Због иконе интервенисао и Беч

 катедралног православног сремскокарловачког храма, која представља прави изазов за истраживаче. Претпоставља се да је „написана“ у 17. веку и да потиче из манастира у месту Винча или Венча  са Косова и Метохије, али се зна да је приликом Велике сеобе Срба доспела у наше крајеве. Икону неки називају и Карловачком, што не треба да чуди с обзиром на то колико дуго се налази у овом месту. Сматра се чудотворном и једном од четири најпоштованијих, поред иконе Богородице тројеручице,  Богородице пећке и Млекопитатељице. Али, оно што ову чини посебном, између осталог, јесте епизода из њене прошлости, која спада у домен анегдоте.

- Икона је пренета у манастир Бездин у румунском делу Баната, који је имао увек велико мушко братство – приповеда старешина Саборне светониколајевске цркве у Сремским Карловцима протојереј мр Јован Милановић. – Када је  тридесетих година 18. века  постојала опасност од поновних надирања Турака ка Банату, тадашњи патријарх Арсеније Четврти  Јовановић Шакабента, који је дошао на просторе Хабзубршке монархије и преузео управу српске цркве и Карловачке митрополије, предложио је игуману манастира да се икона  донесе у Карловце и ту буде на чувању.

Чим је икона донета, он је дао да се изради копија. Међутим, игуман  је сматрао да  опасност није тако велика и тражио је икону назад. Испрва молио, после и захтевао, али узалуд.  Постоје докази да се чак и Бечу обраћао не би ли икону добио назад. Став Марије Терезије био је да је треба вратити, али, патријарх се оглушио о то и није је предао.



По речима свештеника Милановића, икона је ипак враћена, али после упокојења патријарха 1748. године. Из Бездина, икона је пренета у Темишвар, а потом у Вршац, где се и данас налази и то у Дворској капели.Оно што је интригантно у случају ове светиње јесте питање  да ли је манастиру враћен оригинал или копија. Та дилема поприлично је трајала, јер су се тек почетком новог миленијума појавили неки подаци који је, ваљда, разрешавају.



Судећи према одређеним изворима, реч је о копији. Наводно је приликом рестаураторских радова  2010. године на полеђини иконе откривен запис који је  истраживаче упутио на претпоставку  да је реч о копији. Аутор је, наводи се, непознат, али поједини стручњаци сматрају да је из радионице Јова Василијевича, придворног сликара патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте.



Без обзира на то да ли је дилема отклоњена или не, импресиван је податак да је то светиња која је сведок постојања и старе Саборне цркве, а не само садашње, настале између 1758. и 1762. године. Старешина храма Милановић чак наводи да икона никад није мењала место.У цркви се 15. јула одаје захвалност Богомајци  за сва чуда и дарове које је кроз ту икону дала, што је условно речено, њен празник.  Од 1999. године икона се за Ђурђевдан износи из храма и у литији проноси кроз Карловце када се читају молитве за добробит града и њених становника. Ове године је то учињено нешто раније, у марту приликом доласка моштију свете мајке Ангелине.



Зорица Милосављевић