CeSID: Predsednički izbori u skladu sa zakonom
BEOGRAD: Predsednički izbori sprovedeni su u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima i onome što se naziva, ispunjavanje uslova za minimalnu izbornu demokratiju, rekao je danas direktor CeSID-a, Bojan Klačar na konferenciji za novinare.
On je dodao da je ova kampanja bila najkraća kampanja u istoriji višestranačja u Srbiji, jer je formalno trajala 28 dana.
"Okruženje kampanje bilo je mirno, teme su bile klasične za ovakve izbore, a negativna kampanja od strane gotovo svih strana jednih prema drugima je bila sveprisutna" rekao je Klačar.
Klačar je naglasio da u 2017. godini treba razmišljati u smeru elektronskog glasanja, jer bi glasanje preko interneta ili pisma omogućilo ostvarivanje biračkog prava za mnogo više građana.
Programski direktor CeSID-a, Ivo Čolović rekao je da je na 89 odsto biračkih mesta koja su bila obuhvaćena reprezentativnim uzorkom, odnosno između 520 i 530 biračkih mesta, kompletan proces glasanja protekao bez većih problema.
"Na 10 odsto biračkih mesta obuhvaćenih uzorkom bilo je manjih nepravilnosti, dok je na jedan odsto, odnosno šest biračkih mesta iz uzorka bilo većih nepravilnosti koje su mogle dovesti do prekida glasanja", rekao je Čolović.
On je rekao da je reprezentativni uzorak CeSID-a obuhvatio 600 biračkih mesta širom Srbije kao i da je RIK efikasno reagovao na sve nepravilnosti izbornog dana.
"Rad biračkog odbora popravio se u odnosu na 2016. godinu, smatramo da je to najviše zbog toga što su izbori bili razdvojeni, pa je posao bio olakšan biračkkim odborima kao i glasačima", rekao je Čolović.
Projektni koordinator CeSID-a, Emilija Brkić rekla je da je izborna administracija u Srbiji složen sistem koji u svakom izbornom ciklusu izaziva iste probleme.
"Imamo izuzetno brojnu izbornu administraciju, samo birački odbori imaju oko 230 hiljada članova, u RIK-u ima 28 članova plus isto toliko zamena u stalnom i proširenom sastavu, a radna tela broje oko 850 ljudi", rekla je Brkić.
Ona je dodala da je RIK u svom radu pokušao da obezbedi transparentnost i efikasnost, i da je u najvećoj meri poštovala rokove kao i da su sve sednice bez izuzetka bile otvorene za javnost.
"Problemi biračkih odbora su isti iz godine u godinu, oni su vrlo brojni imaju oko 14, 15 članova što stvara konfuziju na biračkim mestima i finansijsku neisplativost. Takođe, odbori nisu bili sistematski obučeni što je nešto što bi trebalo da se promeni u budućem izbornom procesu", rekla je Brkić.
Ona je kazala da je problem biračkog spiska koji se ponovo javio na ovim izborima baziran na tri osnovna nedostatka, prvi je što građani sami ne obaveštavaju državne službe o promeni svojih ličnih podataka, drugi nedovoljna komunikacija minstarstva i institucija lokalne samouprave, i na kraju problem same službe koja se bavi biračkim spiskom.
"Nedovoljno ažuriran birački spisak ostavlja prostor za manipulaciju, ali sve ovo nisu nepravilnosti sistemskog tipa, ipak treba raditi na ispravljanju ovih nedostataka kako se ne bi stvaralo nepoverenje u izborni proces", rekla je Brkić.
