Uzidana nadgrobna ploča iz 19.veka čuva spomen na raba Božjeg

Ploču su Olgica i njen suprug Ljubomir „otkrili” pre blizu dvadeset godina kada su odlučili da urede fasadu kuće. Olgica kaže da je njena baba Ivanka Horvat, u čijem je vlasništvu kuća bila od Drugog svetskog rata, stalno govorila da se ispod naslaga maltera nalazi ploča. I zaista, pod slojevima maltera, ploča se pojavila i Ljubomir je sa suprugom odlučio da je očiste i ostave tako otkrivenu.

– Ako ju je neko pre toliko godina stavio tu, neću ni ja da je diram –kaže Ljubomir Stanić. – Kuća je napravljena 1860. godine i verovatno je ploča tada ugrađena. Mi smo je očistili kako smo znali i umeli i na njoj se jasno i sad mogu videti slojevi kreča različite boje, što ukazuje na to da je ona u prošlosti bila prekrečavana više puta i na kraju premalterisana. Čim smo je pronašli, pozvao sam, sada pokojnog, karlovačkog istoričara Pavla Štrasera i pokazao mu je, a on je, kao da čita novine, iščitao tekst. Rečeno mi je da je to nadgrobna ploča sveštenika Donje crkve, ali ništa više od toga pouzdano ne znamo.

Ljubomir veruje da se negde u temeljima kuće nalaze i sveštenikovi posmrtni ostaci, a na taj zaključak navodi ga činjenica da je, kopajući po dvorištu zemlju prilikom ugradnje kanalizacione mreže, nailazio na ljudske kosti, koje su otkopavane i prilikom gradnje obližnjeg Vatrogasnog doma.

– Na ovom prodručju, po predanju, bilo je nakada groblje – kaže  Olgica. – Priča se da su tu sahranjivani i umrli od kuge u tursko doba. Bila je to u to vreme periferija Karlovaca. O samoj kući znamo samo ono što je moja baka pričala. Navodno je u ovom kraju bio kompleks kuća koje su pripadale ciglani. U ovoj našoj bila je velika sala u kojoj su održavane igranke. Kasnije je unutrašnjost preuređena za potrebe stanovanja.

Iako se u prvi mah učinilo da o ploči nema mnogo podataka, zabeleška karlovačkog hroničara i prote Vasilija Konstantinovića u njegovoj knjizi „Spomenak minulog doba” iz 1900. godine otkriva misteriju. U tom delu, posvećenom nekolicini karlovačkih sveštenika, Konstantinović je zabeležio kao zanimljivost da je jedan građanin 1894. godine, kopajući „zemlju u krajnjoj kući pod Magarčevim bregom u nameri da podigne sebi neku staju za domaću potrebu, iskopao i grobnu ploču”. Konstantinović dalje navodi da se, nakon što ju je očistio, natpis mogao lepo pročitati, i da je „pošto se ta ploča našla u njegovom dvorištu, a niko je nije tražio, uzidao u svoju novopodignutu  zgradu tako, da se i sad  sa iste može čitati natpis. Zid je okrenut ulici i vodi ispod Magarčeva brega iznad lagumova u krajnjem redu kuća”.

Originalni natpis

Na ploči na fasadi kuće u Karlovačkog mira 2, piše: „Zđe ležit rab Božiji Georgije Marković sveštenojerej karlovačkija dolnjija cerkve, hrama st. apost. Petra i Pavla; rukopoložen bist od Gospod. episkopa temišvar. Nikolaja Dimitrijevića. Požive v mirje svjeh ljet 76., i prestavisja godine 1739. M avgusta 20.”

Konstantinović je zabeležio u toj svojoj knjizi i tekst s ploče, iz kojeg se vidi da je reč o svešteniku Donje crkve Georgiju Markoviću koji je umro 20. avgusta 1739. u 76. godini i da ga je za života rukopoložio episkop temišvarski Nikolaj Dimitrijević.

Po pisanju Petra Nikolića u monografiji Donje crkve, prota Georgije Marković bio je drugi sveštenoslužitelj u tom hramu, posle popa Stanoja Stojanovića. Nažalost, nema više podataka o njemu. Vredan pažnje je gest pomenutog građanina iz 19. veka koji je sačuvao nadgrobnu ploču, kao i sadašnjih vlasnika kuće Olgice i Ljubomira koji rade to isto, pokazujući kakav odnos imaju prema nasleđu. Budući da je na taj način sačuvan od zaborava sveštanik Marković, kao i ploča, za razliku od mnogih na karlovačkim grobljima koje netragom nestaju, možda je ovo prilika da se 280 godina od protine smrti preduzmu koraci da se ploča stručno očisti i konzervira.