Za dete je najbolje majčino mleko

. Autorka je edicije knjiga “Treba znati”, namenjenih trudnicama i roditeljima dece do godinu dana, a o njenoj nesebičnosti posvedočiće mnogi. Slađanin besplatan edukativni seminar za trudnice “Saznaj, nauči, usvoji, primeni” u Kulturnoj stanici “Eđšeg” obeležio je Svetsku nedelju dojenja, a besplatnu edukaciju trudnica i žena svakodnevno pruža u Fejsbuk grupi “Trudnoća i beba – treba znati”, koja broji 40.000 članica, čemu se, kako kaže, bezuslovno daje. Pored toga, jednom sedmično, na svom Instagram profilu “Trudnoća i beba_Slađana Crvenkov” ima rubriku “Pitajte Slađu”.

- Sprovodeći radionicu za trudnice na Štrandu pre nekoliko godina, shvatila sam koliko žene misle da znaju, a ustvari ne znaju – ističe Slađana Crvenkov. - Saznala sam da žene imaju strah od nepoznatog, ne samo od porođaja, nego i od dojenja. To je zato što živimo u vremenu u kojem se najviše informišu putem interneta i slušaju iskustva drugih, a porođaj i bol je nemoguće porediti. Trebalo bi opredeliti se za jednu stručnu osobu kojoj verujete. Edukacija je 80 odsto uspešnosti dojenja, jer žena će u tom slučaju umeti da prepozna problem i rešiće ga u najkraćem mogućem roku. Jedan od primera je pojava ragada, koje nastaju kao posledica nepravilnog hvata bebe na dojci. Najpre moramo dojke da pripremimo za dojenje, potom u prvim danima moramo da vodimo računa o tome da li beba pravilno hvata i da li pravilno deplasiramo dojku na kraju podoja.

U radnom iskustvu susretala se sa najrazličitijim primerima. Susretala se sa ženama koje su došle iz ratnih područja, koje su bile pod stresovima ili na nekim terapijama tokom trudnoće, a kasnije na drugim... Uzroci za nemogućnost dojenja mogu biti razni i ne bi trebalo ženu osuđivati.

- Ne mogu da budem isključiva – objašnjava Crvenkov. - Jesam za dojenje, ali potrebno je sagledati kompletnu situaciju. Recimo, prisustvovala sam jednom seminaru na kojem je bilo strogo zabranjeno korišćenje silikonske bradavice, kada je jedan uvaženi specijalista rekao: “Dobro, dakle, vi niste za dojenje?” Ne, ja sam razgovarala sa ženom koja je želela da odustane od dojenja, pitala sam je da sebi ostavi vreme do narednog dana. Međutim, ona je i sutradan rekla da ne želi da doji. Njeni razlozi su bili dugotrajni podoji, iscrpljenost i slično, a onda sam je upitala da li bi želela da izmlaza mleko i daje ga detetu. Tu je već odgovor bio: „Kako ne bih? To mi je pet minuta.“ To je već bio uspeh. Meni je važno da dete uzima majčino mleko. Majka će ga hraniti, ostvarivaće se ta psihološka bliskost. Naravno da je dojka uvek bolji izbor, ali ako žena želi da odustane, onda je bolje da dete dobija isceđeno majčino mleko makar i kroz flašicu.

Slađana Crvenkov vodi se motom svog nekadašnjeg profesora sa Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Zemunu: „Šta ako...?“, što ocenjuje kao izuzetno dobar vodič za dojenje.

- Šta ako dobijem upalu? Na vreme ćemo primetiti, pa ćemo reagovati – potvrđuje ona. - Imaju strah od ragada, često su u zabludi, misle da su dobile upalu grudi, a to nije upala, nego nagli disbalans hormona. Ženu bi trebalo pripremiti na to gde su mlečne žlezde i koliko ih ima. Često piše da bi trebalo da postoji 15 do 20 mlečnih kanala, odnosno mlazeva. Nije tačno, praksa kaže drugo. Dešava se da pišu ili zovu i tvrde da nemaju dovoljno mleka, jer, navodno, nemaju 15 mlazeva. Na osnovu prakse tvrdim da mlazeva ima pet do sedam. Ali to nije merilo da li žena ima mleka. Merilo je razvijenost mlečnih žlezda. Svaka majka može da doji, samo postoji ono “ali”. Može da doji ukoliko ima anatomski razvijene žlezde.

Manje pritiska, precizno i konkretno objasniti situaciju – pravilan ili nepravilan hvat, kako plasirati i deplasirati dojku, na šta obratiti pažnju, kako reagovati, koji su prvi signali na koje žene mogu i same da reaguju, čak i da ne stignu do ginekologa... – jesu suština saveta Slađane Crvenkov.

- Živimo u 21. veku, svi znamo benefite dojenja i za majku i za dete – da je to mleko najkvalitetnije, najhranljivije, najjeftinije, uvek dostupno, podgrejano... O tome ne treba satima da pričamo. Žene se, generalno, samo plaše da se neće snaći u tim prvim danima. Moj suštinski odgovor na mnogobrojna pitanja je: „Dobra volja, dobar položaj i ne brinite.“ Za dojenje se vredi boriti i moj moto je da podstičemo ono što je dostojno da budemo srećni. A sreća jeste u tome da podstičemo natalitet i sigurnost majke. Onaj ko se razume u ovu struku, zna šta će se dogoditi ako majci prvi dan krene kap mleka. To dete neće ostati gladno – poručuje Slađana Crvenkov.

B. Pavković