Brnabić: Osećam odgovornost zbog havarije
BEOGRAD: Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da oseća odgovornost zbog nedavne havarije u Termoelektrani "Nikola Tesla", ali da ne razmišlja o ostavci, jer to u ovom trenutku ne bi pomoglo rešenju tog problema.
Ona je, u intervjuu za TV Prva, dodala da i dalje veruje da je ta havarija posledica sabotaže.
"Osećam odgovornost za sve što se dešava u Srbiji, to osećam kada imamo havariju u našem elektroenergetskom sistemu. U ovom trenutku ne razmišljam o ostavci, jer ne vidim kako bi moja ostavka mogla da pomogne", rekla je Brnabićeva.
Premijerka je podsetila da smo u februaru 2012. godine imali restrikcije, ali da smo zabroravili.
"Bile su restrikcije u privredi, ali niko nije snosio odgovornost i niko nije čak ni pitao za odgovornost, jer tada niste mali slobodne medije. Danas imate medije koji svakodnevno pitaju ko je odgovoran", dodala je premijerka Brnabić.
Ona je rekla da će na red doći i odgovornost ministara, ali je ukazala da, kad god se postavi pitanje odgovornosti resornog ministra, postavlja se pitanje i njene odgovornosti kao predsednice Vlade.
"Moj posao je da pomognem i radim da građani imaju struju i sve što je potrebno. Ja neću pričati u medijima o odgovornosti mojih ministara, a da ne pričam i o svojoj odgovornosti", dodala je ona.
Brnabićeva kaže da i dalje misli da je havarija u termocentrali "Nikola Tesla" posledica sabotaže, što ipak ne oslobađa odgovornosti ljude u lancu Elektroprivrede Srbije.
"Meni je neverovatno da su svi kontrolni mehanizmi zakazali, kontrolni mehanizmi od kopanja uglja, do stavljanja uglja na deponiju, gde je neko morao da vidi koja je količina tu jalovine, blata, do utovara toga... Čudno mi je da niko nije zapazio nedeljama pre i niko nije rekao ništa resornom ministarstvu i državnom vrhu", istakla je ona.
Premijerka je rekla da će direktor EPS-a podneti ostavku čim će uspostavi sistem, jer ne može sada kada je teško da ode, mora da pomaže dok se sistem ne uspostavi.
Upitana ima li Srbija dovoljno struje, ona je izrazila uverenje da će snabdevanje biti stabilno i da će ljudi imati i struju i grejanje.
"Ja garantujem da će tako biti ako budu sve normalne okolnosti. Ono što vidim u ovom trenutku je da će naš sistem biti stabilan, obezbedili smo iz uvoza i ne mislim da će biti problem", dodala je ona.
Rezolucijom nisu umanjili značaj otvaranja klastera
Otvaranje novog klastera sa četiri poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom veliko je priznanje za sve reforme koje je Srbija sprovela u oblasti vladavine prava, izjavila je Ana Brnabić i dodala da značaj toga nije umanjila ni najnovija rezolucija Evropskog parlamenta.
"Mi smo u prethodnim godinama otvarali dva poglavlja godišnje, a sada smo otvorili četiri nova poglavlja. To je važno jer je to veliko priznanje za sve reforme u oblasti vladavine prava koje smo sproveli u poslednjih 12 meseci pod izuzetno teškim okolnostim kada smo se borili sa virusom korona", rekla je Brnabićeva u intervjuu za TV Prva.
Ona je istakla da je Srbija pokazala da u tako teškim okolnostima može da sprovodimo kompleksne i teške reforme u oblasti vladavine prava i dodala da je to veliko priznanje za našu zemlju.
"Posebno ako pogledate da niko iz regiona nije dobio ništa, nikakav pozitivan signal od strane Evropske komisije, samo Srbija, i to četiri, to znači da mi imamo 22 poglavlja otvorena od 35 - velika stvar", rekla je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, to je važno i zato što se taj klaster tiče životne sredine i zelene agende, pa je opet i prizanje za sve ono što smo mi uradili da možemo da otvorimo poglavlja, "jer da biste ih otvorili morate da ispunite neke standarde kako bi bili spremni da o tom pitanju, radili smo na životnoj sredini i ispunili smo te standarde i sada idemo dalje".
"Veliko je priznanje za to što smo radili na zaštiti životne sredine i na pravljenju pravog okvira da dalje radimo na tome", istakla je premijerka.
Za rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se kritikuje Srbija, ona je rekla da se ne kritikuje po tim tačkama, "ali se dotiče toga".
Premijerka je ukazala da se u toj rezoluciji koju je pokrenula grupa evropskih poslanika oko Viole fon Kramon, Srbija se osuđuje za kršenje osnovnih prava na mirne proteste u Srbiji, iako su u Srbiju bili protesti "kad god je hteo bilo ko da protestuje, na bilo koji način na koji su hteli".
"Zamislite koliko je licemerno to što piše u rezoluciji i kritikovali su to što je policija prekoračila svoja ovlašćenja. To kažu evroparlamentarci iz zemalja u kojima je bilo vodenih topova na ulicama, hapšenje, privođenje, u kojima su demonstranti bili bukvalno isprebijani na ulicama. To su dva primera gde se vidi kakva je to Rezolucija i u njoj su pokušali da umanje značaj otvaranja četiri poglavlja, ali u tome nisu uspeli", istakla je Ana Brnabić.
Neuspeh referenduma zaustavlja evrointegracije
Ukoliko referendum o izmeni Ustava, u oblasti pravosuđa, ne bude uspeo, to će za naredne četiri godine zaustaviti evropske untegracije Srbije, rekla je Brnabić.
"Tužno mi je što imamo neke poltičke stranke koje kažu da su za Evropsku uniju, a pozivaju da se ne izlazi na referendum ili da se glasa ''ne'' jer, ukoliko referendum ne prođe, ovo će u potpunosti zaustaviti naše evropske integracije, zato što mi ovo pitanje, po Zakonu o referendumu, ne možemo ponovo da pokrenemo naredne četiri godine. Tako da je to tačka na naše evropske integracije do 2026. godine", kaže Brnabić.
Ona je istakla da je izuzetno važno da ljudi slušaju stručnjake, da im oni kažu da li je ta promena ustava dobra ili ne, a ne da veruju političarima.
Prema njenima rečima, pitanja kojima se bavi referendum tiču se samo oblasti pravosuđa, odnosno načina na koji se biraju sudije i tužioci u Srbiji, dook je laž da se radi o preambuli Ustava u kojoj se govori o Kosovu i Metohiji.
"Pritom, ljudi koji kažu da se izađe na referendum i glasa ''ne'' u stvari govore da politički uticaj na sudstvo mora i treba da ostane. Kada Boris Tadić kaže izađite i glasajte ''ne'' ovo nije dobar predlog promena, on je i za one sudske reforme koje su politički sklonila 1.000 sudija i tužilaca iz našeg sistema, što su građani nakon toga platili 44 miliona eura. Kaže da nije dobar predlog promena, a to kaže jer se isključuju političari iz sudstva. Oni žele sve najgore svojoj zemlji", dodala je Brnabićeva.