Za Pokret gorana Vojvodine 2017. godina od posebnog značaja
Godina na izmaku za Pokret gorana Vojvodine, nevladinu organizaciju sa blizu šest decenija dugim stažom u očuvanju i unapređenju životne sredine, koja je pre desetak godina odabrala Sremske Karlovce za sedište, posebno je značajna.
Kako se moglo čuti u petak na redovnoj sednici skupštine ove organizacije u Ekološkom centru „Radulovački“, a potom i u Karlovačkoj gimnaziji na svojevrsnoj prezentaciji ostvarenog za godinu dana, na svim poljima delovanja postignuti su impresivni rezultati, među kojima i sami gorani naročito ističu nekoliko njih.
Treću godinu zaredom karlovački Dunavac predmet je interesovanja Pokreta gorana Vojvodine koji u tom potesu vidi potencijal za održivi razvoj Sremskih Karlovaca i tako se prema njemu i odnosi. Ove godine je o tom delu Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“ Pokret gorana organizovao i sturčni skup na kom je još jednom ukazano na njegove vrednosti i značajne eko-turističke potencijale.
Sprovedeno je i istraživanje biodiverziteta na Kurjačkoj gredi i karlovačkom Dunavcu koje je donelo obilje zanimljivih podatka, koji govore u prilog bogatstvu biljnog i životinjskog sveta, a treći put organizovan je i međunarodni volonterski kamp čiji učesnici su uređivali taj potes. Upravo je ovaj kamp,koji se zove „Sačuvajmo rit“, što s ponosom ističu u Pokretu gorana Vojvodine, proglašen u konkurencji 35 kampova, za najbolji u Srbiji.
Još jedno značajno priznanje za kvalitet pripalo je ovoj organizaciji, tačnije Ekološkom centru „Radulovački“ tokom godine. Savet Evrope, koje je pre tri godine dodelio Ekološkom centru oznaku kvaliteta „Evropski omladinski centar“, produžio je tu licencu na pet godina, što znači da će je nostiti do 2022, o čemu je zvanično obaveštenje stiglo pre nekoliko dana. Time će i u narednih pet godina Ekološki centar biti u društvu 11 takvih centara i jedini na teritoriji izvan Evropske unije. Ova titula pružiće dodatne mogućnosti za unapređenje kvaliteta rada u Ekološkom centru i doprineti njegovoj većoj vidljivosti i prestižu.
Ono što bi se možda moglo nazvati i najvećim rezultatom u ovoj godini, ne samo Pokreta gorana nego i ostalih učesnika u projektu, jeste početak digitalizacije najstarije i prve botaničke zbirke na području današnje Srbije koja potiče s kraja 18. veka, Volnijevog herbarijuma, koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji. Kako je rekla Dušica Milenković iz Pokreta gorana, pre sedam godina rodila se ideja o restauraciji, zaštiti i digitalizaciji hebrarijuma i tek ove godine, sticajem okolnosti na dvestadvadesetogodišnjicu od nastanka zbirke, otpočeo je taj proces.
Širenje ideje o energetskoj efikasnosti
Pokret gorana Vojvodine, kao pokretač i nosilac različitih programa održivog razvoja, i vlasnik energetski efikasnog objekta, član je Mreže dobre energije, koja je zvanično osnovana na konferenciji održanoj u Magistratu u Sremskim Karlovcima 3. oktobra. Šireći ideju o energetskoj efikasnosti, što je jedan od ciljeva ove Mreže, PGV je organizovao “Energetski pregled” za četiri javna objekta u Sremskim Karlovcima – zgrade Magistrata, Karlovačke gimnazije, OŠ „23.oktobar“ i vrtića „Kockica“. U okviru ovog posla eksperti iz Vrbasa su izradili elaborate koji sadrže preporuke mera, kao i studiju uticaja na unapređenje energetske efikasnosti tih objekata.
„Pre sedam godina svima nama cilj je bio da započnemo restauraciju i zaštitu herbarijuma, ali sve do ove godine nije bilo prilike i zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja uspeli smo da se pokrenemo s mrtve tačke“, rekla je Milenkovićeva.“ Pet ustanova i organizacija ušlo je u projekat -Karlovačka gimnazija, Departman za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, JKP „Informatika“ i Pokret gorana Vojvodine.Naš zadatak u ovom poslu je promocija zbirke i edukacija mladih o herbarijumu, što mi već sedam godina, između ostalog, kroz kamp „Stopoma prvih botaničara“ činimo.“
Jedinstvena prilika pružena je posetiocima u petak u spomen-biblioteci Karlovačke gimnazije gde je zbirka pohranjena, da uz stručno vođenje vide njen mali deo pre nego što počene restauracija i digitalizcaija nakon primarne obrade i određivanja prioriteta za dalji rad, što je proteklih meseci urađeno.
“Za godinu dana uspeli smo da sagledamo sve ono što u narednih četiri treba da razradimo i dovedemo do toga da zbirka bude dovedena u željeno stanje“, istakla je saradnik na PMF-u Milica Rat. „Pregledali smo centurije koje se čuvaju u spomen - biblioteci, uvideli da neke eksikati nedostaju, otkrili vrednu enološku zbirku, sakupili podatke koji su nam potrebni da bismo konkurisali za neke nove projekte u budućnosti. Naš posao je bio i da pregledamo svu građu u vezi s herbarijumom, pa smo tako našli našli udžbenike s početka 19. veka koji su pisali profesori gimnazije, ali i neke druge. Sve to što smo do sada postigli za mesec dana biće prezentovano javnosti na portalu.“
Prezentacija Volnijevog herbarijuma, koji po zakonu predstavlja kulturno blago i koji je decenijama bio skriven od pogleda stručne i šire javnosti, jeste jedan od glavnih zadataka učesnika projekta digitalizacije. Na tome se već uveliko radi, a priliku da taj srpski kulturni i prirodni raritet vide, imaće dogodine i više od tri stotine balkanskih botaničara koji će učestvovati na skupu koji u Novom Sadu organizuje PMF.
Z. Milosavljević
