Viktorija Janić: Tehnika papirnog filigrana prvi put na ovim prostorima
Novosađanka Viktorija Janić (47), po struci diplomirani ekonomista, sa nekoliko diploma u toj oblasti, koje je stekla obrazujući se u Sjedinjenim Američkim Državama, Beogradu i Novom Sadu, i bogatim radnim iskustvom u bankarstvu, iznenada iza sebe ostavlja korporativni svet i odlučuje da se posveti umetnosti.
U naš grad i na ove prostore donosi novi vid umetničkog izražavanja i pregršt jedinstvenih dela bogatog kolorita, rađenih tehnikom papirnog filigrana – sve oblikovano rukama. Pri spajanju naizgled nespojivog, prva inspiracija bila joj je američka umetnica Lisa Nilson, koja obrađuje oblast medicine i radi posebnom tehnikom, sa čijim se radovima Viktorija susrela u vreme studija u Americi.
- Tada nisam ni pomišljala da ću jednoga dana ja za svoj rad odabrati upravo tu tehniku – seća se Viktorija Janić. - Pri povratku u Srbiju dugo sam tražila svoje mesto pod nebom, a kod nas je, nažalost, sa zaposlenjem situacija takva kakva jeste. Radila sam u bankarstvu, a onda su me, zajedno sa većim brojem ljudi, otpustili. Tada sam razmislila i rekla sebi da nisam nesposobna, setila sam se Lise Nilson i njene tehnike, odredila koncept, proverila šta mi je potrebno... Želela sam sama da steknem svoj identitet, unesem nešto novo i inovativno. Jesam ostvarena, imam karijeru iza sebe, ali nemam umetničko iskustvo, gradim ga tek sad. Dve godine sam posvetila istraživanju, a sve mi je išlo sa lakoćom, što sam osetila kao znak da treba da nastavim u tom smeru. Koristeći papirni filigran, unikatno dizajniram 3D minijaturne predmete, apstrakciju, cveće, životinje i slične motive potrebne za kompoziciju dela, koju potom instaliram u ofarbanu kutiju lipovog drveta i uramim u staklo.
Magični spoj umetnosti i matematike
Viktorija Janić je u maju imala izuzetno uspešnu prvu samostalnu izložbu “Umetnost papirnog filigrana, skulpture i instalacije – Matematika, umetnost i iskustvo”. Želela je da sve krene iz Novog Sada, međutim izložbi je od 27. aprila do 11. maja vrata otvorila opština Beočin u prostorijama Centra za kulturu, sport i turizam. Kvalitet njenih dela ubrzo je prepoznat, te je već od 7. juna izložba otvorena u Privrednoj komori Vojvodine i moguće ju je pogledati do 1. avgusta.
- Na izložbi sam čula zanimljive komentare onih koji me dugo poznaju: “Pa ti iskačeš iz ovih slika, kao da si kroz njih knjigu napisala!” – otkriva Viktorija. - Ja sam realista i volim da prikažem stvari kakve jesu, da budu prepoznatljive, to je moj pravac. Ujedno sam i tradicionalista, te su se među mojim delima morali naći “Petrovaradinski sat”, jer živim u Petrovaradinu, ali i “Manastir Gračanica”.
Interesovanje i ljubav prema umetnosti Viktorija gaji od detinjstva, a za sebe kaže da je veštinu rada rukama nasledila od roditelja, čiji su poslovi i sklonosti zahtevali pedantnost, preciznost i smisao za detalje. Od detinjstva neprestano nešto stvara, a kao tinejyerka sama je naučila da šije, kupovala je časopis “Burda” i krojila. Iskoristivši stečeno znanje i obrazovanje, spaja matematiku i umetnost, a njen izbor je matematičar Fibonači.
- Zlatni presek i Fibonačijevi brojevi inspirisali su velike umove kroz istoriju i darovali su nam neka od najlepših umetničkih dela u kojima danas uživamo, a njegove spirale i sekvence upotrebila sam u svojim radovima – objašnjava Viktorija. - O Fibonačiju deca uče u osnovnoj školi, a ja prvenstveno stvaram za decu i svoje radove vidim u dečjim prostorima. Verujem da ona imaju fotografsko pamćenje i kad vide nešto, ostaje im u sećanju. Prikazujem dosta cveća i životinja, sve što smatram da će zaintrigirati dečji um, a koloritom u svojim delima želim da ih privučem i podstaknem na razmišljanje. Nisam imala tu sreću da se ostvarim kao majka, bog nam nešto podari, a nešto oduzme, ja sam u ovome našla satisfakciju i biće mi drago ako svojim radovima ostvarim misiju da usrećim dečja srca. Želja mi je da im na svoj način predstavim prave vrednosti.
„Licidersko srce“, „Morski svet“, „Labudovi“, „Sunčev sistem“, „Kibic fenster – ljubičice u prozoru“, „Pčelinji ples“, „Zumbuli“, „Lubenice“, „Šumska simfonija“, „Petrovaradinski sat“, „Manastir Gračanica“... – šarolik je svet tih unikatnih dela. Suncokret je jedan od omiljenih motiva ove samostalne vizuelne umetnice, te se često pojavljuje u njenim radovima, u kojima je i dosta psihologije. Radi pretežno veće formate da bi, kako objašnjava, tehnika papirnog filigrana došla do izražaja, ali sve veličine, u zavisnosti od želja, dolaze u obzir.
- Mali radovi jesu simpatični i to može da bude vid znaka pažnje, ali kad osmišljam kompoziciju, nekako je uvek vidim na većoj površini, jer zaista su drugačiji i efekat i doživljaj – potvrđuje Viktorija Janić. - U početku sam radila male formate, moji prvi radovi su dela „Maca i mačor – hipnoza jedne ljubavi“, „Lubenice“ i „Paun“. Da biste razumeli mene i moj rad, potrebno je shvatiti simboliku i povezati je sa sa mojim životnim iskustvom, međutim, ono nije samo moje. Paun je simbol ponosa, lubenicama sam se izuzetno radovala u detinjstvu. Mnogo ljudi može da se poistoveti, jer i drugi su u ranoj mladosti, recimo, imali ljubav, voleli cveće i voće, nekoga izgubili... I na taj način mogu da izazovem emociju kod posmatrača. Suncokret je jedan fascinantan primerak Fibonačijevog niza, a i sama sam fascinirana tim cvetom. Odabrala sam temu Fibonačija i prirode. Moja interesovanja su zaista široka, volim i grčku mitologiju, arheologiju, arhitekturu... Fibonači će uvek biti tu, samo će se teme smenjivati.
B. Pavković