Anđelković: Misija Beograda u približavanju Dodika i Ivanića

institucijama državne zajednice s jedne strane, a s druge pokušajem organizovanja „naranyaste revolucije” unutar RS, uz pomoć dela opozicije. U takvim okolnostima Beograd je intervenisao na taj način da je premijer Aleksandar Vučić pozvao na sastanak srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića i predsednika RS Milorada Dodika. Očito je svojim autoritetom doprineo tome da dođe i Dodik, sa kojim bi razgovarao o modelu odbrane Srpske, ali i  Ivanić koji je vlast u BiH, a na nivou RS jedan od lidera opozicije. Ivanić se kao razuman čovek odazvao pozivu, izrazio bojazni da će RS biti ugrožena i praktično kao rezultat tih  odvojenih pregovora Vučića sa Dodikom i Ivanićem došlo je dogovora o susretu ta da srpska lidera. Jer, ako se njih dvojica dogovore oko modaliteta odbrane RS, ako se uspostvi koordinacija između srpskog člana Predsedništva BiH i vlasti u RS, mnogo čvršće će biti njene pozicije. U takvim okolnostima i onaj deo opozicije u Srpskoj, koji je sada vrlo nekooperativan, na čelu sa SDS i Mladenom Bosićem, biće na neki način matiran, objašnjava u intervjuu „Dnevniku” analitičar Dragomir Anđelković.

* Odmah nakon beogradskog sastanka Ivanić, koji je u banjalučkim protestima bio na suprotnoj strani, rekao je da podržava Dodika i zajednički su se suprotstavili nametnutom popisu?

– Republika Srpska je pod pojačanim pritiskom, kako dela zapadne međunarodne zajednice, tako i Sarajeva sa ciljem centralizacije BiH. Prvi put od početka nemirnih 90-tih i onoga što je izazvalo rat dešava se da jedan konstitutivni narod biva preglasavan. Znači, Bošnjaci i Hrvati, protivno dejtonskom Ustavu, počeli su da negiraju volju srpskih predstavnika i kod intitucija državne zajednice nameću rešenja, ovog puta sa popisom, a sutra, ako ovo prođe, ko zna šta može da se desi. Znači, počela je ponovo ona politika koja je dovela do rata. Ona je prikriveno i ranije postojala, a sada se direktno ispoljila.

Druga stvar je da neko pokušava unutar same RS da izazove međusrpski razdor, sukobe koji bi prearasli u demonastracije, neku vrstu „obojeno revolucije”. Kada bi se Srbi tako zavadili do kraja, onda više ne bi bili u stanju da brane RS, odnosno jedan deo bi čak možda podržao i mere protiv legitimne vlasti u Banjaluci, što bi vodilo ka urušavanju Srpske. Sada, kada je jedan veliki deo opozicije, koji ima svog predstavnika i u Predsedništvu BiH, zajedno sa vlašću RS i Dodikom u odbrani pozicija srpskog naroda, mnogo će se više postići. Jer, ne treba zaboraviti da se samo slogom srpske vlasti i opozicije u RS i Beograda može se odbarniti Srpska, koja je izložena jednoj vrsti mirnodopske agresije.

* Mislite li da će i Beograd biti pritisnut spolja da promeni politiku podrške i pune primene Dejtonskog sporazuma?

– Beograd je već godinama izložen pritiscima da odustane od čvrste podrške Dejtonskom sporazumu, odnosno da asistira uklanjanju Dodika sa vlasti u RS i centralizaciji BiH. To je odbijeno i čak po cenu evrointegracija Srbija nije spremna tako nešto da prihvati. Mislim da je Vučić bio jasan u svom stavu - da mi poštujemo Dejtonski sporazum i BiH, ali volimo RS, i svim  svojim resursima ćemo stati iza legitimnih prava srpskog naroda u RS i BiH u celini.

* Pomenuli ste „naranyastu revoluciju” u RS,  s kojom se, kažu, region suočava i u Makedoniji. Šta se zapravo dešava?

– Jako dobrio znamo ko organizuje „naranyaste revolucije”. Kada se priča o 5. oktobru i svemu što mu je predhodilo, mnogi su se u Americi hvalili da su to organizovali i tome asistirali. Mnogi se hvale i svojom ulogom u Ukrajini, pre toga u Kirgiziji, ili Gruziji. Ti isti centri moći prave problem i na Balkanu, u Makedoniji, BiH, jer im je cilj da potpuno stave pod kontrolu slovenske pravoslavne zemlje, jer misle da je narod rusofilski nastrojen. Drugi problem je što ne vole jake lidere i gde su automatski kreću akcije protiv njih, kako bi bili makar oslabljeni, ako ne i uklonjeni.

