Uz muziku i šah lakše se pobedi tama
Gradska organizacija slepih, sa sedištem u Miletićevoj 28, svaki dan ima cilj da prati slepe i slobovide kroz njihov život, pružajući im prvenstveno pravnu pomoć pri socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, informišući ih na njima prilagođenim formatima i upotpunjujući im vreme zabavnim i edukativnim aktivnostima.
Među slepima ima visokoobrazovanih, neobrazovanih, talentovanih, netalentovanih, mladih i starih – čine jednu celu populaciju.Predsednik Gradske organizacije slepih Goran Vuković tvrdi da je većina njih nezaposlena jer je poslodavcima skupo da posebno prilagode radno mesto za slepu osobu, a i prisutan je problem nedostatka personalnih asistenata, bez kojih oni ne mogu da se kreću po nepoznatim prostorima.
– Poražavajuća statistika je pokazala da poslodavci ne žele da zaposle invalida, a ukoliko bi morali, podaci kažu da su slepi na pretposlednjem i poslednjem mestu od svih grupa invalida – naglasio je Vuković.
Primetno je da su slepi uglavnom zatvoreni u svojim kućama i nemaju bogat socijalni život. Najteže je kod starih i onih koji žive na selu, pa im svaki materijal koji dobiju od potpornih organizacija i te kako znači. Kako bi takve ljude animirala i podstakla na aktivnost id ruženje Gradska organizacija slepih jednom mesečno izdaje zvučni časopis „NS spektar”.
Na istoj adresi je i Savez slepih Vojvodine, čija sekretarka Anđelka Ružin kaže da bi bilo dobro dopuniti Zakon o javnom informisanju i medijima, da bi se poboljšao položaj slepih u tom segmentu.
– Zakon garantuje pravo na javno informisanje i invalidima, mada je način informisanja specifičan samo kod slepih i u određenoj meri znakovni jezik kod gluvih, koji ipak mogu i da čitaju, ali slepi ne, pa im treba još više pomoći – smatra Anđelka Ružin.
Zbog toga su glavni zadaci Saveza slepih prilagođavanje knjiga, odnosno njihovo štampanje na Brajevoj azbuci i zvučno snimanje, kao i izdavanje mesečnih časopisa. U okviru te organizacije postoje zvučni studio-prostori i Brajeva štamparija, pa tako ona funkcioniše kao jedna celina. Izdaju pet mesečnika: „Ođek”, koji je opšteg sadržaja, „Dečji ođek” namenjen mališanima, „Svet žene”, „Višzhong” na mađarskom i „Vidici” na Brajevoj azbuci. Magazine čini od osam do 12 sati snimljenog materijala i šalju ih na kućnu adresu korisnika.
Nedostaje zvučnih i knjiga na Brajevoj azbuci
Biblioteka „Mr Omer Marinkov” u okviru Saveza slepih Vojvodine postoji već 40 godina i broji više od 5.500 zvučnih knjiga i onih na Brajevoj azbuci, koje dostavlja korisnicima na kućnu adresu, ne samo u zabavne svrhe nego i za obrazovanje i stručno usavršavanje.
Sekretarka Saveza slepih Vojvodine Anđelka Ružin se nada da će ta organizacija biti u finansijskoj mogućnosti da što više knjiga prilagodi svojim korisnicima.
– Godišnje smo snimali više od 100 naslova, a sada oko 30-40, što je premalo jer slepi mnogo više čitaju, a i brže čitaju jer u stvari slušaju – tvrdi ona, dodajući da je knjiga je jedino kulturno dobro u kojem oni mogu uživati.
Osim toga, ne izostaju sportske i kulturne aktivnosti u okviru te dve organizacije za slepe i slabovide. Najčešći su muzički festivali i smotre i turniri u šahu. U sportu i u šahu Vojvodina ima devet nosilaca svetskih i evropskih priznanja, onih koji su zaslužili nacionalnu penziju. Najuspešniji su u atletici, odnosno bacačkim disciplinama, a u šahu izrodili su se majstori. Godinama postižu i vrhunske rezultate u evropskoj i svetskoj kuglaškoj ligi. Organizuju raznolika druženja, takmičenje u pikadu prilagođenom za slepe, okrugle stolove, kao i književne večeri, koje su značajne jer ima onih koji pišu poeziju i prozu pa im je potrebna pomoć da izdaju ta dela.
Sekretarka Saveza slepih Vojvodine Anđelka Ružin podvlači da „tapiju na slepoću” nemaju samo oni koji su rođeni slepi jer se to može desiti bilo kome.
– Fali nam empatije prema slepima, a tako je lako staviti se u njihovu situaciju. Dovoljno je samo da zažmurimo i probamo da uradimo najjednostavniju radnju, na primer, da popijemo čašu vode – naglašava ona.
Savez slepih Vojvodine sledeće godine slavi jubilej od 70 godina postojanja i broji oko 3.500 članova, dok će Gradska organizacija slepih sedamdeseti rođendan napuniti za dve godine i ima oko 550 korisnika koji imaju težak stepen oštećenja vida ili su potpuno slepi.
Ministarstvo rada i socijalne politike, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Grad Novi Sad pomažu finansiranje aktivnosti i dela troškova i zarada zaposlenih. Projektno finansiranje problem je starim organizacijama koje svoje programe diktirane članstvom teško mogu prevesti u projekat, poručuju iz Saveza slepih Vojvodine.
M. Rašić
