Za zagađenost vazduha kriv saobraćaj

To je uzrokovano time što je u određenom periodu postojalo prekoračenje dnevno propisane koncentracije čestica prašine.

Dr Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže za „Dnevnik” da je to utvrđeno na osnovu svakodnevnog merenja kvaliteta vazduha u dve stanice u gradu – jednoj u blizini Spensa i drugoj na Limanu 1.

– To znači da pojedini parametri koji se prate prelaze dozvoljene vrednosti, ali još uvek ne takozvane tolerantne vrednosti, što znači da svakako treba voditi računa o smanjivanju zagađenosti vazduha – rekla je dr Bijelović, i dodala da je Grad već preduzeo određene mere, izgradnjom kružnih tokova, ali da još uvek nedostaje zelenila, biciklističkih staza i drugih izvora energije kada je saobraćaj u pitanju.

Kvalitet vazduha se meri na nivou države, pokrajine i lokalnih samouprava s više od 100.000 stanovnika, i to prema važećim propisima. Kada ne prelazi granične vrednosti, beleži se kao prva kategorija, a ukoliko je po merenju između graničnih i tolerantnih vrednosti, on je u drugoj zoni. U trećoj je kada kvalitet vazduha pređe dozvoljene granične vrednosti.

Dr Sanja Bijelović je kazala da je Novi Sad u toku 2010. i 2011. bio u trećoj zoni po kvalitetu vazduha, prvenstveno zbog azot-dioksida, a da sada problem prave čestice prašine, koje su u prečniku oko deset mikrometara, a koje dominantno u našem gradu potiču iz saobraćaja.

– Problem je što se za čestice prašine lako vezuju organska i neorganska jedinjenja, odnosno teški metali i metaloidi, tako da udisanjem zagađenog vazduha možemo udisati i sve drugo što je produkt raspadanja nedovoljnog sagorevanja goriva – rekla je naša sagovornica, objašnjavajući da su obično u pitanju olovo, ugljovodonici i druga jedinjenja.

Merenje kvaliteta vazduha finansira Grad, a zakonski utvrđenu obavezu da sprovodi kontrolu i prati stanje životne sredine, pa i kvaliteta vazduha, ima Gradska uprava za zaštitu životne sredine. Oni su za naš list su poručili da situacija u Novom Sadu nije alarmantna, već da su, po poslednjem izveštaju, parametri koji se prate (ugljen-dioksid, azot-dioksid, benzen, toluen, ksilen i suspendovane čestice) u granicama propisanim zakonom.

Analize stanja vazduha i izvora zagađenja su pokazale da najveći udeo u zagađenju potiče od saobraćaja, ali ne treba zanemariti ni stacionirane izvore, rekli su u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine, te da se radi na planu kvaliteta vazduha, kojim će, na osnovu analize stanja, biti definisane mere koje će doprineti unapređenju vazduha na teritoriji grada Novog Sada. Ujedno, kažu, uvid u efikasnost preduzetih mera i aktivnosti biće omogućen monitoringom kvaliteta vazduha.

Dr Bijelović je podsetila na to da je u ovom periodu uobičajeno da bude čestica prašine, a da nekada bude evidentirana i čađ, ali da gasova nema.

– Nažalost, zbog ekonomske situacije, veliki broj građana se greje individualno i koristi različite sirovine i nekvalitetno gorivo, zbog čega je zagađenje intenzivnije: ugalj nedovoljnog kvaliteta uzrokuje pojavu čađi, čestica prašine i drugih gasova u vazduhu, a ako se koristi plastika ili drugi otpad, pri sagorevanju se oslobađaju neka jedinjenja koja mogu biti kancerogena – rekla je naša sagovornica, i dodala da istraživanja pokazuju da zagađenost vazduha doprinosi nastanku akutnih i hroničnih oboljenja organa za disanje, posebno kod dece do četiri godine, a da gasovi koji postoje u vazduhu doprinose hronočnom oboljevanju srca i krvnih sudova i krvnh sudova mozga.

Ona je kazala da se ne može tačno utvrditi koje lokacije u gradu su ugrožene kada je kvalitet vazduha u pitanju, ali je pozvala građane da ne šetaju kada je magla, velika vlaga ili smog, jer tada neće moći da udahnu čist vazduh te da se rekreacijom bave u prostorima koji nisu u blizini velikih saobraćajnica.

Na sajtu Instituta javnog zdravlja Vojvodine svakodnevno se može pratiti dnevni indeks kvaliteta vazduha u gradu. Tu se na osnovu izmerenih vrednosti građanima daje preporuka da li je pogodno izlaziti na ulice i za koga vazduh nije pogodan. 



V. Bijelić

Dobra ruža vetrova

Dr Bijelović podseća na to da Novi Sad nema problem kao drugi gradovi u Srbiji koji su u kotlinama i u kojima postoje uske ulice i visoke zgrade.

– Naš grad je „širok” i dobro orijentisan u odnosu na ružu vetrova, a treba reći da vetar može da „oduva” zagađenje i da ga odnese iz grada, tako da smo u dobrom geografskom položaju i nismo jedan od najugroženijih gradova Srbije – navela je ona, i dodala da zagađenje vazduha koje se prenosi vetrom u Novi Sad uvek dolazi sa sremske strane.