BALINT JUHAS, PREDSEDNIK SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE: Vojvođanski parlament bio i ostaće mesto tolerancije

– Verujem da smo se uverili u to da Srbija nema u EU iskrenijeg partnera od Mađarske i da najveća i najšira podrška našem evropskom putu stiže upravo iz Budimpešte – kaže u intervjuu „Dnevniku” predsednik Skupštine AP Vojvodine i predsednik Izvršnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara Balint Juhas. – Istovremeno, Mađarska i najviše govori o potrebi proširenja Evropske unije. Premijer Viktor Orban je najavio da će tokom mađarskog predsedavanja učiniti Evropu bezbednijom, otpornijom i konkurentnijom, a na ove strateške prioritete se naslanja i politika proširenja, zasnovana na realnim, stvarnim zaslugama. Uostalom, njegov je jasan stav da Evropska unija bez pristupanja Zapadnog Balkana ne može da bude potpuna, te da će ta integracija doneti korist EU na ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom planu, s čime se apsolutno slažem. Naravno, paralelno s tim i građani Srbije, već i u ovoj još uvek početnoj fazi, moraju da u realnom životu osete šta znači proces pridruživanja Uniji, počev od ojačavanja mehanizama finansijske pomoći, pa do uključivanja u specifične politike i mere na polju energetike, infrastrukture, jedinstvenog tržišta....

 Šta konkretno očekujete od mađarskog predsedavanja Unijom? 

– Predstojećih šest meseci predstavljaju važan politički trenutak , koji moramo da iskoristimo. Ovo predsedavanje je velika šansa za Srbiju i za celi Zapadni Balkan i potencijalni zamajac u procesu evrointegracija. Treba da učinimo sve da ubrzamo proces našeg pristupanja EU, koji je poslednjih godina bio usporen pre svega jer je Evropska unija slala signale da je umorna od proširenja, iako je Srbija mnogo više učinila na svom evropskom putu nego što je to objektivno vrednovano. Uostalom, Evropska komisija je u poslednja dva izveštaja o napretku ocenjivala da je Srbija itekako spremna da otvori ključni Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, ali očigledno da kod mnogih država članica nije postojala politička volja da se to i dogodi.  Ipak, ubeđen sam u to da ovo predsedavanje Mađarske može da donese taj neophodni momentum da se stvari pomere.  Jer, samo predsedavanje znači da vaši stavovi privlače veću pažnju ostalih članica, a budući da Budimpešta instistira na tome da politiku proširenja visoko drži na dnevnom redu, samim tim biće i više prilika i mogućnosti da se o tome razgovara. Tokom nedavnih susreta koje sam imao u Ulmu, sa čelnicima pokrajine Baden-Virtenberg, moglo se čuti da su, kroz primer Ukrajine, i članice Unije i Evropski parlament postali svesni potencijalnih opasnosti od ostavljanja Srbije i uopšte Zapadnog Balkana izvan procesa proširenja. Naravno, svaka integracija nosi u sebi određenu dozu rizika, ali mislim da su ovde benefiti za celu EU pa i celu Evropu neuporedivo veći u odnosu na potencijalni rizik.   

Najavili ste da je jedna od smernica Vašeg delovanja na čelu pokrajinskog parlamenta usmerena ka očuvanju i daljem razvijanju rezultata mađarsko-srpskog istorijskog pomirenja. Gde na tom planu još postoji prostora za napredak?

- Predsednik Ištvan Pastor je založio profesionalni i lični kredibilitet kako bi osnažio politiku mađarsko-srpskog pomirenja i doprineo razumevanju složenih i za pripadnike obe zajednice bolnih stranica zajedničke istorije. Puno truda, senzibiliteta, rada u poslednjih deset i više godina on je uložio, i mi s njim, da taj proces pokrenemo. Uspeli smo da zatvorimo bolne zajedničke teme i da se s puno elana okrenemo zajedničkoj budućnosti, prijateljstvu i strateškom partnerstvu. I sada, kada smo na istorijskom maksimumu mađarsko-srpskih odnosa, i dalje imamo jako veliku odgovornost da sačuvamo ono što smo zajednički izgradili. Verujem da ćemo svi mi biti dorasli tome da dostignuto sačuvamo i bez Ištvana Pastora. Spremnost za to su iskazali svi bitni akteri i u SVM-u i u Beogradu i u Budimpešti. I ne samo to, nego imamo nameru da dalje unapređujemo postojeću saradnju .      

