Uz strategiju do evropske prestonice kulture 2021.

Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Grad će nastaviti da subvencioniše boravak dece u privatnim vrtićima, stipendira i pomaže darovite studente i mlade naučne radnike Novosadskog univerziteta, a nastavljene su i kadrovske promene u preduzećima i ustanovama u Novom Sadu – to je, u najkraćem, rezime jučerašnje sednice gradskog parlamenta.

Iako su na dnevnom redu bile 34 tačke, odbornici su za manje od četiri sata prešli svaku tačku i okončali skupštinsku sednicu, ali je najduža rasprava bila na prvoj tački – Strategiji kulturnog razvoja grada do 2026. godine, gde su mišljenja sučelili predstavnici vlasti i opozicije. 

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, u svojstvu izvestioca za taj dokument, rekao je da je Strategija kulturnog razvoja Novog Sada u narednoj deceniji „trenutak porekretnice u kulturi grada“, uz napomenu da je to izuzetno važan dokument jer kultura u najvećoj meri određuje društvo i njegove vrednosti.

On je naglasio da je Strategija rezultat višemesečnog, predanog, marljivog rada ljudi u resoru kulture, kao i ljudi iz kulture grada, i da je to „krunski dokument u resoru kulture“, koji je podeljen na šest celina.

– Definisana je vizija i uočeni su problemi proteklih deset godina i definisana strateška rešenja u narednoj deceniji – rekao je Rožić, i izrazio nadu da će se na osnovu Strategije stvoriti stabilna platforma kulturne politike. – Nakon usvajanja tog dokumenta sledi izrada akcionog plana za naredne dve godine, koji će konkretizovati sve ono što Strategija definiše.

Šef odborničke grupe „Dosta je bilo“ Aleksandar Bujić rekao je da dokument po svojoj formi nije strategija već predlog pravaca delovanja i ukazivanje na probleme s kojima se resor kulture suočavao u proteklom periodu.

– Taj tekst može se pronaći u studenstkom uybeniku iz kulture –kazao je Bujić. – Ali iz njega ne mogu da zaključim šta je plan za narednih deset godina.

Za odbornika Srpske radikalne stranke Vanju Božića Strategija kulturnog razvoja grada ima smisla samo ako Novi Sad bude izabran za EPK, a ako ne, biće zaboravljeni dokument, dok je šef Odborničke grupe SRS-a Đurađ Jakšić rekao da se radi o uopštenom dokumentu, bez navođenja specifičnosti koji Novi Sad ima.

On je ponovio da se „Egzit“, kao privatni festival, ne može finansirati gradskim novcem i ponovio zalaganje radikala za to da se ta manifestacija izmesti s Petrovaradinske tvrđave.

– Nemamo ništa protiv festivala, ali Novi Sad ima pametnije i vrednije stvari da finansira od „Egzita“ – poručio je Jakšić. – Istovremeno, želimo da Gibraltar na Dunavu bude kandidovan za listu Svetske baštine UNESKO-a. Grad bi od toga imao strahovit benefit. Mogao bi se deo buyeta grada puniti od Tvrđave i podgrađa. Ali moramo dati odgovor na pitanje da li građani na Tvrđavi žele „Egzit“ ili UNESKO jer jedno i drugo ne može.

Božidar Protić iz DS-a naglasio je da se vidi da je tekst Strategije pisan birokratskim rečnikom i na brzinu te da dokument nije potrebno popravljati već ponovo pisati. Naglašavajući da je taj dokument nastao nakon preporuke iz Brisela da je to neophodno priložiti uz kandidaturu za EPK 2021. godine, zapitao se kako je moguće da od 2012. godine niko o tome nije znao, i dodao da je to „velika sramota za Novi Sad“.

– Strategija treba da odražava kulturni identitet Srpske Atine. A mi ne nudimo ništa novo i osobeno što nas razlikuje od drugih ili Herceg Novog, našeg takmaca za EPK 2021 – kazao je Protić, i dodao strategija u kulturi mora da uključi sve kulturne činioce u Novom Sadu, ali i političke, a to se odnosi i na kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture.

