Ana Brnabić za Dnevnik: Projekti za Vojvodinu – potvrda zajedničke vizije
NOVI SAD: Premijerka Ana Brnabić prva je žena koja se našla na čelu tima u Nemanjinoj. Iako je bilo skeptika i kritičara kada je izabrana na jednu od ključnih državnih funkcija, za svoje mesto pod srpskim političkim nebom izborila se radom, upornošću i strpljivošću.
Mada su nekad napadi političkih protivnika prelazili, najblaže rečeno, meru dobrog ukusa, trudila se da njen odgovor bude u duhu tolerancije. Ličnim prisustvom podržala je mnoge projekte i investicije širom Vojvodine, pa je tako i godišnjicu rada Vlade obeležila na severu Bačke. Razgovor smo vodili uoči današnje zajedničke sednice Vlade Srbije i Pokrajinske vlade, zamolivši je da kaže šta za građane znači kada se Beograd i Novi Sad o planovima dogovaraju za istim stolom i koje teme će se danas naći u centru pažnje.
U intervjuu za „Dnevnik“ ona ističe da je treća zajednička sednica koja se održava u poslednje dve godine, potvrda zajedničke vizije dveju vlada i bliske saradnje na projektima od interesa za pokrajinu.
– Razgovaraćemo o svim projektima koji imaju direktan uticaj na kvalitet života građana Vojvodine – od infrastrukture, preko zdravstva, obrazovanja, nauke, inovacija, sporta i turizma, do životne sredine. Videćemo šta smo realizovali od dogovora s prethodne dve zajedničke sednice vlada, gde postoje problemi i kašnjenja i šta su nam prioriteti za dalji rad – kaže Ana Brnabić.
Kakva je saradnja dveju vlada i kakav je vaš odnos s pokrajinskim premijerom Igorom Mirovićem?
– Odlična je saradnja. Igor Mirović i ja se često čujemo telefonom, sastajemo, razgovaramo i zajedno guramo projekte, a imamo veliki broj važnih projekata na kojima zajedno radimo. Pomenuću samo neke: Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, Klinički centar Vojvodine, opremanje i izgradnja Instituta „BioSens“, koji će biti prvi evropski centar izvrsnosti za digitalnu poljoprivredu, rekonstrukcija velikog broja škola, sportski tereni i stadioni... Ove nedelje zajedno smo otvorili obnovljenu „Svilaru”, koja je odličan simbol kreativnosti i nove industrijalizacije Srbije. Na otvaranju sam rekla da Novi Sad ima inspirativnu viziju kako da postane kreativni centar koji okuplja mlade talente, od kojeg i Beograd može mnogo naučiti. Radimo na modernizaciji pruge Beograd–Budimpešta, na kojoj se uveliko radi, a predstoji nam izgradnja Fruškogorskog koridora. Važno je takođe da se završi rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Subotici.
Koji projekti u Vojvodini su prvi na vašoj agendi trenutno, ali i u skorijoj budućnosti? Na šta ste posebno ponosni, a za koji deo planova mislite da bi mogli ići bolje?
– Trenutno pregovaramo s 21 investitorom koji razmatra ulaganja u Vojvodinu. Ukupna vrednost tih investicija iznosi oko dve milijarde evra i omogućile bi otvaranje 6.000 novih radnih mesta. U tome imamo ogromnu podršku predsednika Vučića, koji sa svojim timom ne propušta priliku da zainteresuje investitore za Srbiju i lično prati te projekte. Moram da priznam da se Vlada u ogromnoj meri tu oslanja na njegovu pomoć, a što nama pomaže da više vremena i resursa posvetimo rešavanju nekih drugih problema i izgradnji institucija i sistema. To je prednost rada u jakom timu. Podsećam i na to da je od 2014. godine do danas potpisano ukupno 30 ugovora o dodeli podsticaja za realizaciju projekata u Vojvodini, po kojima investitori imaju obavezu ulaganja u ukupnom iznosu većem od 255 miliona evra, kao i obavezu zapošljavanja 11.805 ljudi.
Svojevremeno ste u javnost izašli sa stavom da je rekonstrukcija Vlade aktuelna tema, ali se o tome više ne govori zbog kosovskog problema. Da li su se tenzije, koje su svojevremeno dospele i u javnost, smirile, ili su samo trenutno stavljene pod tepih?
