„Agenda 2030“ UN: Važnost lokalnih zajednica u održivom razvoju

Predstavnici pokrajinskih i gradskih vlasti, ustanova i institucija imali su priliku da diskutuju i čuju primere dobre prakse iz vojvođanskih opština i gradova da bi se podigla svest o samoj „Agendi 2030“ i neophodnosti lokalizacije ciljeva održivog razvoja. 

– Konferencija je organizovana s ciljem da se ukaže na neophodnost multisektorske saradnje između različitih aktera na lokalnom i nacionalnom nivou da bi se postigli ciljevi i potciljevi „Agende 2030“ Ujedinjenih nacija – kazala je projektna menayerka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Milena Peralović. – Ona je zajednička ideja svih zemalja na svetu – da se ispoštuju neki principi na koje smo u prethodnom periodu malo i zaboravili, kao što je, recimo, princip ne ostaviti nikoga iza sebe, nego uključiti sve pođednako. U tu svrhu je i ta međusektorska saradnja ovde na konferenciji prikazana samom organizacijom, gde naš regionalni projekat „Socijalna prava za osetljive grupe“ Nemačke razvojne saradnje zajedno sa svojim partnernima, Stalnom konferencijom gradova i opština i Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu, uz podršku Novog Sada, organizuje ovu konferenciju na kojoj će se govoriti o tome zašto je „Agenda 2030“ važna i na koji način i kroz kakvu saradnju se ciljevi održivog razvoja Agende mogu implementirati.

Po njenim rečima, sama „Agenda“ jeste i formalni i neformalni dokument u odnosu na obaveze članica UN.

– Ona je univerzalni humani aspekat toga kako se stvari moraju sprovoditi, odnosno implementirati, te države same za sebe zadržavaju tu obavezu. Možemo reći da bi trebalo da sve svoje strategije, kako na lokalnom nivou, tako i na nacionalnom, prilagode tome. To bi značilo da jednom godišnje izveštavaju o tome na koji način su doprineli tim ciljevima održivog razvoja, odnosno o svih 17 ciljeva i njihovih potciljeva, i na koji način su pospešili njihovo ostvarivanje.

Pomoćnica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković istakla je da je konferencija izuzetna prilika da se razgovara i skrene pažnja na 17 ciljeva „Agende 2030“.

Izveštaj „iz senke“

– Ove godine Srbija je već izvestila UN kroz Nacionalni volonterski izveštaj o tome šta je do sada država uspela da sprovede. Osim zvaničnog nacionalnog izveštaja, radi se i „izveštaj iz senke“, i to je takođe formalna metodologija izveštavanja. Međutim, radi se u odvojenom segmentu, te smo i to čuli u Njujorku u junu ove godine, gde se prikazuje stvarna slika na terenu. To su već akteri i nevladin sektor, i privatni sektor, i akademska zajednica. Upravo je to i poenta „Agende 2030“ – da svi budu uključeni, kako u implementaciju ciljeva, tako i da naša svest i osvrt na tu temu budu usmereni ka svim targetiranim grupama – zaključila je Milena Peralović.

– To su takozvani globalni ciljevi, pokretački mehanizmi za iskorenjivanje siromaštva, zaštitu životne sredine i obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve nas – poručila je Ljiljana Koković. – Grad Novi Sad je 2015. godine doneo krovni strateški dokument, Strategiju održivog razvoja od 2016. do 2020. godine. Tim dokumentom definisana su četiri prioriteta: urbanistički, privredni i društveni razvoj i razvoj gradske uprave. Grad Novi Sad je veliki privredni, administrativni i univerzitetski centar i ciljevi održivog razvoja jesu i ciljevi Novog Sada. Implemetacijom tih ciljeva želimo da Novi Sad bude još razvijeniji, moderniji i privlačniji za rad i za život. Sigurna sam u to da ćemo danas imati priliku da čujemo predstavnike i drugih lokalnih samouprava iz AP Vojvodine i primere dobre prakse i da ćemo na kraju konferencije svi zajedno doprineti dobrim i kvalitetnim zaključcima.

Na jučerašnjoj konferenciji učestvovali su i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Stalne konferencije gradova i opština te poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

S. Krstić