ZORANA STOILJKOVIĆ Teško je dokazati se u „muškom“ sportu

Fudbal je zavolela u rodnom Karavukovu, nadomak Odžaka, gde je branila boje lokalnog kluba. Kada se preselila u Novi Sad zaigrala je u ŽFK „Vojvodina“. Ipak nakon deset godina bavljenja fudbalom, uvidela je da to zahteva mnogo odricanja, na koje nije bila spremna.

- Želela sam da ostanem u fudbalu, pa sam razmatrala trenersku ili sudijsku karijeru. Na nagovor drugova, koji se bave suđenjem, odlučila sam da se oprobam u deljenju pravde na terenu – kaže Zorana.  – Igranje fudbala i suđenje su sasvim različite stvari. Igrači su fokusirani na „borbu“ na terenu. S druge strane, arbitar tih 90 minuta, koliko traje utakmica, mora biti potpuno koncentrisan, da primeti svaki detalj koji se dogodi na terenu i shodno tome donose odluke koje, u nekim slučajevima, mogu da utiču na ishod utakmice.

Da bi neko postao fudbalski sudija mora da završi poseban kurs i da uspešno položi ispit pred komisijom. Uloženi trud, ali i talenat ove devetnaestogodišnjakinje se isplatio, pa je brzo napredovala.

- U Gradskoj ligi Novog Sada počela sam da sudim 2017. godine, a sada pravdu delim u Područnoj ligi Novi Sad – nabraja Zorana dodajući da od prošlog leta sudi i žensku Superligu na šta je izuzetno ponosna.

Pošto je u svetu fudbala od malena našu sagovornicu ne može mnogo toga da iznenadi kada izađe na teren. Ipak, kao priznaje, nije očekivala da će naići na toliko predrasuda prema „ženama s pištaljkama“.

- Čini mi se da su se ljudi navikli na fudbalerke, ali na nižim ligama mnogi još uvek ne mogu da prihvate da devojka donosi odluke i da vodi glavnu reč na terenu – priznaje Zorana. – Ipak, bila sam uporna i želela sam da dobijem šansu, da pokažem da se razumem u fudbal i da znam šta je ofsajd. Popularizacija ženskog fudbala može da pomogne u razbijanju predrasuda. U Srbiji ima više od 100 ženskih arbitara koje dele pravdu u gotovo svim ligama. Trenutno nemamo predstavnicu među glavnim sudijama u muškoj Superligi, što ne znači da se to u budućnosti neće promeniti.

Kao najmlađa delila pravdu u Superligi

Zorana Stoiljković ponela je i titulu najmlađeg sudije u ženskoj Superligi, jer je jesenas, sa samo 19 godina, delila pravdu na utakmici između subotičkog „Spartaka“ i „Radničkog“ iz Kragujevca. - Nisam mogla da verujem da sam delegirana da sudim Superligu što mi je bio jedan od primarnih ciljeva – iskrena je Zorana. – Iznenadila sam se jer nisam ni sanjala da će se to tako brzo dogoditi, a imala sam samo godinu dana iskustva u suđenju.

Kako kaže imala je tremu, ali se trudila da ne razmišlja o njoj, već se usredsedila na utakmicu koju je doživela kao priliku koju ne sme propustiti.

Zorana se trudi da prati i analizira kako iskusnije kolege vode mečeve i pokušava da uči od njih. Zbog toga kaže da je još rano govoriti o njenom stilu suđenja. Međutim, od igrača je čula da je vide kao hitrog arbitra koji se „ne hvata lako“ za kartone i da je uvek na pravom mestu kako bi što bolje procenila situacije.

Tokom nedelje Zorana ima malo slobodnog vremena. Ipak, vešto balansira obaveze na fakultetu, treninge, suđenja vikendima i druženje s prijateljima.

- Vrhunska kondicija zahteva naporne treninige koji se održavaju šest dana u sedmici – kaže naša sagovornica. – Izveštila sam se u usklađivanju treninga, utakmica, učenja i slobodnog vremena, jer još u osnovnoj školi sam morala da naučim da dobro upravljam vremenom.

Kako nam je otkrila Zorana Stoiljković tajna uspeha je u dobroj organizaciji vremena i u veri u sebe da „možeš postići sve što želiš samo se treba malo potruditi“. Naravno, tu je i motivacija starijih i iskusnijih sudija ali i želja da i ona jednom postane uzor mladin nadama našeg fudbala. 

S. Kovač