Vatrogasci čekaju novi dom na Telepu

Budući da se u poslednjih 20-ak godina grad praktično udvostručio, kako po broju stanovnika tako i površinski, sistem rada vatrogasnih jedinica u kojem postoji jedna centralna koja opslužuje ceo grad odavno je prevaziđen, smatra komandant Vatrogasnog bataljona Novi Sad Igor Adam. 

– Svuda to funkcioniše tako da su kvartovi pokriveni određenim brojem jedinica, odnosno jednom manjom. Na taj način se mnogo brže pokriva svaki deo grada. Raste broj stanovnika, a samim tim i broj vozila, zakrčenost ulica. Time se automatski povećava i vreme dolaska do određenog mesta – kaže Igor Adam. – Nekad je u Novom Sadu bilo 200.000 stanovnika, brže se stizalo do neke tačke sa ovog mesta, a sada, ako je sve duplo prošireno, povećava se naše vreme stizanja do požara. Kada imate više jedinica na više različitih mesta u gradu automatski ste skratili vreme stizanja i „odgovor” vatrogasaca je brži u svakom trenutku.

Komandant Vatrogasnog bataljona Novi Sad kaže da je izlaz iz sadašnjeg vatrogasnog doma u Ulici Jovana Subotića veoma skučen, nepristupačan i problematičan za njihova velika vozila. Zbog toga su iskazali svoje potrebe za projektovanje novog centra ne bi li on bio po njihovoj meri.

– Ova jedinica apsolutno više ne zadovoljava potrebe grada i mi u najhitnijem roku moramo da napravimo bar još jednu jedinicu gde ćemo da imamo dislokaciju, ali i da zadržimo obe - objašnjava komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Novi Sad Stojan Milovac i dodaje da je najvažniji faktor za uspešnost gašenja nekog požara vreme stizanja na mesto događaja. – To ne može da se uradi s bržim vozilima zbog frekvencije saobraćaja. Situacija se komplikuje, a jedino čime mi možemo da odgovorimo na taj problem je više manjih lokacija iz kojih će vreme stizanja biti zaista kratko, čime će i rezultati rada biti bolji.    

U regionalnom centru za vanredne situacije, koji će se graditi na uglu Bulevara patrijarha Pavla i Somborske ulice, bi, osim vatrogasne, trebalo da budu smeštene i službe spasavanja, zaštite od poplava i drugih elementarnih nepogoda, upravljanje rizicima i slično. Dvorište centra trebalo bi da ima poletno-uzletnu pistu za helikopter i vežbališta za obuku i trening, koja će, osim vatrogasaca, koristiti i pripadnici drugih spasilačkih službi. Na pomenutom trenažnom prostoru, između ostalog, predviđeni su toranj s pet-šest spratova, veštačka stena, bazen-tankvana za simulaciju gašenja požara zapaljivih materija, zatvoreni bazen za obuku tima za spasavanje i sprave za obuku.

V. Bijelić