Veslanje - svi učestvuju, svi su pobednici

Odličan je za razvoj, kako kostiju, tako i mišića kod mladih, dok je za seniore vrlo koristan za očuvanje kondicije. Druga važna stvar je da su treninzi napolju, u prirodnom okruženju, a poznato je da priroda doprinosi psihičkom i mentalnom miru.

– Napolju smo, na Dunavu, a kada dođe zima, realizujemo treninge unutra i imamo izvanredne uslove za to – kaže Jovanović. – Preporuka je da ljudi ili deca koja imaju problema sa astmom borave uz vodu ili na vodi, stoga je veslanje odličan izbor. Sport je timski, tako da deca od malih nogu uče da sarađuju. To je važno u ovom sportu jer veslači moraju biti sinhronizovani, sjedinjeni sa svojim veslom i čamcem, da bi stvorili harmonično kretanje po vodi. Mi volimo da im kažemo da čamac koji ima više veslača ide onoliko brzo koliko ide najsporiji član ekipe. Stoga nema zvezda u timu, nema rezervi koje sede na klupi, svi učestvuju, doprinose i svi su pobednici.

Kako kaže, veslanje se karakteriše kao bazičan sport jer, osim što pođednako razvija celo telo, može se raditi individualno merenje veslača, te se, u skladu s tim, treninzi prilagode svakom ponaosob. Tako se zajedničkim snagama mogu ostvariti odlični rezultati.

– Što se tiče fizičkog razvoja, veslanje je sport snage i izdržljivosti – priča trener. – Naša trka za mlađe uzraste ide na kilometar, a za sve ostale na dva. Na stazi ima oko 250 zaveslaja, a snaga po jednom zaveslaju varira u zavisnosti od uzrasta. Za te mlađe kategorije bude oko 20 kilograma po zaveslaju. Znači, oni praktično 250 puta prenesu po 20 kilograma sile rada na veslo i čamac. Zato je to sport snage i izdržljivosti, neobična mešavina, korisna za celo telo. Najviše su angažovane noge, oko 60 odsto, zatim trup, koji čini oko 30 odsto, a ostatak ide na snagu ruku i ramenog pojasa.

Po rečima trenera Jovanovića, važno je istaći i disciplinu kao mentalni aspekat razvoja, jer su treninzi na Dunavu, koji je plovni put, moćna reka koja ne prašta greške. Bitno je usaditi im naviku kada se dolazi na treninge, kada se oni završavaju, kako se odvijaju, a takođe se brzo nauči da je veslanje timski sport i ne postoje prečice.

Petnaestogodišnji Nemanja Kesić počeo je da trenira veslanje pre dve godine i za to vreme,je sa svojom ekipom osvojio desetine medalja na raznim takmičenjima.

– Prvo takmičenje mi je bilo Državno prvenstvo i tada smo bili četvrti u četvercu skul, a osvojili smo treće mesto i na prvom Kupu Srbije i u Omladinskoj ligi – kaže Nemanja. – Ponosan sam na sve uspehe, trke idu na 2.000 metara i treba to izdržati, radi celo telo i svi mišići, ali ne žalim se.

Kako kaže, uz druženje na treninzima, pod otvorenim nebom, na Dunavu i svežem vazduhu, ništa mu ne pada teško. Jedva čeka da osvane novo jutro, kada će sesti na svoj bicikl i „odverglati” ka Dunavu, da bi trenirao i uživao u skladu s prirodom, zajedno sa svojim timom i trenerima.

        I. Bakmaz