– Vlada Srbije je tim. Nikada nisam rekla da sam nezadovoljna radom nekog ministra, ali uvek može bolje, što uključuje i to da ja svako veče razmislim o tome šta sam mogla bolje, šta je moglo brže ili drugačije, kako da budemo efikasniji. Na kraju, najbitniji su rezultati, a mi ih imamo. Zahvaljujući do sada sprovedenim reformama, povećali smo penzije, sa sindikatima i privredom ponovo postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada – ove godine 8,6 odsto – tako da će od sledeće godine minimalac u Srbiji iznositi 230 evra, što je čak 42 odsto više nego što je iznosio 2012. Smanjili smo stopu nezaposlenosti na 11,9 odsto, dok su strane direktne investicije u prvoj polovini godine 8,6 procenata veće u odnosu na prošlu, koja je bila rekordna. Moj stav se nije promenio i ja o kadrovskim i personalnim pitanjima sigurno neću govoriti putem medija. Ovaj trenutak je istorijski važan za Srbiju i sigurno je da sada nema pitanja važnijeg od Kosova i Metohije i podizanja životnog standarda naših građana. Sve priče o rekonstrukciji odvlače suvišnu energije s tih tema i ja zato o njima ne govorim.
Iz opozicionih redova u parlamentu čuju se zahtevi da pojedini ministri budu smenjeni, a radikali su u tome najuporniji kada je reč, recimo, o potpredsednici Zorani Mihajlović. Utiče li to na odnose u Vladi?
– Konstruktivna kritika, odakle god da dolazi, uvek je dobrodošla da bi rad Vlade bio što bolji. Međutim, kritika rada Vlade i pojedinih ministara koju možemo videti u javnosti, mnogo je više spekulativna i usmerena da izazove pažnju biračkog tela, nego što je suštinska i konstruktivna. Sve dok je to tako, ja ne osećam potrebu da odgovaram na nju. Uvek govorim, i ponoviću: građani nisu naši psihijatri pa da ih opterećujemo svakom našom unutrašnjom dilemom, nerazumevanjem ili iznošenjem stavova baš o svakoj temi u javnost. Mi smo tu da radimo i rešavamo probleme, a ne da pravimo „rijaliti“ od Vlade. Od ministara očekujem da svaki dan daju sve od sebe i da rade kao tim.
Da li se i privatno družite s nekim članovima Vlade?
– Nažalost, ne stižem ni da imam privatan život, ni da se družim. Ovaj posao zaista zahteva ogromna odricanja zbog kojih najviše trpe porodica i prijatelji.
Da li ste stekli prijatelje i među nekim inostranim zvaničnicima, s kime se najčešće čujete i viđate?
– Ja sam predsednica Vlade Srbije i radim za sve građane. Srbija je vojno neutralna zemlja, naš strateški cilj je EU i da sarađujemo sa svim zemljama sveta. Moja obaveza je da gradim dobre odnose sa svima i, generalno, imam dobro komunikaciju sa svim našim partnerima.
Kako volite da provodite slobodno vreme, kojeg, kada se vidi vaša dnevna agenda, ima zaista malo?
– Volim da čitam, da idem u pozorište, na koncerte. Najviše volim da provodim vreme sa svojom porodicom i prijateljima. Oni me vraćaju u realnost i ogromna su mi podrška svakoga dana.
Nedavno ste izjavili da razmišljate o učlanjenju u SNS, jeste li postali član stranke?
– Nisam (smeh). Mislim da je to pitanje važno političkim analitičarima, a da našim građanima to nije pitanje o kojem uopšte misle. Meni je važno samo ono što Vlada radi da bi se u Srbiji živelo bolje i kvalitetnije i beskrajno sam zahvalna SNS-u i svim članovima stranke što su imali poverenja da ću dati sve od sebe da Srbija pobeđuje u svakoj sferi. SNS nikada nije uslovljavao svoju podršku mojim članstvom u stranci i nikada mi se nije mešao u odluke. Očekivali su, i očekuju, samo i isključivo rezultate za građane Srbije. Zbog toga imam iskreno poštovanje prema toj, u svakom smislu, velikoj stranci.
Svedoci smo javnih napada na vas, čak se ovih dana predstavnik „Dveri“ usudio da vam zapreti vešanjem. Kako to doživljavate, predsednik Vučić je zamerio da vas nisu branili oni kojima je to dužnost?
