БАЛИНТ ЈУХАС, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ: Војвођански парламент био и остаће место толеранције

– Верујем да смо се уверили у то да Србија нема у ЕУ искренијег партнера од Мађарске и да највећа и најшира подршка нашем европском путу стиже управо из Будимпеште – каже у интервјуу „Дневнику” председник Скупштине АП Војводине и председник Извршног одбора Савеза војвођанских Мађара Балинт Јухас. – Истовремено, Мађарска и највише говори о потреби проширења Европске уније. Премијер Виктор Орбан је најавио да ће током мађарског председавања учинити Европу безбеднијом, отпорнијом и конкурентнијом, а на ове стратешке приоритете се наслања и политика проширења, заснована на реалним, стварним заслугама. Уосталом, његов је јасан став да Европска унија без приступања Западног Балкана не може да буде потпуна, те да ће та интеграција донети корист ЕУ на економском, безбедносном и геополитичком плану, с чиме се апсолутно слажем. Наравно, паралелно с тим и грађани Србије, већ и у овој још увек почетној фази, морају да у реалном животу осете шта значи процес придруживања Унији, почев од ојачавања механизама финансијске помоћи, па до укључивања у специфичне политике и мере на пољу енергетике, инфраструктуре, јединственог тржишта....

 Шта конкретно очекујете од мађарског председавања Унијом? 

– Предстојећих шест месеци представљају важан политички тренутак , који морамо да искористимо. Ово председавање је велика шанса за Србију и за цели Западни Балкан и потенцијални замајац у процесу евроинтеграција. Треба да учинимо све да убрзамо процес нашег приступања ЕУ, који је последњих година био успорен пре свега јер је Европска унија слала сигнале да је уморна од проширења, иако је Србија много више учинила на свом европском путу него што је то објективно вредновано. Уосталом, Европска комисија је у последња два извештаја о напретку оцењивала да је Србија итекако спремна да отвори кључни Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, али очигледно да код многих држава чланица није постојала политичка воља да се то и догоди.  Ипак, убеђен сам у то да ово председавање Мађарске може да донесе тај неопходни моментум да се ствари помере.  Јер, само председавање значи да ваши ставови привлаче већу пажњу осталих чланица, а будући да Будимпешта инстистира на томе да политику проширења високо држи на дневном реду, самим тим биће и више прилика и могућности да се о томе разговара. Током недавних сусрета које сам имао у Улму, са челницима покрајине Баден-Виртенберг, могло се чути да су, кроз пример Украјине, и чланице Уније и Европски парламент постали свесни потенцијалних опасности од остављања Србије и уопште Западног Балкана изван процеса проширења. Наравно, свака интеграција носи у себи одређену дозу ризика, али мислим да су овде бенефити за целу ЕУ па и целу Европу неупоредиво већи у односу на потенцијални ризик.   

Најавили сте да је једна од смерница Вашег деловања на челу покрајинског парламента усмерена ка очувању и даљем развијању резултата мађарско-српског историјског помирења. Где на том плану још постоји простора за напредак?

- Председник Иштван Пастор је заложио професионални и лични кредибилитет како би оснажио политику мађарско-српског помирења и допринео разумевању сложених и за припаднике обе заједнице болних страница заједничке историје. Пуно труда, сензибилитета, рада у последњих десет и више година он је уложио, и ми с њим, да тај процес покренемо. Успели смо да затворимо болне заједничке теме и да се с пуно елана окренемо заједничкој будућности, пријатељству и стратешком партнерству. И сада, када смо на историјском максимуму мађарско-српских односа, и даље имамо јако велику одговорност да сачувамо оно што смо заједнички изградили. Верујем да ћемо сви ми бити дорасли томе да достигнуто сачувамо и без Иштвана Пастора. Спремност за то су исказали сви битни актери и у СВМ-у и у Београду и у Будимпешти. И не само то, него имамо намеру да даље унапређујемо постојећу сарадњу .      

 Односи Београда и Будимпеште, сви су сагласни, на историјском су максимуму. Да ли су и у привредном смислу те никада боље релације адекватно капитализоване?

– Већ се годинама прича о тим никад бољим релацијама да би неко можда помислио да се ради о пукој фрази. Али то јесте реалност. Рецимо, Србија има потписане уговоре о стратешком партнерству са свега осам земаља - међу којима је и Мађарска, с тим да једино са Мађарском имамо основан и Стратешки савет за сарадњу, који би на јесен требало да одржи нову седницу.  Народна скупштина је ратификовала и уговор између Владе Србије и Владе Мађарске о пријатељским односима и сарадњи у области стратешког партнерства... Све ово прати и чињеница да су мађарске фирме и мађарски капитал сада итекако присутни на војвођанском и уопште српском тржишту, што до пре десетак година није био случај. Данас је Мађарска међу пет држава које имају највише активних фирми у Војводини и запошљавају највише радника. Све је више и озбиљних мађарских тржишних играча који су основали своје испоставе у Србији, и у протеклих десетак година мађарско-српска трговинска сарадња је порасла за 68 процената, достижући ниво од рекордних 6 милијарди евра. Све су то показатељи да смо на добром путу. Увек, свакако, може боље и више, али важне су смернице да свакодневно добијамо упите из Мађарске за локације за инвестирање, за партнерства са фирмама које послују у Војводини, Србији, тако да мислим да смо створили политички оквир који само иде у прилог доброј економској сарадњи.

