Волонтерски центар Војводине организује кампове, размене, пружа помоћ...

Организација волонтерских кампова у Србији била је тада водећа активност, а група младих идејних твораца ВЦВ-а отишла је корак даље, остваривши контакт с међународним организацијама. На тај начин волонтерима из Србије пружена је могућност да одлазе у иностране кампове на тему мира, климатских промена, одрживог развоја, као и конкретнијих, међу којима је рад с избеглицама и питање родне равноправности, које су те организације реализовале. 

– Ми се у центру увек шалимо с тим да нас зову „група младих ентузијаста”, мада тако пише и на нашем веб-сајту, али чињеница је да је Волонтерски центар Војводине потекао од групе младих који су одлучили да Новом Саду и Србији подаре нешто ново – с осмехом потврђује чланица тима Волонтерског центра Војводине Соња Бараћ. – Тако је настала организација која данас има већ дуг стаж.

Поред многобројних волонтерских кампова, чланови ВЦВ-а су од самог почетка једнако успешно организовали различите јавне догађаје, с акцентом на одређене проблеме. Један од таквих био је протест у сарадњи с организацијом „350.org”, која се бави темама и аспектима значајним за будућност планете. Било је ту и великих пројеката.

– Волонтерски центар Војводине се раније доста фокусирао на климатске промене и кампање на ту тему, тако да су организоване различите едукације о томе како живети у складу с природом, акције дељења садница и слично – наводи Соња. – Такође, од самог почетка организовали смо различите омладинске размене, у оквиру којих су млади из Србије одлазили у иностранство и обратно. Биле су то својеврсне интеркултуралне размене, које и данас организујемо. Размене волонтера су нешто чиме се највише бавимо. Шаљемо их у кампове и, у оквиру Програма европских снага солидарности, на дугорочно волонтирање.

Временом се развијају нове идеје, а неке од њих долазе с актуелним проблемима.

– Пре четири године, једна од тема на европском нивоу биле су избеглице – објашњава Соња. – У том тренутку, када се доста извештавало о ситуацији на терену, а избеглице из Сирије и других земаља Блиског истока почеле да пристижу, осетили смо потребу да будемо део тога и на неки начин допринесемо, тако да смо се, између осталих активности, ангажовали на помоћи избеглицама. Волонтере смо слали на одређена места, рецимо, у Суботицу и на границу, а овде смо скупљали помоћ, хеклали капе и шалове за њих јер је био зимски период, организовали различите догађаје у оквиру којих су волонтери у културним установама држали предавања, подижући свест о томе шта се с тим људима дешава и слично. Били смо део великих пројеката, а поготово смо код младих покушавали да пробудимо осећај за потребе избеглица. Та ситуација је и данас изузетно присутна у Србији и Европи, иако није толико медијски пропраћена, међутим, ВЦВ и даље врло блиско осећа ту тему.

С обзиром на то да израз „волонтирање” често код многих изазива помисао на коришћење бесплатне радне снаге, увек постоји потреба за објашњењем, а ипак, приметно је да Волонтерски центар Војводине успешно ради.

– Углавном људи помисле да је то бесплатан рад, међутим, потребно је изабрати примерен израз који ће они разумети, а потом им објаснити да је волонтирање допринос заједници, пројекту или било чему што сматрате да је добро, да ваше срце иде ка томе. ВЦВ пружа људима прилику, а младима представља прозор у један другачији, интеркултурални, леп свет, који свакоме на неки начин промени живот. Наша порука је да људи бар за тренутак покушају да се врате неким вредностима јер и најмањи гест који за некога учините може променити набоље дан, можда чак и живот – закључује Соња Бараћ. 

Због ангажовања око помоћи избеглицама, млади су у Волонтерском центру Војводине врло брзо схватили колико је значајно доприносити заједници, помагати онима којима је најпотребније и колико је осећај солидарности људима важан.

– Желели смо тај осећај што више да пробудимо код свих и укажемо им на различите начине на које могу директно помоћи, рецимо, својим суграђанима, тако да смо прошле године реализовали један велики пројекат „Клијалиште солидарности” – нагласила је Соња Бараћ. – У одређеним угоститељским објектима људи су имали прилику да купе оброк за себе и уједно за неког другог. Акција је прошла врло успешно, многима се та идеја свидела и учествовали су у хуманом гесту, тако да је социјално угроженим грађанима подељен велики број оброка. Тада смо схватили да је то правац у којем бисмо волели да се креће организација.

Б. Павковић