Benedikt: Ubrzava se rad u pregovaračkom procesu
Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt uveren je da je Srbija trenutno u stadijumu pristupanja EU u kojem će se ubrzati rad u pregovaračkom procesu.
Na predstavljanju projekta Pravna podrška pregovorima (PLAK II) koji je jedan od elemenata podrške EU Srbiji, Benedikt je rekao da "jedva čeka da otvore nova poglavlja u pregovorima sa EU i da neophodno da Srbija postane deo EU, jer joj pripada."
Benedikt je objasnio da će PLAK II, kao sistem za usvajanje pravnih tekovina EU, trajati naredne dve i po godine i da će imati važno dejstvo na proces pristupanja Srbije EU.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević prednost ovog projekta vidi u njegovoj fleksibilnosti i što će i pregovarački tim koristiti taj program.
"Pokušavamo da proces ubrzamo i budemo što efikasniji, rekla je Miščević i navela da je administracija u Srbiji sposobna ne samo da piše zakone nego i da ih sprovodi i da je to i ocena EK, rekal je Miščević.
Ksenija Milenković, VD direktorka, kaže da je Kancelarija za evropske intregracije glavni korisnik projekta PLAK II, ali da je on suštinski namenjen svim nadležnim institucijama u Srbiji koje su uključene u proces pregovora sa EU.
"Naša uloga je da koordiniramo taj proces i da u saradnji sa svim institucijama omogućimo da se on nesmetamo sprovodi", rekla je Milenković.
Ona je istovremeno ocenila da je odluka o članstvu u EU uvek politička odluka, a kao ključni dokument navela Drugi revidirani nacionalni program usvajanja odnosno harmonizacije zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, koji je Vlada Srbije usvojila prošle nedelje.
Milenković zaključuje da će na kraju projekta PLAK II biti važno da Srbija postigne vrlo konkretne rezultate u usklađivanju zakona sa propisima EU.
Miščević: Do kraja godine otvaranje još tri poglavalja
Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević izjavila je da Srbija do kraja godine očekuje otvaranje još tri poglavlja, ocenjujući da to ne bi bila nikakva nagrada za Srbiju zbog napretka dijaloga Beograda i Prištine, već rezultat onoga što je dosad urađeno.
Miščević je za "Blic" rekla da se odluka država članica o tome očekuje u narednih nekoliko nedelja.
"Otvaranje poglavlja ne bi bila nikakva nagrada za Srbiju zbog napretka dijaloga Beograda i Prištine, već rezultat onoga što do sada urađeno, od kapaciteta Srbije, nivoa njene usklađenosti, razvoja institucija...", istakla je Miščević.
Srbija ima argumentaciju da bi poglavlja trebalo otvoriti, postoji izveštaj Evropske komisije o napretku, i sve to srpska strana pokazuje zemljama članicama EU, dodala je Miščević.
"Trudimo se da objasnimo našim partnerima da tempom reformi zaslužujemo da ova poglavlja budu otvorena", kazala je ona.
Miščević napominje da moramo biti zadovoljni otvaranjem poglavlja 23 i 24 koja su krovna, i 35, ali da smatra da "možemo brže i dalje".
Prema njenim rečima, osnovni problem je normalizacija odnosa Beograda i Prištine, gde se jedan od igrača, tačnije Priština, suočava sa sopstvenim problemima, što je i uzrok zastoja i opterećenje za srpsku stranu.
"Dijalog o normalizaciji je posebna vrsta razgovora između Beograda i Prištine i nije deo pregovaračkog procesa. Sa druge strane, Izveštaj o napretku kaže da je Srbija otvorena prema dijalogu, a sporazum o telekominikacijama je potvrda toga", rekla je Miščević, uz opasku da će normalizacija odnosa uvek biti izazov i jedan od problema, jer ne zavisi ni samo od Beograda ni samo od EU.
Zato se, kaže, Srbija trudi da partnerima objasni da naš tempo reformi zahteva dublje i brže evrointegracije.
Interni cilj Srbije je da tokom 2018. godine otvori sva pregovaračka poglavlja i, kako kaže šefica pregovaračkog tima, punom parom se radi na pripremi svih dokumenata i za druga poglavlja.
Miščević navodi da su, pored poglavlja 5, 25 i 26 koja su potpuno spremna i čije otvaranje očekujemo, još dva poglavlja u pripremi do kraja godine, i još četiri za januar 2017.
"Naš zadatak i cilj je da mi budemo ti koji će gurati proces i pokazivati da tempom reformi zaslužujemo otvaranje", poručila je ona.
(Tanjug)