SVETSKI DAN HUMANITARNE POMOĆI I HUMANITARACA OBELEŽAVA SE 19. AVGUSTA Heroji koji nesebično pomažu
Svake godine, 19. avgusta, obeležava se Svetski dan humanitaraca, kako bi se ukazalo na važnost globalnog humanitarnog rada i pružanja lokalne, neposredne pomoći svakome kome je ona potrebna.
Humanitarni radnici su u svakoj krizi najveća podrška na koju ugroženi računaju.
Današnjicu karakterišu velike humanitarne potrebe. Na svetu ima na hiljade volontera, profesionalaca i ljudi pogođenih krizom koji pružaju drugima hitnu zdravstvenu negu, smeštaj, hranu, zaštitu, vodu, vođeni samo najčistijim idealom humanizma.
Više od 130 miliona ljudi širom sveta trenutno je u krizi, bilo zbog rata ili prirodnih katastrofa i potrebna im je humanitarna pomoć. Prema podacima iz jula ove godine, ukupno 309,9 miliona ljudi širom sveta traži urgentnu pomoć i zaštitu, što je smanjenje od 13 odsto u odnosu na prošlogodišnji GHO (Global Humanitarian Overview), a kao rezultat rigorozno određivanih prioriteta i napora koji su uloženi u poslednjih godinu dana. Procene pokazuju da je potrebno 48,6 milijardi američkih dolara da bi se pružila pomoć i zaštita za 187,8 miliona najugroženijih koji su obuhvaćeni planovima UN - a i partnerskih organizacija.
Svetski dan humanitarne pomoći ustanovljen je 2008. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i prvi put je zvanično obeležen 2009. godine. Datum 19. avgust, izabran je kao obeležavanje godišnjice bombardovanja hotela „Canal” u Bagdadu, događaja u kojem su, Visoki komesar UN za ljudska prava, Serhio Vieira de Mellothe i dvadeset drugih izgubili živote. Organizacije širom sveta se uključuju da odaju počast na različite načine, od prikupljanja sredstava do predavanja i drugih događaja koji imaju za cilj podizanje svesti, zalaganje za opstanak i dostojanstvo ljudi pogođenih krizama, kao i za bezbednost i sigurnost humanitarnih radnika.
U zemlji, najstarija humanitarna organizacija je Srpsko društvo Crvenog krsta. Ono je osnovano 1876. godine u Beogradu i svrstava se u prvih 15 nacionalnih društava Crvenog krsta u svetu. Volonteri, članovi i zaposleni Crvenog krsta angažovani su ne samo na direktnoj pomoći građanima, već i kao podrška na SOS telefonskim linijama, kroz brojne aktivnosti, programe i projekte. Aktivisti Crvenog krsta svakodnevno su na terenu i trude se da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Međutim, humane ljude ne nalazimo samo u organizacijama poput Crvenog krsta već i brojnim kompanijama, a jedan od svetlih primera je NIS. U želji da neguje i podstiče socijalnu odgovornost kroz korporativni volonterizam, NIS je osnovao svoj klub volontera, 2018. godine, i danas je ovaj klub jedan od najvećih u Srbiji, budući da broji gotovo 2.000 članova, zaposlenih u kompaniji, koji se mogu pohvaliti sprovođenjem preko 80 akcija, u čiju su realizaciju uložili više od 7.000 sati.
Humanitarci su heroji koji nesebično pružaju pomoć milionima ljudi širom sveta. Svake godine se pojavljuju novi i teški izazovi koji će zahtevati fleksibilnije finansiranje i prilagodljiv humanitarni rad. Sve veća ekonomska kriza i globalni izazovi kao što su siromaštvo, globalni zdravstveni problemi, povećanje cena i sve veći broj ljudi u pokretu, svake godine povećavaju potrebu za humanitarcima.
A. Brzak
Foto: Arhiva „Dnevnik”