– Mislim da je vreme da se napravi neka vrsta društvenog dogovora o neprimerenom i nepristojnom jeziku u javnom govoru. Ne smemo biti imuni na uvrede i pretnje, ma kome bile upućene, samo zato što se odnose na ličnosti s kojima se politički ne slažemo. Ja tu očekujem da iskorak napravi civilni sektor, intelektualna javnost, pa čak i mediji. Volela bih da to vidimo, a ukoliko se to desi, u meni će imati partnera da zajedno menjamo naše društvo, da osnažujemo evropske vrednosti, budemo tolerantni i spremni da prihvatimo različita mišljenja i ne posvađamo se svaki put.
Jeste li u svakodnevnoj komunikaciji s predsednikom Vučićem?
– Naša najveća snaga je ta što predsednik Republike i predsednica Vlade dele apsolutno istu viziju Srbije. Naša komunikacija je redovna, vrlo često razgovaramo o važnim stvarima, mada se nekada ne čujemo i po nekoliko dana. Naš odnos zasnovan je na međusobnom uvažavanju i obostranom poverenju. Onoga dana kada sam, na njegov predlog, izabrana za predsednicu Vlade, ja sam preuzela ogromnu odgovornost da sačuvam rezultate koje je on ostavio, i da dodatno ubrzam naš rast. Predsednik Vučić je snažna politička figura, on je napravio hrabar zaokret koji je Srbiji bio neophodan. Uvek to naglašavam, čak i da nije predsednik države, ja bih se s njim konsultovala o važnim stvarima. Pitala bih ga za savet, za njegovo mišljenje. Nemam problem da to ponovim, iako znam da će neki jedva dočekati da kritikuju takav stav. Ja iza njega stojim i mislim da je ispravan. I još nešto ću vam reći – ako naredni predsednik Vlade bude želeo sa mnom da se konsultuje, ja ću rado pomoći svakome ko radi u najboljem interesu Srbije.
Stvara li nekim funkcionerima SNS-a problem to što on ne propušta priliku da pokaže koliku podršku vam daje?
– Njegova podrška meni pre svega je podrška mom radu i rezultatima mog tima. Za mene je to primer odgovornog ponašanja u politici: da date podršku osobi koju ste zadužili da vas nasledi. Ne treba da zaboravimo da biti predsednik Vlade posle Aleksandra Vučića jeste privilegija, ali je pre svega ogromna odgovornost.
Da li je moguće, kada je reč o Kosovu, pomiriti realnost i želje i očekivanja srpske javnosti? Rekli ste da status kvo ili zamrznuti konflikt nije u interesu Srbije, šta je rešenje koje bi moglo zadovoljiti obe strane? Da li je razgraničenje opcija?
– Naš najvažniji zadatak je da obezbedimo sigurnost naših građana koji žive na KiM, da im se obezbedi bolji životni standard i da očuvamo naše kulturno nasleđe. Postoje mnoge mistifikacije vezane za KiM koje su posledica neodgovorne politike koju i sada zastupa opozicija, da će se stvari rešiti same od sebe ili da možemo ostaviti status kvo. Ukoliko želimo da idemo napred, da budemo deo zajedničke budućnosti s razvijenim zemljama, moramo da donosimo i teške odluke, da rešavamo probleme. Nijedan konflikt nije dobar, to nije pozicija za rešenje problema, iz konflikta nema stvaranja, nema napretka. Da odgovorim na vaše pitanje – razgraničenje je jedna od mogućnosti. Kao odgovorni političari, mi ne smemo da odbacimo nijednu mogućnost dok pregovori traju, baš zato da ne bismo sami sebi smanjivali manevarski prostor.
Verujete li u iskrenost američkih zvaničnika kada kažu da nema crvenih linija, već da je bitan dogovor Beograda i Prištine?
– Činjenica jeste da je ova američka administracija donekle promenila odnos prema Srbiji. Ali, i tu treba biti iskren i oprezan. Stav je promenjen utoliko da oni podržavaju dijalog i dolaženje do rešenja kroz razgovore i rešenje koje će biti obostrano prihvatljivo. Sjedinjene Države su rekle da nema crvenih linija i spremni su da saslušaju svaki predlog. I to je ta velika promena koja se desila jer prethodna administracija o dijalogu ili o nekom novom rešenju uopšte nije htela da razgovara. To je za njih bila zatvorena tema. Opet kažem, kao odgovorni političari, mi moramo da iskoristimo i najmanju šansu koja se ukazala, a ukazala se zahvaljujući politici Aleksandra Vučića koji je svojim radom i postupcima pokazao da je Srbija pouzdan, predvidiv, stabilan i ozbiljan partner. Tek onda su druge zemlje krenule da menjaju svoj odnos prema nama.
Svetlana Stanković