Volonterski centar Vojvodine organizuje kampove, razmene, pruža pomoć...
U velikoj želji i s idejom organizacije programa koji će mlade okupiti oko aktivnosti drugačijih od postojećih, u našem gradu je 2004. godine osnovan Volonterski centar Vojvodine (VCV).
Organizacija volonterskih kampova u Srbiji bila je tada vodeća aktivnost, a grupa mladih idejnih tvoraca VCV-a otišla je korak dalje, ostvarivši kontakt s međunarodnim organizacijama. Na taj način volonterima iz Srbije pružena je mogućnost da odlaze u inostrane kampove na temu mira, klimatskih promena, održivog razvoja, kao i konkretnijih, među kojima je rad s izbeglicama i pitanje rodne ravnopravnosti, koje su te organizacije realizovale.
– Mi se u centru uvek šalimo s tim da nas zovu „grupa mladih entuzijasta”, mada tako piše i na našem veb-sajtu, ali činjenica je da je Volonterski centar Vojvodine potekao od grupe mladih koji su odlučili da Novom Sadu i Srbiji podare nešto novo – s osmehom potvrđuje članica tima Volonterskog centra Vojvodine Sonja Barać. – Tako je nastala organizacija koja danas ima već dug staž.
Pored mnogobrojnih volonterskih kampova, članovi VCV-a su od samog početka jednako uspešno organizovali različite javne događaje, s akcentom na određene probleme. Jedan od takvih bio je protest u saradnji s organizacijom „350.org”, koja se bavi temama i aspektima značajnim za budućnost planete. Bilo je tu i velikih projekata.
– Volonterski centar Vojvodine se ranije dosta fokusirao na klimatske promene i kampanje na tu temu, tako da su organizovane različite edukacije o tome kako živeti u skladu s prirodom, akcije deljenja sadnica i slično – navodi Sonja. – Takođe, od samog početka organizovali smo različite omladinske razmene, u okviru kojih su mladi iz Srbije odlazili u inostranstvo i obratno. Bile su to svojevrsne interkulturalne razmene, koje i danas organizujemo. Razmene volontera su nešto čime se najviše bavimo. Šaljemo ih u kampove i, u okviru Programa evropskih snaga solidarnosti, na dugoročno volontiranje.
Vremenom se razvijaju nove ideje, a neke od njih dolaze s aktuelnim problemima.
– Pre četiri godine, jedna od tema na evropskom nivou bile su izbeglice – objašnjava Sonja. – U tom trenutku, kada se dosta izveštavalo o situaciji na terenu, a izbeglice iz Sirije i drugih zemalja Bliskog istoka počele da pristižu, osetili smo potrebu da budemo deo toga i na neki način doprinesemo, tako da smo se, između ostalih aktivnosti, angažovali na pomoći izbeglicama. Volontere smo slali na određena mesta, recimo, u Suboticu i na granicu, a ovde smo skupljali pomoć, heklali kape i šalove za njih jer je bio zimski period, organizovali različite događaje u okviru kojih su volonteri u kulturnim ustanovama držali predavanja, podižući svest o tome šta se s tim ljudima dešava i slično. Bili smo deo velikih projekata, a pogotovo smo kod mladih pokušavali da probudimo osećaj za potrebe izbeglica. Ta situacija je i danas izuzetno prisutna u Srbiji i Evropi, iako nije toliko medijski propraćena, međutim, VCV i dalje vrlo blisko oseća tu temu.
S obzirom na to da izraz „volontiranje” često kod mnogih izaziva pomisao na korišćenje besplatne radne snage, uvek postoji potreba za objašnjenjem, a ipak, primetno je da Volonterski centar Vojvodine uspešno radi.
– Uglavnom ljudi pomisle da je to besplatan rad, međutim, potrebno je izabrati primeren izraz koji će oni razumeti, a potom im objasniti da je volontiranje doprinos zajednici, projektu ili bilo čemu što smatrate da je dobro, da vaše srce ide ka tome. VCV pruža ljudima priliku, a mladima predstavlja prozor u jedan drugačiji, interkulturalni, lep svet, koji svakome na neki način promeni život. Naša poruka je da ljudi bar za trenutak pokušaju da se vrate nekim vrednostima jer i najmanji gest koji za nekoga učinite može promeniti nabolje dan, možda čak i život – zaključuje Sonja Barać.
Zbog angažovanja oko pomoći izbeglicama, mladi su u Volonterskom centru Vojvodine vrlo brzo shvatili koliko je značajno doprinositi zajednici, pomagati onima kojima je najpotrebnije i koliko je osećaj solidarnosti ljudima važan.
– Želeli smo taj osećaj što više da probudimo kod svih i ukažemo im na različite načine na koje mogu direktno pomoći, recimo, svojim sugrađanima, tako da smo prošle godine realizovali jedan veliki projekat „Klijalište solidarnosti” – naglasila je Sonja Barać. – U određenim ugostiteljskim objektima ljudi su imali priliku da kupe obrok za sebe i ujedno za nekog drugog. Akcija je prošla vrlo uspešno, mnogima se ta ideja svidela i učestvovali su u humanom gestu, tako da je socijalno ugroženim građanima podeljen veliki broj obroka. Tada smo shvatili da je to pravac u kojem bismo voleli da se kreće organizacija.
B. Pavković