 Пре доласка на место председника војвођанског парламента осам година сте били на челу Фондације „Просперитати”? Да ли сте задовољни учињеним и која су очекивања Фондације у периоду који предстоји? 

- Први конкретан резултат добрих политичких односа и историјског помирења наших двају народа била је реализација програма економског развоја, који су иницирали СВМ и Иштван Пастор, а уз финансијску подршку Владе Мађарске спровела Фондација „Просперитати”. Када је програм покренут, тадашњи српски премијер Александар Вучић схватио је његов значај – да он не служи само заједници Мађара у Војводини него целој земљи, почев од тога да сви учесници овог програма овде запошљавају, стварају нову вредност, плаћају порез... Илустрације ради, због програма су произвођачи пољопривредне механизације утростручили наручивање сировина или полупроизвода. Несумњив је, дакле, ефекат на економију целе Војводине и целе Србије и генерално могу рећи да сам задовољан. Три до четири пута смо више урадили него што смо 2016. године могли и да замислимо. Ми смо све укупно уложили 530 милиона евра директно у економију АП Војводине, при чему је скоро половина бесповратна, 255 милиона евра, остало су обезбедили наши корисници или из сопствених извора или из кредита пословних банака. Ми смо реализовали 16.500 пројеката, купили смо 1.300 кућа за младе брачне парове и за самохране родитеље и тако смо спасили једно велико село или три мања, што са аспекта демографских показатеља није мала ствар. Финансирали смо развојне пројекте око три хиљаде микро и малих породичних фирми, близу шест хиљада породичних газдинстава, који су за једну годину могли да направе три-четири корака у свом развоју. Корисници Фондације „Просперитати” запошљавају око 12.500 радника; отворили смо 700 нових фирми и близу 5.000 радних места, што мислим да су изванредни показатељи. При томе, иако фокус јесте генерално била пољопривреда и прехрамбена индустрија, у нашем систему су и фирме из машинске, фармацеутске, индустрије грађевинског материјала, туризма – изградили смо већ три хотела, у Новом Саду, Суботици и Сенти а врло брзо ће бити отворен и у Бечеју… Ипак, можда од свега је најважније што наши корисници не само да имају нове и нове идеје, већ су стекли способност да их преточе у пројекат, научили су шта значи бизнис план и како га  реализовати, те се сад јављају и на позиве покрајинске и републичке владе – те мислим да наставак програма заиста има пуно оправдање, с тим да ће обим зависити од пуно фактора, а пре свега од финансијских могућности Владе Мађарске. 

Војводина је протеклих година постала велико градилиште, поготово када је реч о инфраструктури. Каква су Ваша даља очекивања, између осталог и у контексту припрема за предстојећи Експо 2027?

- У току Експа Београд ће бити светска престоница образовања, културе и иновација. Глобална пажња усмериће се ка Србији, и наш је интерес да се представимо у што бољем светлу. Развој ифраструктуре свакако иде у прилог томе. Очекујем стога да ће  у наредном периоду сви стратешки пројекти, који су у току или у почетној фази, бити завршени у предвиђеним роковима, па тако и, рецимо, пруга Београд-Будимпешта. Јер, ако ћемо успети да се брзом железницом повежемо на Коридору 10, то ће бити на корист свим становницима Војводине, промениће се њихов живот. Јер, на пример, Суботица ће се сигурно променити набоље као што је и Нови Сад делом постао другачији од када се „Соколом“ за пола сата стигне до Београда. Наравно, очекујемо да се реализују и они пројекти који можда нису од међудржавног значаја, али итекако значе локалним заједницама, као што је изградња пруге Суботица-Сента-Панчево. Додатни бенефит од развоја инфраструктуре у припремама за Експо налази се и у чињеници да ће на тим пословима бити у великој мери ангажоване – или већ јесу – фирме из Војводине и Србије. Дакле,  Експо2027  је велика развојна шанса и морамо је искористити. 

 Својевремено сте изјавили да кључ деловања СВМ-а мора бити усмерен ка локалним приоритетима и питањима које треба решавати у малим срединама. Да ли ће то и у будућности бити један од приоритета покрајинске администрације?