 Odnosi Beograda i Budimpešte, svi su saglasni, na istorijskom su maksimumu. Da li su i u privrednom smislu te nikada bolje relacije adekvatno kapitalizovane?

– Već se godinama priča o tim nikad boljim relacijama da bi neko možda pomislio da se radi o pukoj frazi. Ali to jeste realnost. Recimo, Srbija ima potpisane ugovore o strateškom partnerstvu sa svega osam zemalja - među kojima je i Mađarska, s tim da jedino sa Mađarskom imamo osnovan i Strateški savet za saradnju, koji bi na jesen trebalo da održi novu sednicu.  Narodna skupština je ratifikovala i ugovor između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva... Sve ovo prati i činjenica da su mađarske firme i mađarski kapital sada itekako prisutni na vojvođanskom i uopšte srpskom tržištu, što do pre desetak godina nije bio slučaj. Danas je Mađarska među pet država koje imaju najviše aktivnih firmi u Vojvodini i zapošljavaju najviše radnika. Sve je više i ozbiljnih mađarskih tržišnih igrača koji su osnovali svoje ispostave u Srbiji, i u proteklih desetak godina mađarsko-srpska trgovinska saradnja je porasla za 68 procenata, dostižući nivo od rekordnih 6 milijardi evra. Sve su to pokazatelji da smo na dobrom putu. Uvek, svakako, može bolje i više, ali važne su smernice da svakodnevno dobijamo upite iz Mađarske za lokacije za investiranje, za partnerstva sa firmama koje posluju u Vojvodini, Srbiji, tako da mislim da smo stvorili politički okvir koji samo ide u prilog dobroj ekonomskoj saradnji.

 Pre dolaska na mesto predsednika vojvođanskog parlamenta osam godina ste bili na čelu Fondacije „Prosperitati”? Da li ste zadovoljni učinjenim i koja su očekivanja Fondacije u periodu koji predstoji? 

- Prvi konkretan rezultat dobrih političkih odnosa i istorijskog pomirenja naših dvaju naroda bila je realizacija programa ekonomskog razvoja, koji su inicirali SVM i Ištvan Pastor, a uz finansijsku podršku Vlade Mađarske sprovela Fondacija „Prosperitati”. Kada je program pokrenut, tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić shvatio je njegov značaj – da on ne služi samo zajednici Mađara u Vojvodini nego celoj zemlji, počev od toga da svi učesnici ovog programa ovde zapošljavaju, stvaraju novu vrednost, plaćaju porez... Ilustracije radi, zbog programa su proizvođači poljoprivredne mehanizacije utrostručili naručivanje sirovina ili poluproizvoda. Nesumnjiv je, dakle, efekat na ekonomiju cele Vojvodine i cele Srbije i generalno mogu reći da sam zadovoljan. Tri do četiri puta smo više uradili nego što smo 2016. godine mogli i da zamislimo. Mi smo sve ukupno uložili 530 miliona evra direktno u ekonomiju AP Vojvodine, pri čemu je skoro polovina bespovratna, 255 miliona evra, ostalo su obezbedili naši korisnici ili iz sopstvenih izvora ili iz kredita poslovnih banaka. Mi smo realizovali 16.500 projekata, kupili smo 1.300 kuća za mlade bračne parove i za samohrane roditelje i tako smo spasili jedno veliko selo ili tri manja, što sa aspekta demografskih pokazatelja nije mala stvar. Finansirali smo razvojne projekte oko tri hiljade mikro i malih porodičnih firmi, blizu šest hiljada porodičnih gazdinstava, koji su za jednu godinu mogli da naprave tri-četiri koraka u svom razvoju. Korisnici Fondacije „Prosperitati” zapošljavaju oko 12.500 radnika; otvorili smo 700 novih firmi i blizu 5.000 radnih mesta, što mislim da su izvanredni pokazatelji. Pri tome, iako fokus jeste generalno bila poljoprivreda i prehrambena industrija, u našem sistemu su i firme iz mašinske, farmaceutske, industrije građevinskog materijala, turizma – izgradili smo već tri hotela, u Novom Sadu, Subotici i Senti a vrlo brzo će biti otvoren i u Bečeju… Ipak, možda od svega je najvažnije što naši korisnici ne samo da imaju nove i nove ideje, već su stekli sposobnost da ih pretoče u projekat, naučili su šta znači biznis plan i kako ga  realizovati, te se sad javljaju i na pozive pokrajinske i republičke vlade – te mislim da nastavak programa zaista ima puno opravdanje, s tim da će obim zavisiti od puno faktora, a pre svega od finansijskih mogućnosti Vlade Mađarske. 

