Veliko humano srce Josipa Modića

Poslednjih godina pomogao je u organizaciji mnogobrojnih humanitarnih aktivnosti, bazara, turnira i auto-moto skupova u Petrovaradinu i Novom Sadu.

Kako kaže, nije lako biti humanitarac, treba imati dara, volje i malo snalažljivosti kako bi se pomoglo onima koji su u nevolji. Na sreću, zahvaljujući svom angažmanu u sindikatu, u kontaktu je s mnogim značajnim i uspešnim ljudima koje može u bilo koje doba, bez ustručavanja, da zamoli za pomoć. On pojašnjava da je u današnje vreme ključno poverenje u onog ko se bavi dobročinstvom, da ljudi budu sigurni da novac neće biti zloupotrebljen.

- Kad god mogu, nastojim da učestvujem ili, makar, da pružim podršku u organizovanju humanitarnih aktivnosti, a posebno sam ponosan na Petrovaradince što su u poslednje vreme pokazali da imaju veliko srce i što nesebično pomažu sugrađanima - ističe Modić, dodajući da je oduvek želeo da učinim nešto da sremska strana grada postane lepše i bolje mesto za život. - Tako sam obezbedio materijal za krečenje 800 kvadratnih metara unutrašnjih zidova OŠ “Jovan Dučić”, učestvovao sam u prikupljanju osveženja za decu koja su se takmičila na turnirima. Za crkvu na Širinama u Petrovaradinu obezbedio sam dva šlepera građevinskog materijala, dok sam za ugrožene u poplavama takođe nabavio građevinski materijal u vrednosti od 30.000 evra. Kada se renovirao restoran “Šaran”, priskočio sam u pomoć i s 150 kvadrata pločica i oko 400 kilograma lepka.

Ipak, Modić je najponosni i najsrećniji kada ima priliku da pomogne deci kojoj je potrebno lečenje i za porodice koje imaju skromnije materijalne mogućnosti.

- Prva na pamet mi padne Milica iz Petrovaradina, za koju je sakupljeno oko 315.000 dinara, a koja je pre nekoliko godina trebala da ode na presađivanje koštane srži u Beč. Operacija je uspela i ona je danas sreća i zdrava devojka - ponosno kaže Modić. - Velika akcija prikupljanja novca organizovana je prošle godine za malog Baneta, kada je sakupljeno skoro 1,5 miliona dinara. Uspeo sam u akciju da uključim dosta preduzeća iz oblasti građevinarstva, ali i mnogo pojedinaca.

Modić skromno kaže da mu nikada nije bilo teško da za 100 dinara priloga ode čak i na drugi kraj grada jer svaka pomoć je uvek dobrodošla, ma koliko “mala” ona bila.

- Žao mi je što nisam više pomogao i što u nekim slučajevima nisam bio uporniji - kaže naš sagovornik. - Svojim primerom želim da motivišem druge, da svako u skladu sa svojim mogućnostima, pokuša da izdvoji malo slobodnog vremena za druge ili da barem povede računa o običnim stvarima: da ne baca smeće, da počisti sneg i pokosi travu ipred kuće jer će tako svima biti lepše i ugodnije.

Modić zaključuje da nije jednostavno baviti se humanitarnim radom jer je u današnje vreme mnogima potreban pomoć, ali kada se neko osmehne zahvaljujući vašim delima, to je neprocenjivo.

        S. Kovač

Projekat „Talentovani ljudi - ponos Novog Sada” relizovao je „Dnevnik Vojvodina pres” d.o.o, uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražava ju stavove organa koji je dodelio novac