Brnabić: Preporuka o trećoj dozi vakcine 1. avgusta

Brnabić je na TV Prva kazala da će Nacionalno telo za vakcinaciju do 23. jula dati svoje mišljenje o trećoj dozi Kriznom štabu, nakon čega će Krizni štab dati preporuku građanima.

Prema njenim rečima, Nacionalno telo za vakcinaciju trenutno radi studije i to na osnovu studija proizvođača, iskustava drugih zemalja, ali i iskustva stečenog u našoj zemlji.

Kada je reč o vakcinaciji, premijerka kaže da je u ovom trenutku vakcinisano 48,6 odsto punoletnih građana i ocenjuje da imunizacija u našoj zemlji ide teško i polako.

Navela je da su se Loznica i Kraljevo priključile lokalnim samoupravama gde je više od 50 odsto vakcinisanih, kao i da ima još devet lokalnih samouprava koje su blizu da pređu taj prag.

"Ali, treba nam više i moramo više da radimo, pre svega sa omladinom", ističe premijerka i, navodeći da su juče studenti iz Sarajeva organizovano došli u Srbiju da se vakcinišu, kaže da naši studenti mogućnost za vakcinaciju ne koriste dovoljno.

"Plašim se sledećeg talasa", navodi Brnabić i ukazuje da je velika razlika između sredina gde je veći broj vakcinisanih, jer tamo zdravstveni sistemi nisu pod pritiskom i virusa korona ljudi se ne leče u bolnicama.

Premijerka Ana Brnabić ocenila je danas da dijalog Beograda i Prištine nikada nije bio teži nego sada i istakla da je sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem nemoguće razgovarati.

Brnabić je pojasnila da je dijalog Beograda i Prištine izuzetno težak jer sa prištinske strane pregovaraju ljudi koji se nepragmatični i ne zanimaju ih ni regionalni projekti, već samo da šalju poruke da Srbija treba da klekne i da je pitanje dana kada će Srbija priznati nezavisnost Kosova.

"Ne žele da pričaju ni o čemu drugom. To je izuzetno teška situacija, ali mi moramo da ostanemo u dijalogu", kazala je Brnabić za TV Prva.

Tokom protekle nedelje održan je i poslednji sastanak u okviru Berlinskog procesa koji je inicirala 2014. godine nemačka kancelarka Angela Merkel, a Brnabić kaže da umesto da taj sastanak bude kulminacija onoga što je do sada dogovoreno i učinjeno, zvaničnici Prištine su sve blokirali tako da je ovaj samit jedini bez bilo kakvog dogovora.

Podseća da se tokom Berlinskog procesa dosta toga dogovorilo i to projekata koji se ne tiču politike već šta paralelno može da se uradi da bi život građanima bio kvalitetniji.

"Mi smo ovu godinu mogli da slavimo kao godinu saradnje regiona", kaže Brnabić, podsećajući da je upravo u okviru Berlinskog procesa dogovoren regionalni roming, kao i mnogi infrastrukturni projekti.

"Ima stvari koje treba proslaviti, ali imate zvaničnike Prištine koji su ponovo na samitu blokirali sve sporazume na kojima smo radili više od godinu dana", kazala je ona.

U tom smislu navodi da je međunarodna zajednica imala prilike da se u nekoliko navrata uveri da je sa Aljbinom Kurtijem, ali i Vjosom Osmani, nemoguće razgovarati.

Kako kaže, na samitu u Tirani, Edi Rama se uverio koliko je nemoguće razgovarati sa Kurtijem, a Sebastijan Kurc je za to imao priliku na samitu u Beču, dok su tokom nastavka dijaloga u Briselu to mogli da uvide Žozep Borelj i Miroslav Lajčak.

"Nisam preterano optimista jer je Kosovo njihovo čedo i teško je da će oni okrenuti glavu, ali razumeju koliko je teško i koliko je Beograd konstruktivan", kazala je premijerka.

Navodi da je očigledno koliko je malo prostora za komunikaciju i dijalog i ocenjuje da to nije dobro.

"Mene to plaši, ali što je više to jasnije međunarodim faktorima, to su Srbi bezbedniji", kazala je premijerka i navela da je predsednik Aleksandar Vučić obavestio one koji treba da znaju - NATO, KFOR, međunarodnu zajednicu, Amerikance o tri crvene linije koje Srbija neće dozvoliti da se pređu.

Na pitanje da li smatra da je zvanična Priština rešila da kosovsko pitanje reši brzo i to bez dogovora, odnosno onako kako njima odgovara, s obzirom na napade na Dragicu Gašić koja se vratila u Đakovicu da živi, ali i srpskog dečaka kojeg su napali zbog krsta, Brnabić kaže da ne zna šta su rešili, ali da je očigledno da su politički predstavnici u Prištini ideoloski fanatici koji ne žele da razgovaraju.

Nada se, kako kaže, zarad regionalne saradnje, da je pitanje trenutka kada će Albanci na Kosovu i Metohiji reći da se stane sa takvom politikom, jer ništa nisu dobili zato što je upravo Priština ta koja sve blokira.

Brnabić očekuje da će do kraja godine uslediti povećanje penzija najmanje pet odsto, a da će prosečna plata biti iznad 600 evra.

Brnabić je to kazala na TV Prva, a odgovarajući na pitanje koliko će biti povećanje penzija i plata do kraja njenog mandata.

"Ako imamo izbore sledeće godine, očekujem da će penzije ove godine rasti najmanje pet odsto. Trudićemo se da bude i više, a trudićemo se i da idemo sa jednokratnom pomoći penzionerima", kazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, povećanje plata iznad 600 evra omogućiće rast BDP za koji očekuje da ove godine bude sedam odsto.

Brnabić ukazuje na to da je Srbija po platama već sada pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana i očekuje da do 1. januara prestigne i Bugarsku.

Komentarišući listu najbezbednijih zemalja na svetu 2021. godine, na kojoj se Srbija sa 59. popela na 34. mesto, Brnabić kaže da je na to uticala zdravstvena situacija u vezi sa virusom korona, sposobnost sprovođenja imunizacije, ali i ekonomski rast.

Ističući da je to velika stvar za Srbiju, Brnabić kaže da smo pored Estonije daleko najbolje rangirana zemlja u Jugoistočnoj Evropi i da smo bolje rangirani od polovine članica EU.

"To je velika stvar, to je i ekonomska bezbednost, bezbednost građana i ovo je još jedan objektivan indikator koji pokazuje koliko Srbija napreduje u svakom sektoru", kazala je premijerka.

Govoreći o ekonomskom i privrednom rastu naše zemlje, Brnabić navodi da je ove nedelje obeležena velika investicija za budućnost, odnosno da je izvedena prva generacija đaka osnovnih škola kojima je informatika bila obavezan predmet.

"To je ogromna investicija za budućnost, oni su ispred svojih vršnjaka iz razvijenih evropskih zemlalja kao što je Švajcarska, Nemačka gde informatika nije obavezan predmet", kazala je premijerka.

Napomenula je i da je napravljen i ambijent da ti đaci nastave svoje usavršavanje kroz srednje škole podsećajući da su oformljena i specijalizovana informatička odeljenja, ali i umetnička koja treba da razvijaju kreativnost.