Zbog ikone intervenisao i Beč

 katedralnog pravoslavnog sremskokarlovačkog hrama, koja predstavlja pravi izazov za istraživače. Pretpostavlja se da je „napisana“ u 17. veku i da potiče iz manastira u mestu Vinča ili Venča  sa Kosova i Metohije, ali se zna da je prilikom Velike seobe Srba dospela u naše krajeve. Ikonu neki nazivaju i Karlovačkom, što ne treba da čudi s obzirom na to koliko dugo se nalazi u ovom mestu. Smatra se čudotvornom i jednom od četiri najpoštovanijih, pored ikone Bogorodice trojeručice,  Bogorodice pećke i Mlekopitateljice. Ali, ono što ovu čini posebnom, između ostalog, jeste epizoda iz njene prošlosti, koja spada u domen anegdote.

- Ikona je preneta u manastir Bezdin u rumunskom delu Banata, koji je imao uvek veliko muško bratstvo – pripoveda starešina Saborne svetonikolajevske crkve u Sremskim Karlovcima protojerej mr Jovan Milanović. – Kada je  tridesetih godina 18. veka  postojala opasnost od ponovnih nadiranja Turaka ka Banatu, tadašnji patrijarh Arsenije Četvrti  Jovanović Šakabenta, koji je došao na prostore Habzubrške monarhije i preuzeo upravu srpske crkve i Karlovačke mitropolije, predložio je igumanu manastira da se ikona  donese u Karlovce i tu bude na čuvanju.

Čim je ikona doneta, on je dao da se izradi kopija. Međutim, iguman  je smatrao da  opasnost nije tako velika i tražio je ikonu nazad. Isprva molio, posle i zahtevao, ali uzalud.  Postoje dokazi da se čak i Beču obraćao ne bi li ikonu dobio nazad. Stav Marije Terezije bio je da je treba vratiti, ali, patrijarh se oglušio o to i nije je predao.



Po rečima sveštenika Milanovića, ikona je ipak vraćena, ali posle upokojenja patrijarha 1748. godine. Iz Bezdina, ikona je preneta u Temišvar, a potom u Vršac, gde se i danas nalazi i to u Dvorskoj kapeli.Ono što je intrigantno u slučaju ove svetinje jeste pitanje  da li je manastiru vraćen original ili kopija. Ta dilema poprilično je trajala, jer su se tek početkom novog milenijuma pojavili neki podaci koji je, valjda, razrešavaju.



Sudeći prema određenim izvorima, reč je o kopiji. Navodno je prilikom restauratorskih radova  2010. godine na poleđini ikone otkriven zapis koji je  istraživače uputio na pretpostavku  da je reč o kopiji. Autor je, navodi se, nepoznat, ali pojedini stručnjaci smatraju da je iz radionice Jova Vasilijeviča, pridvornog slikara patrijarha Arsenija Jovanovića Šakabente.



Bez obzira na to da li je dilema otklonjena ili ne, impresivan je podatak da je to svetinja koja je svedok postojanja i stare Saborne crkve, a ne samo sadašnje, nastale između 1758. i 1762. godine. Starešina hrama Milanović čak navodi da ikona nikad nije menjala mesto.U crkvi se 15. jula odaje zahvalnost Bogomajci  za sva čuda i darove koje je kroz tu ikonu dala, što je uslovno rečeno, njen praznik.  Od 1999. godine ikona se za Đurđevdan iznosi iz hrama i u litiji pronosi kroz Karlovce kada se čitaju molitve za dobrobit grada i njenih stanovnika. Ove godine je to učinjeno nešto ranije, u martu prilikom dolaska moštiju svete majke Angeline.



Zorica Milosavljević