Zvončići i vrbine grane u raspevanoj povorci Vrbice
Pravoslavni vernici proslavili su Lazarevu subotu, kao uspomenu na poslednje Hristovo čudo pred nedelju stradanja – vaskrsenje Lazara iz Vitanije, koji je zahvaljujući otelotvorenju božjem nakon četiri dana podignut iz mrtvih.
Zvona Saborne crkve u 16.30 sati označila su početak litije. Uz tropar Lazareve subote povorka sveštenika i vernika najpre je tri puta obišla oko hrama, a zatim je nastavila šetnju duž Zmaj Jovine ulice, Ulice Modene, Ilije Ognjanovića, Ise Bajića, Ignjata Pavlasa i Dunavske, da bi se vratila u portu hrama, čekajući večernje bogosluženje.
Među prisutnima su bile uglavnom porodice sa decom i stariji sa unucima, svečano odeveni, kako već priliči tradicionalnom prazniku. Venčiće, grančice i zvonca nosili su ne samo mališani već i vremešne sugrađanke, sećajući se s nostalgijom detinjstva, kada su, kako kažu, umele više da se raduju. Njih će, kako običaj nalaže, osveštene čuvati tokom godine uz slavsku ikonu.
Praznik datira od kraja četvrtog veka i simbolizuje pobedu života nad smrću, a nagoveštaj je Hristovog stradanja i vaskrsenja. Običaj da se na taj dan ponesu vrbove grane, pa otud i drugo ime praznika – Vrbica, podsećanje je na potonji Hristov ulazak u Jerusalim, kog je tada narod svečano i razdragano dočekao s palminim lišćem u rukama. Ovaj datum se smatra i danom dečje radosti, budući da je Isus, polazeći u hram, rekao: „Pustite decu k meni jer takvih je carstvo nebesko.”
S. Milačić
Foto: F. Bakić