- Залагање за равномеран регионални развој је кључни део програма Савеза војвођанских Мађара. И на томе ћемо инсистирати и у будућности. Ми смо рекли и у децембру, када смо се суочили са трагедијом одласка Иштвана Пастора, да је битно да очувамо снагу заједнице на покрајинском и републичком нивоу, што смо и успели. Пун смисао је то добило на локалним изборима и сада смо присутни у близу 30 градских и општинских самоуправа, што је од изузетног значаја јер само на такав начин можемо да препознамо приоритете заједнице и да их увежемо у сет пројеката које желимо да реализујемо. И стога се највећи део коалициног споразума, који смо потписали са нашим стратешким партнером, Српском напредном странком, односи на инфраструктурне пројекте. Учешће у републичкој или покрајинској власти ми не доживљавамо као циљ, већ као инструмент у остваривању приоритета наше заједнице и у најмањим местима. При томе, све то за шта се залажемо није само на корист мађарске заједнице већ свих становника. Када реализујемо пречистач отпадних вода у Бачкој Тополи, наравно да бенефите од тога што смо добрим делом очистили водоток реке Криваје имају сви људи који живе на територији општина Бачка Топола, Мали Иђош, Србобран... С друге стране, будући да састав покрајинског парламента чини 120 посланика који долазе из свих локалних самоуправа на територији АПВ, имамо прилику да се информишемо о проблемима грађана и из најмањих места, тако да ћемо, верујем, сви ми настојати да се, у сарадњи са Покрајинском владом, дефинишу приоритети и крене у њихову реализацију, колико год то буде могуће, односно реално изводиво.

 Закон о финансирању Војводине још није донет, иако је чињеница да Покрајина из државног буџета, када се саберу сва давања, добија и више од тих номиналних 7 посто. Да ли мислите да је ипак неопходно донети поменути закон?

- Прошло је 16 година од када је тај закон требало да буде донет. Власти су се мењале, а једина константа је била то да СВМ заговара да овај правни акт, који регулише питања надлежности и финансирања АП Војводине, треба да има статус уставног закона. Ми од тога ни данас не бежимо и бићемо, ако је потребно, и иницијатори његовог доношења, ако проценимо да за то постоји повољна политичка клима. Јер подршка коју су Савезу војвођанских Мађара дали грађани, иако јесте велика, ипак није довољна, те мора да се дође до много ширег политичког консензуса да би се овако важно питање решило. Али оно што је од изузетног значаја јесте чињеница да се у последњих десетак година тих 7 уставних процената државног буџета и 3/7, које би требало да се улажу у капиталне инвестиције,  испуњава. И не само то, већ смо од 2016. године, када је покрајински буџет располагао са 61,4 милијарду динара, лане стигли до буџета од 123 милијарде динара. То удвостручење војвођанског буџета ипак нешто говори.    

 Ваш prеthodnik, покојни Иштван Пастор, унео је дух толеранције у покрајински парламент, односно харизмом је успео да и најтеже теме обележи управо својим смислом за толеранцију. Колико сте  као политичар научили од њега и шта мислите да је његова главна заоставштина у политичком животу Војводине?

- Нити лично, нити у свом професионалном и политичком раду, нисам могао да имам мудријег, посвећенијег и бољег учитеља него што је то био Иштван Пастор. Мислим да ће се сви сложити са мном да је он био непоновљива фигура, како у мађарској заједници тако и у српској политици, и иза њега су остале и велике речи и велика дела. Он није крио колико је био почаствован тиме што је био на челу Скупштине Војводине и увек давао све од себе да ту функцију обавља најбоље могуће. Истовремено, био је кључна фигура у том напору да српски и мађарски народ прекораче преко сопствене сенке и, како је сам говорио – то није било лако, али је било лековито. Стрпљиво је градио мостове између Београда и Будимпеште, спајао политичаре, привреднике, људе, тражио је прави момемант да потенцира осетљиве теме, умео да о тим темама прича на такав начин да то никог не вређа, бранио је своје а поштовао туђе. И ако гледамо заоставштину Иштвана Пастора, иако је она пребогата, мислим да је то историјско помирење српског и мађарског народа највеће његово животно дело. Нас који смо крај њега стасавали пуно је учио о томе да некада треба ставити зарез а не тачку, да чворове треба расплитати, отпетљавати, уместо да их стежемо па да се они на крају морају пресецати. И на том трагу ја ћу учинити све да наставим да чувам углед Скупштине АП Војводине, да у овој кући владају толеранција и мир користећи инструменте које је употребљавао и Иштван Пастор. Мени је, рецимо, јако жао што је опозиција донела одлуку да не учествује у раду парламента на нивоу потпредседника, јер је то била традиција. Можемо ми различито да размишљамо о појединим темама, али свакако треба да дискутујемо, да разговарамо, јер и на тај начин дајемо свој допринос дијалогу и толеранцији. Стога ми је драго што ће опозиција ипак узети учешће у раду свих скупштинских одбора. Мислим да у парламенту тренутно влада коректна атмосфера и верујем да ће тако бити и у будућности.

Мирослав Стајић