Ono što se danas radi Gruevskom i Dodiku, na neki način ukazuje šte se spremaju da rade i Vučiću. Jer, onog momenta kada je Vučić 2014. dobio skoro 50 posto glasova i kada je to potvrdio i na ovim izborima, za mnoge na Zapadu postao je persona non grata. Za sada nemaju alternativu i ne idu na njega frontalno, ali mu izmišljaju razne afere i pokušavaju da ga oslabe. Naprosto, da bi nametali svoju volju, jer njima su problem jaki lideri. Kada je neko u stanju da sam pobedi na izborima i sam formira vladu , onda je vrlo antipatičan raznim ambasadorima, odnosno zapadnim guvernerima koji se samo kriju pod ambasadorskim odorama, i njihovim šefovima u matičnim državama. Oni su jako srećni kada su naspram njih u balkanskim zemljama slabe političke figure. I zato im je Vučić svojom snagom trn u oku.

* Interesantno je da desničarske snage, koje jačaju u Evropi, istovremeno razbijaju monolitan pristup koji vlada oko srpskih interesa u BiH, odnosno RS, i na KiM, počev od Austrije, preko nemačkih do francuskih stranaka desnice?

– Ta priča o desnici na Zapadu je u velikoj meri manipulacija. Kada je trajao Hladni rat, onda su stalno pozivali na vrednosti desnice, na konzervativna dostignuća i smatrali su da je izvanredno kada negde pobeđuju ove stranke. Sa urušavanjem ŠSR-a, kada je Zapad počeo da promoviše anacionalan, antisuverenistički koncept, ođednom ono što su hvalili, postalom je problem i nešto negativno. Taj koncept urušavanja suvereniteta i pođarmljivanja Evrope nije mogao da ne izazove reakcije, samo je bilo pitanje vremena kada će se ponovo pojaviti autentične nacionalne snage, koje danas zovu desnicom. Mogu to nekad biti i leve snage, ali im je ključno da su suverenističke. Te snage su dobre za svoje zemlje, jer reafirmišu nacionalne vrednosti, ali su dobre i za nas. Ti koji poštuju vrednosti Austrije, Francuske, Španije, poštovaće i vrednosti Srbije, i svesni su da ako se Srbiji otima Kosovo, sutra će biti ugrožena i Katalonija i mnoge druge oblasti, ili nacionalni interesi svih evropskih zemalja. Za nas proces jačanja desnice, koja nije nikakva radikalna, kako se lažno predstavlja, zapravo je jako dobar.

* Ti novi stavovi iz Evrope koji podržavaju terotijarlni suverenitet Srbije nad KiM, ali i opstanak RS, izgleda najviše smetaju Prištini?

– I Prištini i njihovim mentorima. Ne treba da zaboravimo da su mnogi 90-tih izgradili karijere na Balkanu. To je klintonističko - soroševski lobi, koji je vrlo jak i u diplomatiji i u nekim drugim strukturama SAD i nekih zapadnih zemalja, da ne govorim o nevladinom sektoru i medijima. Ti ljudi, koji su na antisrpskoj priči gradili karijere, danas su jako nezadovoljni, jer ona počinje da se ruši. Naravno, ne treba ni govoriti o tome koliko su nezadovoljni njihovi puleni Priština ili Sarajevo.

Vladimir Đuričić

Put Srbije ka EU često vodi preko Moskve

* Pošto je aktuelno zeleno svetlo Srbiji za otvaranje poglavlja, koliko je značajan taj evropski put Srbije i ostalih za stabilizaciju prilika i u zemlji i u regionu?

– Što se tiče  evropskog puta Srbije, on može biti značajan  pod uslovom da se naša država tretira kao i druge i da se od nas ne traže neprincipijelni ustupci. Ali, i sada mi treba da budemo hladne glave i da gledamo šta nam odgovara. Što se tiče stabilnost, na žalost, EU je ponekad potpuno u senci SAD, i kada Amerika želi nestabilnost, ona je i stvara  u regionu da bi, na primer, Nemcima pokazali ko je gazda na kontinentu. Neophodno je zato hladno postupati, voditi izbalansiranu spoljnu politiku, imati i političke alternative. Ne treba zanemariti da je Srbiji odmah posle Vučićeve posete Moskvi odmrznut proces evrointegracija, jer je poslata poruka da ako nas ne žele u EU, imamo partnere i možemo da se preorijentišemo na drugu stranu. Slično se desilo kada je svojevremeno Dmitri Medvedev bio u Beogradu, onda su nam skinuli vize. Znači, put Srbije ka EU često vodi preko Moskve. Kada neko pokaže kapacitet da sarađuje sa raznim stranama u međunaronoj zajednici, onda ga i mnogo više cene, a pogotovo pragmatičan Zapad, koji je navikao da ne ceni onog ko sam sebe ne ceni.