Vratiti sjaj karlovačkoj Dvorskoj bašti
Kada je reč o Dvorskoj bašti, prema mišljenju Gorana Matića, najveća dilema je kako da se obezbedi njena ekonomska održivost. Sama Studija zaštite iz 2010. godine ne daje odgovore na pitanje kako od nje napraviti ekonomski održiv objekat.
Serija radionica u sklopu izrade plana upravljanja Dvorskom baštom u Sremskim Karlovcima, u oganizaciji Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, Pokreta gorana Vojvodine, Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i nevladine organizavcije „Eko-flejm”, pokrenuta je početkom marta, i kako kaže nadzorni inženjer Patrijaršije SPC Goran Matić, realno bi bilo očekivati da taj dokument po Zakonu o zaštiti prirode na osnovu kojeg će se upravljati tim zaštićenim prirodnim dobrom, bude završen između decembra ove godine i marta naredne.
Prema njegovim rečima, na prvoj radionici, održanoj u Ekološkom centru „Radulovački“ u Sremskim Karlovcima ukazano je na vrednost Dvorske bašte i njen istorijat, studiju na osnovu koje je zaštićena, te prezentovan projekat Instituta „Jaroslav Černi“ iz Beograda za hortikulturno uređenje bašte i Ešikovačkog potoka, koji je doprinos te naučne kuće revitalizaciji bašte.
„Prva radionica je poslužila da se prikupe mišljenja predstavnika različitih organizacija, ustanova i pojedinaca o tome kako vide baštu i šta bi oni u njoj uradili“, kaže Goran Matić, i dodaje da sledi sastanak uže grupe, koja na osnovu toga treba da osmisli viziju bašte za deset godina i ciljeve koje bi trebalo realizovati za to vreme. „Posle toga biće održana još jedna radionica da bi se sve to predstavilo i pristupilo izradi plana upravljanja. Na sastanak su bile pozvane sve institucije koje na neki način imaju dodirnih tačaka s Dvorskom baštom, a opština Sremski Karlovci je jedna od njih. S predstavnicima lokalne samouprave smo razgovarali o mogućnosti da im Patrijaršija ustupi projekat za uređenje Ešikovačkog potoka da bi oni tražili pare za to jer je potok u opštinskoj nadležnosti.“
Park star 170 godina
Dvorska bašta, kao objekat pejzažne arhitekture, podignuta je pre 170 godina. Inicijativu je pokrenuo patrijarh Josif Rajačić 1848. godine, želeći da se građanima toga doba obezbedi kutak za odmor i razonodu, a đacima za oglednu nastavu, i za to je izdvojio 6,97 hektara patrijaršijske zemlje. Park je projektovao bečki arhitekta, vodeći računa o konfiguraciji terena. Protokom vremena ostala je, između ostalog, bez znatnog broja biljnih vrsta i staklenika u kojem su čuvani primerci egzotičnog bilja. Ipak, spomenikom prirode postala je 1974. godine i to je i danas.
Kada je reč o Dvorskoj bašti, prema mišljenju Gorana Matića, najveća dilema je kako da se obezbedi njena ekonomska održivost. Sama Studija zaštite iz 2010. godine ne daje odgovore na pitanje kako od nje napraviti ekonomski održiv objekat. Kako kaže, projekat Instituta „Jaroslav Černi“ pak predviđa ulaganje oko milion evra da bi se bašta dovela u stanje pre 1946. godine, do kada je bila u punom sjaju, koje bi obuhvatilo unošenje novih vrsta, saniranje rasadnika, staza, uvođenje zalivnog sistema... Prema Matićevom mišljenju, vrlo je važno to zainteresovati lokalnu i širu društvenu zajednicu za sudbinu Dvorske bašte, a sadašnje aktivnosti trebalo bi da rezultiraju dokumentima na osnovu kojih se mogu obezbediti pare za njen oporavak.
Propadanje Bašte počelo je dolaskom vojske 1944. godine, koja se u njoj zadržala do 1953. Nakon toga je nastupio period oporavka, zahvaljujući karlovačkoj Šumskoj upravi koja se postarala za to. Od 1974. do 2010. godine, kada je vraćena Patrijaršiji SPC, bila je u nadležnosti Nacionalnog parka „Fruška gora“ koji nije brinuo o tom spomeniku prirode onako kako on to zaslužuje.
Z. Milosavljević
