Златни ђаци „Светине” гимназије прославили пола века од матуре

 успомену добили алманах под називом „Први златни матуранти 1964/65.” у којој су се нашле биографије свих њих.

Након химне Гимназије у извођењу школског хора, присутнима се обратио први директор др Светозар Грујић, који је своја сећања на оснивање једне од најпознатијих гимназија поделио с присутнима. Његова наследница, садашња директорка Татјана Вукадиновић, изразила је задовољство што има прилику да осети део историје школе.

– Поносни смо што можемо да дочекамо прве матуранте и на тај начин уђемо у нову фазу зрелости, али и развоја - рекла је директорка, и додала да осећа благу трему. – Пола века је нешто према чему осећамо поштовање и дивљење. Није лако стајати пред златном генерацијом јер сам ја рођена те године када су они матурирали.

На прослави уприличеној у њихову част први матуранти су истински уживали, прелиставајући нестрпљиво свој алманах, тражећи позната лица у маси и машући једни другима. На тренутке би се чак и понашали као прави ђаци, који с нестрпљењем чекају да се час заврши. Жамор испуњен заборављеним анегдотама и нешто зрелијим гласовима проносио се салом Гимназије „Светозар Марковић” и одавао утисак да су се сећања заиста сусрела и створила атмосферу стару пола века.

Ђак некадашњег ИВ1 Петар Антонијевић је с нама поделио своје утиске о томе како је видети људе с којима си провео део свог живота, растао и сазревао:

– Лепо је видети позната лица, присетити се позитивних тренутака и занимљивих анегдота које нас све повезују – казао је Антонијевић, и додао да се најчешће памте управо те лепе успомене, а ружно се увек заборавља. –Таква окупљања имају диван повод и увек је вредно доживети тако нешто. Драго ми је да сам део таквих сећања.

С потпуно другачијим погледом на своје некадашње ђаке, професори у пензији сада су седели међу њима. Боре које су се оцртавале на лицима златних матураната биле су ту да прикрију позната лица, али и одају зрелост која их изједначава с њиховим некадашњим туторима, људима који су их ономад можда чак и животу покушавали научити. Ипак, једнак однос међу њима само је привидно ту, стари ђаци још увек имају исти осећај пред својим професорима, гледајући их с поштовањем и извесном уздржаношћу.

Како нам је рекао професор физичког Драгиша Секулић, звани Гиле, тешко је препознати све ђаке, али је лепо видети их како поново седе заједно.

– Почео сам да радим када је Гимназија основана и делим своје професионалне почетке са ђацима, колико и с другим професорима –поделио је с нама своје утиске професор Гиле. – С неким колегама сам остао у контакту, али су овакви састанци посебни.

Посебно изненађење за матуранте је био „Валцер златних”, који је посвећен управо њима, а компоновала га је Ана Казимић, ћерка једне од матуранткиња. Након тога је уследило сликање, а потом дружење и весеље, наравно уз плес.

В. Павлов