Vojvodina je proteklih godina postala veliko gradilište, pogotovo kada je reč o infrastrukturi. Kakva su Vaša dalja očekivanja, između ostalog i u kontekstu priprema za predstojeći Ekspo 2027?

- U toku Ekspa Beograd će biti svetska prestonica obrazovanja, kulture i inovacija. Globalna pažnja usmeriće se ka Srbiji, i naš je interes da se predstavimo u što boljem svetlu. Razvoj ifrastrukture svakako ide u prilog tome. Očekujem stoga da će  u narednom periodu svi strateški projekti, koji su u toku ili u početnoj fazi, biti završeni u predviđenim rokovima, pa tako i, recimo, pruga Beograd-Budimpešta. Jer, ako ćemo uspeti da se brzom železnicom povežemo na Koridoru 10, to će biti na korist svim stanovnicima Vojvodine, promeniće se njihov život. Jer, na primer, Subotica će se sigurno promeniti nabolje kao što je i Novi Sad delom postao drugačiji od kada se „Sokolom“ za pola sata stigne do Beograda. Naravno, očekujemo da se realizuju i oni projekti koji možda nisu od međudržavnog značaja, ali itekako znače lokalnim zajednicama, kao što je izgradnja pruge Subotica-Senta-Pančevo. Dodatni benefit od razvoja infrastrukture u pripremama za Ekspo nalazi se i u činjenici da će na tim poslovima biti u velikoj meri angažovane – ili već jesu – firme iz Vojvodine i Srbije. Dakle,  Ekspo2027  je velika razvojna šansa i moramo je iskoristiti. 

 Svojevremeno ste izjavili da ključ delovanja SVM-a mora biti usmeren ka lokalnim prioritetima i pitanjima koje treba rešavati u malim sredinama. Da li će to i u budućnosti biti jedan od prioriteta pokrajinske administracije?

- Zalaganje za ravnomeran regionalni razvoj je ključni deo programa Saveza vojvođanskih Mađara. I na tome ćemo insistirati i u budućnosti. Mi smo rekli i u decembru, kada smo se suočili sa tragedijom odlaska Ištvana Pastora, da je bitno da očuvamo snagu zajednice na pokrajinskom i republičkom nivou, što smo i uspeli. Pun smisao je to dobilo na lokalnim izborima i sada smo prisutni u blizu 30 gradskih i opštinskih samouprava, što je od izuzetnog značaja jer samo na takav način možemo da prepoznamo prioritete zajednice i da ih uvežemo u set projekata koje želimo da realizujemo. I stoga se najveći deo koalicinog sporazuma, koji smo potpisali sa našim strateškim partnerom, Srpskom naprednom strankom, odnosi na infrastrukturne projekte. Učešće u republičkoj ili pokrajinskoj vlasti mi ne doživljavamo kao cilj, već kao instrument u ostvarivanju prioriteta naše zajednice i u najmanjim mestima. Pri tome, sve to za šta se zalažemo nije samo na korist mađarske zajednice već svih stanovnika. Kada realizujemo prečistač otpadnih voda u Bačkoj Topoli, naravno da benefite od toga što smo dobrim delom očistili vodotok reke Krivaje imaju svi ljudi koji žive na teritoriji opština Bačka Topola, Mali Iđoš, Srbobran... S druge strane, budući da sastav pokrajinskog parlamenta čini 120 poslanika koji dolaze iz svih lokalnih samouprava na teritoriji APV, imamo priliku da se informišemo o problemima građana i iz najmanjih mesta, tako da ćemo, verujem, svi mi nastojati da se, u saradnji sa Pokrajinskom vladom, definišu prioriteti i krene u njihovu realizaciju, koliko god to bude moguće, odnosno realno izvodivo.

