Čepurin: Rešenje za KIM se ne može postići „do ponedeljka“
BEOGRAD: Kosovsko pitanje je veoma komplikovano i baš zato je rešenje teško vezivati za datume i reći da će se postići „do ponedeljka“, niti je moguće da bude doneto preko noći u kuloarima, izjavio je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.
On je za Sputnjik rekao da je platforma koju je Priština nedavno donela „potpuno nerealna“ i ocenio da ona ne uzima u obzir neke „supervažne činjenice“ kao što su glasanje u međunarodnim organizacijama, gde podrška Prištini slabi, i niz povlačenja priznanja Kosova.
Prema njegovim rečima, platforma je „skup lepih želja“ Prištine koja ne uzima u obzir stvarno stanje niti perspektive, a da bi se vodili pregovori treba imati sasvim drugačiji pristup.
Upitan da prokomentariše da li Kosovo i Krim imaju sličnosti, Čepurin ističe da su to dve potpuno različite stvari i po karakteru, i po posledicama.
Zbližava ih jedina ispravna formula: Krim je Rusija, a Kosovo je Srbija. Sve ostalo je nategnuto. Videli smo kako su sponzori odvajali Kosovo, bilo je tu laži, bombardovanja, čiju ćemo 20. godišnjicu obeležiti 24. marta. Znamo i za čistke, izbeglice, proterivanje nealbanaca iz pokrajine. Zato je veoma teško praviti poređenja, rekao je Čepurin.
Dodao je da se u izvesnoj meri nastavlja takva oštra i avanturistička taktika Prištine koja nikog ne štedi i naglašava da se ne seća slučaja da je neko ko smatra da je za pregovaračkim stolom pokušavao nešto tako divlje.
To je svojevrsno bombardovanje, samo ekonomskim putem. Tako se ne postupa s partnerima. A platforma je iz iste kategorije. Ako smo pre nekoliko nedelja čuli da predsednik Srbije kaže da je nekakav dogovor svetlosnim godinama daleko, kad vidimo kakvu je platformu Priština predložila, on je još dalje, rekao je ruski ambasador.
Govoreći o nedavnoj izjavi izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Makalistera - da ima smisla uključiti Rusiju u dijalog Beograda i Prištine, on kaže da je teško da to komentariše jer svaki dan dolaze zvaničnici sa Zapada i jer nije jasno kakva on ovlašćenja ima i u čije ime iznosi taj predlog.
Čepurin ocenjuje da takav predlog može da dođe od Beograda i od UN, ali da je problem što je vrlo malo toga konkretno.
To što čak i ljudi koji su tradicionalno antiruski i antisrpski orijentisani predlažu uključivanje Rusije takođe svedoči o nekim geopolitičkim promenama, ali i o njihovoj nemoći. Zato bi hteli neki format koji bi realno mogao da dovede do nekih sporazuma. Ono što je Srbija trebalo da uradi, uradila je, ono što je trebalo da uradi druga strana, nije uradila.
Zato je prirodno da mora da postoji solidno osiguranje u slučaju postizanja sporazuma koji je inače daleko hiljadama svetlosnih godina, rekao je Čepurin.
Ipak, dodaje on, rešenje mora da se vrati u UN.
U ovom trenutku jedino međunarodno pravno rešenje jeste Rezolucija 1244. Jedno vreme su smatrali da je ona zastarela, a zapravo to je jedino rešenje i osnova je za rešenje. Naravno, ako se pitanje pokrene u nekom pravcu shodno tome biće potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti u kojoj će, što je pozitivan momenat za Srbiju, učestvovati i Rusija i Kina, koje imaju nedvosmislen pristup kosovskom rešenju i teritorijalnom integritetu Srbije, rekao je Čepurin.
U tom slučaju Srbija zaista postaje zemlja tranzita koja može da zarađuje na račun tranzita gasa, i u tom smislu će biti na dobitku. To je ozbiljno pitanje, a postoje svi razlozi da takav tranzit startuje početkom 2020. godine. I to je interes svih zemalja, a uveren sam da je to i interes EU. A uvek će se naći protivnici koji će pokušavati da zaplaše ili da učine nešto da se to ne desi. Tu je potrebno razumevanje sopstvenih interesa i čvrstina pozicije, ali mislim da su toliko veliki interesi tranzitnih zemalja da je realizacija projekta veoma realna, rekao je on.
