„Агенда 2030“ УН: Важност локалних заједница у одрживом развоју

Представници покрајинских и градских власти, установа и институција имали су прилику да дискутују и чују примере добре праксе из војвођанских општина и градова да би се подигла свест о самој „Агенди 2030“ и неопходности локализације циљева одрживог развоја. 

– Конференција је организована с циљем да се укаже на неопходност мултисекторске сарадње између различитих актера на локалном и националном нивоу да би се постигли циљеви и потциљеви „Агенде 2030“ Уједињених нација – казала је пројектна mеnayеrka Немачке организације за међународну сарадњу Милена Пераловић. – Она је заједничка идеја свих земаља на свету – да се испоштују неки принципи на које смо у prеthodnom периоду мало и заборавили, као што је, рецимо, принцип не оставити никога иза себе, него укључити све пођеднако. У ту сврху је и та међусекторска сарадња овде на конференцији приказана самом организацијом, где наш регионални пројекат „Социјална права за осетљиве групе“ Немачке развојне сарадње заједно са својим партнернима, Сталном конференцијом градова и општина и Покрајинским заводом за социјалну заштиту, уз подршку Новог Сада, организује ову конференцију на којој ће се говорити о томе зашто је „Агенда 2030“ важна и на који начин и кроз какву сарадњу се циљеви одрживог развоја Агенде могу имплементирати.

По њеним речима, сама „Агенда“ јесте и формални и неформални документ у односу на обавезе чланица УН.

– Она је универзални хумани аспекат тога како се ствари морају спроводити, односно имплементирати, те државе саме за себе задржавају ту обавезу. Можемо рећи да би требало да све своје стратегије, како на локалном нивоу, тако и на националном, прилагоде томе. То би значило да једном годишње извештавају о томе на који начин су допринели тим циљевима одрживог развоја, односно о свих 17 циљева и њихових потциљева, и на који начин су поспешили њихово остваривање.

Помоћница градоначелника Новог Сада Љиљана Коковић истакла је да је конференција изузетна прилика да се разговара и скрене пажња на 17 циљева „Агенде 2030“.

Извештај „из сенке“

– Ове године Србија је већ известила УН кроз Национални волонтерски извештај о томе шта је до сада држава успела да спроведе. Осим званичног националног извештаја, ради се и „извештај из сенке“, и то је такође формална методологија извештавања. Међутим, ради се у одвојеном сегменту, те смо и то чули у Њујорку у јуну ове године, где се приказује стварна слика на терену. То су већ актери и невладин сектор, и приватни сектор, и академска заједница. Управо је то и поента „Агенде 2030“ – да сви буду укључени, како у имплементацију циљева, тако и да наша свест и осврт на ту тему буду усмерени ка свим таргетираним групама – закључила је Милена Пераловић.

– То су такозвани глобални циљеви, покретачки механизми за искорењивање сиромаштва, заштиту животне средине и обезбеђивање мира и просперитета за све нас – поручила је Љиљана Коковић. – Град Нови Сад је 2015. године донео кровни стратешки документ, Стратегију одрживог развоја од 2016. до 2020. године. Тим документом дефинисана су четири приоритета: урбанистички, привредни и друштвени развој и развој градске управе. Град Нови Сад је велики привредни, административни и универзитетски центар и циљеви одрживог развоја јесу и циљеви Новог Сада. Имплеметацијом тих циљева желимо да Нови Сад буде још развијенији, модернији и привлачнији за рад и за живот. Сигурна сам у то да ћемо данас имати прилику да чујемо представнике и других локалних самоуправа из АП Војводине и примере добре праксе и да ћемо на крају конференције сви заједно допринети добрим и квалитетним закључцима.

На јучерашњој конференцији учествовали су и представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Сталне конференције градова и општина те поверенице за заштиту равноправности.

С. Крстић