Opozicionim odbornicima replicirao je Robert Kolar iz LSV-a, koji je do 2004. godine vodio resor kulture u tadašnjem Izvršnom odboru grada, pojasnivši da je Strategija kulturnog razvoja grada od 2016. do 2021. godine krovni dokument i ne treba da bude konkretna.

– Za to služe akcioni planovi i konkretni projekti – rekao je Kolar. – Naravno da je Strategija mogla biti doneta ranije i biti bolja, ali dobro je što je urađena. LSV će podržati predlog sve i da je opozicija, a ne deo vlasti.

Na njegovo izlaganje nadovezao se Dalibor Rožić, navodeći da Strategija definiše principe jer se radi o opštem aktu, dok će dvogodišnji akcioni plan taksativno navesti koji projekti treba da se realizuju i u infrastrukturnom i u svakom drugom pogledu u narednih deset godina. On je još kazao da taj dokument nije obavezujući da se priloži uz kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture i da Herceg Novi neće priložiti svoju strategiju jer je nije izradio.

– Pošto smo imali smernice iz EU, mi smo po tom pitanju bili odgovorni, što ovim pokazujemo. Strategija je rađena po uzoru na strategiju Linca i Barselone, a naša završna aplikacija sadrži sve ono što Novi Sad planira da uradi u narednih deset godina. Rok da se Evropskoj komisiji pošalje predlog za EPK je 9. septembar i ponosan sam što će u toj aplikaciji biti i Strategija. Nadamo se da ćemo 13. oktobra imati tu pozitivnu vest iz Brisela i da će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture – zaključio je Rožić.

Za novu strategiju je glasalo 46 odbornika, 12 odbornika „Dosta je bilo“ i SRS-a bilo je protiv, a tri odbornika DS-a su se uzdržala od glasanja.

Među odlukama donetim na jučerašnjoj sednici gradske skupštine bila je i ona koja je gradonačelniku i predsedniku Skupštine i njihovim zamenicima te članovima Gradskog veća umanjila zaradu 30 odsto, a gradonačelniku je korigovan koeficijent kojim će mu dodatno biti umanjena plata. Tu odluku inicirala je Državna revizorska agencija, ali će novim zakonskim rešenjima njihove zarade ubrzo biti dovedene na prethodni nivo. Nakon te odluke nijedan zaposleni u Gradskoj kući i Skupštini grada neće imati zaradu iznad 100.000 dinara. 

Takođe, nastavljene su kadrovske promene na mestima članova nadzornih odbora pojedinih gradskih preduzeća, Upravnog odbora PU „Radosno detinjstvo“ i školskih odbora. Nenad Drašković podneo je ostavku na mesto direktora Centra za socijalni rad, a za novog direktora Kulturnog centra „Kisač“ izabran je Pavel Surovi. 

A. Savanović

Pomoć do 10.000 dinara

Odbornici su na jučerašnjoj sednici velikom većinom glasova usvojili Odluku o finansijskoj podršci porodicama s decom predškolskog uzrasta upisanom u privatne vrtiće, koja podrazumeva pomoć za onu decu koja nisu uspela da se upišu u Predškolsku ustanovu „Radosno detinjstvo“. Ta pomoć propisuje finansijsku podršku od 10.000 dinara za celodnevni boravak dece uzrasta od šest meseci od tri godine, 8.000 za celodnevni boravak uzrasta od tri do sedam godina, 3.200 dinara za poludnevni boravak s užinom i 2.800 dinara za poludnevni boravak bez užine. 

Šefica odborničke grupe Srpske napredne stranke Dina Vučinić rekla je da će se tom odlukom nastaviti praksa započeta 1. septembra 2014. godine, s tim što ovaj put novac neće odlaziti vrtićima već roditeljima dece upisane u te vrtiće da bi se smanjila mogućnost njegove zloupotrebe.