Директор Инфективне клинике КЦС Горан Стевановић каже да сви подаци о пацијентима са те клинике одлазе у јединствени информациони систем који је централизован и валидан за целу државу, али и кроз болнички инфрормациони систем.
Објашњава да не постоји могућност да доктор било шта предузме у случају неког пацијента, а да то не унесе у систем од пријема на одељење, па до краја лечења или смрти, зајендо са свим биохемијским, лабораторијским и рендгентским анализама које су рађене.
Ти подаци су апсолутно проверљиви, могу да се повуку из система, анализом система, рекао је Стевановић и додаје да су грешке у уношењу у систем могуће, с обзиром да се дневно кроз амбулантну прими око 400 пацијената.
У тим тренуцима је, истиче, збрињавање и пружање помоћи битније од било какве статистике и аналитике.
На жалост, када се десе смртни исходи, уносе се све анализе по протоколу - прва је основна од чега је пацијент преминуо, друга је доприносећа које су допринеле да дође до таквог исхода и оне које су присутне, а немају утицај на болест, објаснио је Стевановић.
Наводи да ти протоколи о уносу података о смрти пацијента нису мењани деценијама.
За дубљу анализу, каже он, потребно је више времена и кадар, који, истиче, наш здравствени систем тренутно нема.
Стевановић каже да ће вероватно бити ревизије података која ће, можда, показати веће или мање бројке о броју преминулих, али и који су фактори да млади имају лоше исходе болести.