 Zakon o finansiranju Vojvodine još nije donet, iako je činjenica da Pokrajina iz državnog budžeta, kada se saberu sva davanja, dobija i više od tih nominalnih 7 posto. Da li mislite da je ipak neophodno doneti pomenuti zakon?

- Prošlo je 16 godina od kada je taj zakon trebalo da bude donet. Vlasti su se menjale, a jedina konstanta je bila to da SVM zagovara da ovaj pravni akt, koji reguliše pitanja nadležnosti i finansiranja AP Vojvodine, treba da ima status ustavnog zakona. Mi od toga ni danas ne bežimo i bićemo, ako je potrebno, i inicijatori njegovog donošenja, ako procenimo da za to postoji povoljna politička klima. Jer podrška koju su Savezu vojvođanskih Mađara dali građani, iako jeste velika, ipak nije dovoljna, te mora da se dođe do mnogo šireg političkog konsenzusa da bi se ovako važno pitanje rešilo. Ali ono što je od izuzetnog značaja jeste činjenica da se u poslednjih desetak godina tih 7 ustavnih procenata državnog budžeta i 3/7, koje bi trebalo da se ulažu u kapitalne investicije,  ispunjava. I ne samo to, već smo od 2016. godine, kada je pokrajinski budžet raspolagao sa 61,4 milijardu dinara, lane stigli do budžeta od 123 milijarde dinara. To udvostručenje vojvođanskog budžeta ipak nešto govori.    

 Vaš prethodnik, pokojni Ištvan Pastor, uneo je duh tolerancije u pokrajinski parlament, odnosno harizmom je uspeo da i najteže teme obeleži upravo svojim smislom za toleranciju. Koliko ste  kao političar naučili od njega i šta mislite da je njegova glavna zaostavština u političkom životu Vojvodine?

- Niti lično, niti u svom profesionalnom i političkom radu, nisam mogao da imam mudrijeg, posvećenijeg i boljeg učitelja nego što je to bio Ištvan Pastor. Mislim da će se svi složiti sa mnom da je on bio neponovljiva figura, kako u mađarskoj zajednici tako i u srpskoj politici, i iza njega su ostale i velike reči i velika dela. On nije krio koliko je bio počastvovan time što je bio na čelu Skupštine Vojvodine i uvek davao sve od sebe da tu funkciju obavlja najbolje moguće. Istovremeno, bio je ključna figura u tom naporu da srpski i mađarski narod prekorače preko sopstvene senke i, kako je sam govorio – to nije bilo lako, ali je bilo lekovito. Strpljivo je gradio mostove između Beograda i Budimpešte, spajao političare, privrednike, ljude, tražio je pravi momemant da potencira osetljive teme, umeo da o tim temama priča na takav način da to nikog ne vređa, branio je svoje a poštovao tuđe. I ako gledamo zaostavštinu Ištvana Pastora, iako je ona prebogata, mislim da je to istorijsko pomirenje srpskog i mađarskog naroda najveće njegovo životno delo. Nas koji smo kraj njega stasavali puno je učio o tome da nekada treba staviti zarez a ne tačku, da čvorove treba rasplitati, otpetljavati, umesto da ih stežemo pa da se oni na kraju moraju presecati. I na tom tragu ja ću učiniti sve da nastavim da čuvam ugled Skupštine AP Vojvodine, da u ovoj kući vladaju tolerancija i mir koristeći instrumente koje je upotrebljavao i Ištvan Pastor. Meni je, recimo, jako žao što je opozicija donela odluku da ne učestvuje u radu parlamenta na nivou potpredsednika, jer je to bila tradicija. Možemo mi različito da razmišljamo o pojedinim temama, ali svakako treba da diskutujemo, da razgovaramo, jer i na taj način dajemo svoj doprinos dijalogu i toleranciji. Stoga mi je drago što će opozicija ipak uzeti učešće u radu svih skupštinskih odbora. Mislim da u parlamentu trenutno vlada korektna atmosfera i verujem da će tako biti i u budućnosti.

Miroslav Stajić